Narodno blagostanje

26. јули 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 477

— Bivši car Nemačke Viljem tužio je odgovornog urednika „Berliner Morgenpost”-a zbog klevete, da je ekskajzer finansijski bio zainteresovan u Krupovim fabrikama i da fime snosi odgovornost zbog toga, što je nemačka vojska zašla u rat sa topovima slabog kvaliteta.

— Šefa prouzrokovana požarom u velikoj pariskoj 27leriji Bon Nuvel procenjena je na 50 miliona franaka. Celokupna šteta je pokrivena osiguranjem, pa je prema tome gubitak društva ređuciran samo na gubitak zarade usled privremene obustave rada. Personal će biti raspoređen delom po žilijalama istog preduzeća, a delom po drugim galerijama, koje su za ovo već dale svoj pristanak.

— Метарозтелоз! и Епојезкој рптогаја је parlamenat đa |

izglasa rezoluciju kojom se vlada ovlašćuje da može povećati тајат, Кор služi kao fond za osiguranje nezaposlenih radnika, i to od 50 na 60 miliona funti sterlingca. Od ukupnog broja nezaposlenih radnika 26% ofpada na ugljarsku i pamučnu ind:: striju.

— јављају из Загреба ла су откривени фалсификатори Франц Јозефове горке воде. Фалсификатори су употребља-

вали воду Марија која је знатно слабија од Франц Јозефове, |

а негде обичну воду помешану са горком соли. Изгледа да фалсификатори раде већ неколико година и да су зарађивали 6—8 динара на флаши. Тако је то када се лековита вода продаје по претерано високој цени.

— Осуство сопијалног чуства. Лописници београдских листова јављају да су у Суботици за једну ноћ четири старца извршили самоубиство вешањем. Самоубице су сиромашни људи, међу којима и Јосип Алмузино, бивши чиновник, који се као богаљ и потпуно немоћан издржавао од милостиње. Међутим, београдски дописници мисле да узрок самоубистава треба тражити у досади коју су ови стари људи осећали према животу. Досађивање је болест богатих и беспослених и не може се ни у ком случају заменити са бедом и немаштином, које су прави узрок ових несрећних случајева.

—-„Унион" грађевинско и трговачко акцијско друштво преноси централу друштва из Сарајева у Београд.

— Broi stanovništva Jtali{e iznosi prema najnovijoj statistici 42,363.311 ljudi. Interesantno je da Italija nema još ti jedan milionski grad. Najveći стад је Napulj sa 980.000 stanovnika, iza njega stoji Milano sa 972.009. Rim sa 931.000 stanovnika dolazi na treće mesto po veličini.

— 100 godišnjicu železničkih voznih karata proslavili s' u ovoj godini razni engleski сотадом. |] 1830. godini je Englez Edmonson bio prvi, koji je na engleskim prugama uveo sistem putničkih karata.

— Немачке задруге у првој monmonHHH 1930. ronmmnp. Основано је 844 нових задруга, ликвидирано 722, од којих 20 поравнањем а 76 стечајем. Пошто је број новооснованих задруга према првом полгођу 1929. године (915) мањи, а број ликвидираних (598) већи, то чист пораст у првој половини ове године износи свега 46. Целокупан број задруга у Немачкој износио је на дан 1. јула 52.903.

— Ове године навршава се 70 година од оснивања господарско-шумарске и ратарске школе у Крижевцима, која је основана 19. новембра 1860. год., сарадњом градске

општине, појединаца и сеоских општина среза крижевачког. Са задовољством бележимо овај јубилеј крижевачке школе која је образовала и оспособила за привредни рад многобројне генерације Хрвата, Срба, Словенаца, па чак и Бугара.

— Iz akademskog života. Profesor za pravnu istoriju, specijalno germansku, К. Amira, Minhen, preminuo je u 83. godini. — Profesor javnog prava na bečkom univerzitetu, d-r Hans MKelzen, dobio je poziv na univerzitet Keln. — Vanredan profesor za istoriju čehoslovačkog prava na nemačkom univerzitetu u Pragu, d-r V. Vajczeker, naimenovan je za тедоупог profesora. — Profesor građanskog, trgovačkog, bankarskog i | berzanskog prava na univerzitetu u Kelnu, d-r E. Gamarsbah

i preminuo je u 72. godini.

— Praktičan pop. Starešina crkve u Kornvalu (Engleska) nije bio u stanju đa pored svega truda prikupi potrebnu sumu | novca za popravku crkvenog zvona. No ovaj mudri otac je do!šao na jednu vrlo originalnu ideju: dao ie u crkveni toranj na ' mesto zvona instalisati — velike i jake radio-megafone, a jedno | gramofonsko pređuzeće snimilo je zvonjenje zvona sa london| ske Vestminster crkve i ploču poklonio savremenom kornval| skom popu, koji sada na jeftin način, služeći =e napretcima tehni|ke, može svoje stado pozvati na molitvu zvonjenjem ove naj| čuvenije engleske Vestminster-crkve.

— Na dat 1. decembra o. g. izvršiće se popis stanovništva u Čehoslovačkoj

— Код „АКсјопагзкоо društva za izgrađnju hotela i ku. patila” u Zagrebu novo su izabrani u upravu g. 8. Dr. Branko , Pliverić, gen. direktor Prve hrvatske štedionice, Zagreb, i arh. | Vancaš Josip, đok su izašli g. g. Cvetko Josip, Kronfeld Leo i |Dr. J. Vrbanič.

| 1

ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ

— „Opskrba” d. d. veletrgovine, uvoz i izvoz robe u Zagrebu 2. X. 1930.

— „Piretrin” d. d. za kemijsku industriju Zagreb 31. VII. 1930. god.

— Konzumno-produktivna zadruga Saveza željezničar:. Jugoslavije, Zagreb, 3. VIII. 1930.

— Српска штедионица дионичарско друштво Оточац 31. УП. 1930.

— Čakovačka inđustrija željeza d. d. Čakovac, 29. Vil. 1930. god.

— „Zvijezda” paromlin d. d. u Brodu na Savi, 3. X. 1050

— Старобечејска Грађанска задруга за помагање у

Старом Бечеју 24. УШ. 1930. BIBLIOGRAFIJA. — Наша пошта, број 7. за јули.

— Iz Londona u Filadelfiju — listovi sa puta Milana Turkovića god. 1876. — Zagreb 1930.

— Трезвеност, број 7. за јули.

ОМА. (0,0.

BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.

иппамихмвпнаов

kuća I reda poznata po čistoći i konforu (topla i hladna teKuča voda po svima sobama, kupatila, lift, bašta i t,d,) preporučuje se najtoplije pošt. putnicima. Cene umerene. Za bolji svet vrlo podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama,

ипипсисоишлим

ининнкинилвнининио инпиианипишинслаинвншнпнишнвинишиспшениннинпннинктининлнинпионипшноипишнвиниининникнниининшпшинимваишаиншлаинннаи