Narodno blagostanje

2. ангуст 1930.

међу појединих група произвођача. Нарочито је живо пре тресано питање аграрног протекционизма, који је био заступљен од моћне организације велепоседника под именом „Бунд дер Ландвирте“, од ситног племства и најзад од тешке индустрије, која је ступила у савез с аграрцима. Већ се на хоризонту помаљала вероватност знатног повећања царина на пољопривредне производе ; чак је било врло вероватно, — што је у осталом и наступило, — да ће «се за житарицу увести минимални царински став, који се никаквим трговинским уговором не може да смањи. Аграрни протекционизам био је одбачен од највећег броја представника Политичке Економије, изузев једног од највећих Адолфа Вагнера. Тим се поводом развила врло оштра полемика између њега и Брентана. Вагнер је своје гледиште образложио у књизи „Аграрна и индустријска држава“. На то је одговорио Брентано књигом „Страхоте претежно индустријске државе“. Нарочито се био бацио против тезе Вагнерове, да ће цео свет да се индустријализира у најближој будућности, тако да неће моћи да се прода ниједан индустриски производ ван граница, јер ће све земље бити до гуше индустријализиране, и да због тога треба подржавати пољопривреду, јер њој не прети ни издалека хиперпродукција. (Као што знамо после рата је наступило баш обрнуто: очајна хиперпродукција у пољопривреди).

Пошто је изнео аргументе, Брентано је карикира» Вагнерову тезу упоређујући га са „забринутом Елзом“ из познате немачке народне басне под именом „Ди Клуге Елза“.

Ево како она гласи:

Угледни домаћин Шулце у једном рајнском селу давао је вечеру поводом веридбе своје кћери Елзе, која је важила у целом селу као најмудрија девојка. Штимунг је био како се само замислити може — поред доброг мозелскога вина. Гости су пили као смукови, а домаћин нарочито, тако, да је после поноћи био неспособан да силази и даље у подрум ради доношења нових партија вина. још је био толико присебан, да замоли своју кћер Елзу да прими на себе ту домаћинску дужност.

Прошло је више од пола часа, од како је Елза сишла У подрум, чаше су одавно биле празне, а гости су очајно погледали на улаз у собу, очекујући Елзу као месију. Како се Елза никако није појављивала, одлуче гости да сиђу у подрум да виде, да јој се није штогод догодило... Затекли су је поред огромне бачве са празним бокалом у руци и сву уплакану. Кад су је мало примирили, запиташе је, шта јој се догодило. На то је Елза одговорила још увек јецајући;

„Видите ли ову дебелу греду над бачвом, како су је момци неопрезно ставили, тако да свакога часа може да падне. Замислите да сам ја била удата, да имам дете, да је моје дете сишло у подрум да наточи вина, и да је греда пала и убила га“ — и понова бризну у плач. Један од гостију узе полако крчаг из њених руку, подвуче се куражно испод наерене греде, наточи вино, и позове госте натраг у салу додајући: „Ејза 156 ул кШећ klug!”

Наша Елза је мушког рода.

KK ii ranu

Početkom prošlog meseca održan je u Parizu prvi kongre3 'Evropske carinske unije. Predsedavao je Iv le Troker, senator i bivši ministar, koji je naglasio da je glavni cilj unije reorganizacija Evrope u smislu zbližavanja i sporazumnog rešavanja postavljenih problema. Posle pozdrava delegata, prestavnika raznih država, prešlo se na diskusiju Brijanovog predloga sa ekonomskog i carinskog gledišta. Diskutovano je i o projektu g. Dirana o Evropskoj poštanskoj uniji.

Naročitu pažnju privukla je diskusija o poljoprivredi i carinskom pitanju. Opširan referat podneo je g. Ože Laribe,

Kongres Evropske carinske unije

=o панели]

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 487

sekretar nacionalnog saveza zemljoradničkih udruženja, koji je otvoreno izjavio, da francuski zemljoradnici ostaju verni carinskoj zaštiti, i da im njihov današnji položaj ne dozvoljava da pristupe evropskoj carinskoj uniji. Uzeo je reč i g. Lušer koji je dodao da bi vlada koja bi smanjila zaštitne carine odmah izgubila poverenje glasača. Stoga treba početi sa organizovanjem proizvodnje i prodajom nekih najvažnijih proizvoda, kao žita, ječma, krompira i ft. d. Kongres je izglasao predlog u ovom smislu, kao i rezoluciju kojom fraži primenu „klauzule popu-= štanja” po kojoj pretsednik Američkih Država može da smanji carinske stavove za 50%. Najvažnija rezolucija kongresa odnosi se na sazivanje jedne zvanične konferencije na kojoj bi se utvrdili osnovi „prve regionalne carinske unije?” — Francuske, Nemačke i susednih zemalja.

Posle izveštaja g. Vanjera o propagandi, i interesantnog ekspozea g. Toledano o osnivanju u Parizu i u svim evropskim prestonicama, jednog ekonomskog obaveštajnog centra koji bi se zvao „Kuća Evrope i Naroda”; g. Gaston Žerar, viši komesar za turizam održao je govor u kome je tražio ukidanje pasoša, koji se danas ničim ne mogu opravdati.

Код већине наших дневних листова, прошла је белешка која гласи: На меродавном се месту сада проучава питање: да држава узме у експлоатацију сва предузећа, која су неопходно потребна нашем јавном животу и то на бази трговачког пословања. Проучавају се могућности за што правилније остварење и реализирање овог пројекта, па ће цео овај предмет бити дискутован на седници економског комитета министара и на седницама министарског савета. На овај ће се начин многа корисна предузећа од велике користи по државне интересе, а која су великим делом у рукама странаца нерасположених према нама, национализирати и дати најлепше резултате. Једна мистериозна белешка

Ако би ово било тачно, онда би то било највеће питање наших дана. Оно имплицира пре свега коначно гледиште меродавних органа на питање о етатизацији приватно-привредне делатности. Друго мање економско а више правно питање би било о праву експропријације приватне имаовине. Једно је ван сваке сумње, а то је да би меродавни фактори ако би се одиста одлучили на ову акцију, морали констатовати, да у земљи нема ни једног предузећа, које је у рукама нама непријатељски расположених странаца. Тако би поданици пријатељских нам земаља дошли до лаке зараде, коју данас делимично инкасирају наши грађани, који својом припадношћу том подузећу маркирају националност и патриотизам предузећа.

_____________________-________|

На конференцији саобраћај-

Техничарска фантазија но их стручњака одржаној 21. железничка станица у Бе- јула ов. год. решено је, да ограду

Министарство саобраћаја, у сарадњи са одељењем за жељезнице Министарства грађевина, распише међународни конкурс за израду дефинитивног плана о новом, модерном уређењу жељезничке станице у Београду. Конференција је, према писању наше штампе, расправљала о свима питањима која су у вези са регулисањем железничког саобраћаја у престоници. Повећани саобраћај у земљи, као и подизање савског и панчевачког моста захтевају, између осталог, да се изграде изнад постојећих колосека нови колосеци на спрат за путнички саобраћај; затим, тунел који би везао станицу са панчевачким мостом, и најзад, ног моста на Сави, дуплог колосека.

O UO MIRA U LT JU КАО ен аинаенитинеариелорин ви иниееетиви елисе:

грађење још јед-

Познато је да технички стручњаци целога света немају много смисла за економију. Врло често њихови пла-