Narodno blagostanje
Страна 494
ЗАЈАМ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ
После дугогодишњег фантазирања о јефтиним дугорочним зајмовима са стране за југословенске градове и јефтиним кредитима за државу на домаћем тржишту тек смо ове године пошли путем стварности.
Држава ће добити кредит на страни и то дугорочни, а градови у земљи и то краткорочни.
Изузетак од тога чини Осек, који је добио дугорочни чајам у земљи на бази продуктивних предузећа.
Загреб је добио контокурентни кредит од 40 милиона динара за годину и по дана уз камату од 3 и по од сто над оном Народне банке и једном за свагда провизијом од 1и по од сто. То чини 10% годишње.
Београд добија такође од домаћих банака 70 милиона динара есконтног кредита на три године уз исту каматну стопу али без провизије. Али како се код есконта камата плаћа унапред (у овом случају шестомесечно) и како је висока такса на менице, то је Београд у ствари прошао нешто боље од Загреба.
Док је у Загребу Општинска штедионица главни члан
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 31
конзорциума, у Београду она само жирира менице. Новац ће се употребити за калдрмисање периферије (50 милиона динара) и за канализацију.
Тиме је Београдска општина напустила досадашњу политику давања јавних радова на вересију, која их је по-
-скупљивала за 30% према цени коштања. На овоме ће се
постићи знатне уштеде.
Зајам даје банкарски конзорцијум у коме учествују:
јадранско Подунавска банка са 15,000.000, Извозна са 10,000.000, Београдска Задруга са 10,000.000, Прва хрватска штедионица са 10,000.000, Југословенска удружена банка са 5,000.000, Опште југословенско банкарско друштво са 5,000.000, Француско-Српска банка са 5,000.000, филијал Прашке кредитне банке са 5,900.000, Београдски кредитни завод са 3,000.000, Београљска трговачка банка са 3,000.000 и Техничка банка са 1,000.000 динара.
— Загребачки и љубљански листови јављају, да је Министарство трговине одлучило, да изврши рациу над акционарским друштвима. Нити зато постоји физичка могућност, нити је Министарство у опште мислило на такву меру.
зна
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22. ЈУЛА 1930. ГОДИНЕ
— ЈАК ПРИЛИВ ДЕВИЗА. — ПОВЕЋАЊЕ ДРЖАВНЕ ГОТОВИНЕ. —
У прошлом броју анализирајући стање Народне банке од 15. јула т. г, казали смо између осталога :
У милионима динара
31. XII | 31 XI | 8, VII | 15 VII | 22. VIi 1928 195 1930 1930
1929
у злату, н сребру у девизама и страној монети : . - e) si 4
укупно
1079.0 9331
2012,
1168.4 1759.2
2927.6
1189.3 1247.6
2436.9
1189,8 1208.6
2398.4
1191.2 1325.!
2516.3
Метална подлога
1470.5 253.8
1724.3
1287.5 230,1
1517.6
1150.4 231.3
1381.7
1149.9 252.0
1401.9
1159.6 2249
1384.6
на менице на хартије од вредности
укупно
Зајмови:
рачун за откуп крунских новчаница
рачун привремене размене по зајмовима на бонове
укупно
1007.4 227,8 2966.3
4201.5
948.3 205.9 2998.8
4153.0
929,3 157.9 2997 1
4084,3
929.3 155.9 2997.1
4082.3
929.3 153.9 2997 1
4080.3
Државни дуг:
5527.1 227,8
367.7
5917.9 205.9
5296.5 157,9
5161.2 155.9
5085 5 153.9
Новчанице у оптицају. ..
Држ. рачун прив, размене . .
Потраживање државно по разним рачунима
99.6] 104.3] 1594! 300.8
e, jele el 200)
493.2 318.3
811,5
1157.5 198 2
1395.7
1250.0 160.8
1410.8
1093,7 167.1
1260,8
1122,1 200.2
1322.3
по жиро рачунима ,:. по разним рачунима
укупно
Разне обавезе
у одсто целокупног новчаничког оптицаја , . .
37.40, 50.31) 46.0i| 46,47| 49,46
У од сто свију обавеза по виђењу ,
Метално покриће
32,46 39.951 3658)! 36.10) 37.31
о еј је
“) U zlatu 97,4 mil.; u srebru 17,58 mil,; u stranoj топе
JJ ме
0.34 m;
„Уосталом целокупан пад девизног стока од 650 милиона динара није узнемиравајући. Истина тај износ представља петину нашег девизног и златног стока, али је економски закон да, у колико је биланс плаћања пасивнији, У толико ће активнији бити преокрет и у обрнутом смислу. Јер по закону равнотеже биланса плаћања у колико је већи одлив, У толико је већа вероватност за приливом девиза“.
Наше се пророчанство, које је засновано на теорији, остварило већ у току следеће недеље, јер у стању Народне банке на дан 22. јула налазимо повећање девизног стока од пуних 117,2 милиона динара — 4,6% on укупног металног и девизног стока. Тиме је смањен одлив девиза за последњих неколико месеца од 650 на 535 милиона динара. Сасвим је споредна ствар шта је непосредно проузроковало ту наглу промену: слаба тражња за иностраним платежним средствима или врло велики прилив.
Друга не мање важна и пријатна појава у стању Народне банке је повећање државног потраживања за 141,4 милисна динара, Укупно потраживање износи на тај начин 300,8 милиона динара.
У пркос напорима Народне банке да усрећи народ са што већом сумом јефтиног кредита, менични и девизни псртфељи не парирају. Рихово скакање је неодлучно и често праћено тако исто јаким падањем, У овој недељи пад меничног и девиз“ног портфеља износи 17,3 милиона динара, скоро телико, колико је износио пораст у прошлој недељи (28 милиона динара).
Депозити по жиро-рачуну државних привредних устансва показују мањак од 2 милиона динара, а код приватника вишак од 35 мил, динара. Као што видимо још увек је велика сума депозита по жиро-рачуну, што доназује да сбитност новца код наших банака још није попустила.
Нека је констатовано да је и ове недеље рачун привремене размене показао облигатни мањак од 1,977.000 динара.