Narodno blagostanje
Страна 520 НАРОДНО
Gospodinu
БЛАГОСТАЊЕ _ "Бр. 33
Moši Berzilancu,
prigodnom saradniku „Narodnog .Blagostanja
U odgovoru na tvoje cenjeno pismo iz pretprošlog broja moramo prethodno da raščistimo nekoliko načelnih pitanja. Ti veliš, da terminski prodaje samo | onaj, koji špekulira ala bes, koji očekuje padanje kursa. To nije tačno. Robu prodaje terminski i reporter, t. |. onaj koji daje novac na zajam berzanskim špekulantima. Kad je pre nekoliko meseca počeo Zagreb da guta kao smuk Ratnu štetu sa beogradske berze i kad se poiavio formalan egzodus toga papira iz Beograda u Zagreb, govorilo se, da svu tu robu kupuju zagrebačke velebanke za račun špekulanata a la hausse, kojima one daju kredit putem repora. Dakle mogu se ројаviti i ozbiljne banke kao prodavci terminske robe.
Tvoje tvrđenje, da je za vreme najveće hose u državnim papirima na beogradskoj i zagrebačkoj berzi pre pet nedelja jedna zagrebačka ruka prodavala termine izgleda da je osnovano. Isto tako osnovano je i to, da ta ruka nije to činila radi repora, jer ona nema toliko raspoloživih sredstava da bi imala potrebu da plasira u repor, koji nosi 7%. Nije dakle bez osnova pretpostavka da je ta ruka prodavala špekulirajući ala bes. Prema nekontrolisanim vestima ona je prodavala i mnogo prompt robe, a to bi samo potvrdilo pretpostavku o špekulaciji a la baisse. Ti nemaš dovoljno reči da osudiš takav postupak, pošto je to ona ista ruka, koja je lanjske godine za vreme svog angažmana ala hos, kao što ti reče, na sve strane propagirala ideju, da je špekulacija ala bes ravna defetizmu.
Ti znaš dobro naše gledište na to pitanje: po uzansima beogradske i zagrebačke berze odobreno je terminsko trgovanje u državnim hartijama od vrednosti (i drugim papirima). To odobrenje nije ograničeno na operacije a la hausse, t. j. dopuštena je špekulacija a la bes. Prema tome naš pravni poredak dopušta špekuliranje a la bes sa državnim hartijama od vrednosti isto tako kao i špekulaciju a la hos. Kad pravni po- | redak jednu operaciju dopušta, onda je ona i moralna i niko nema pravo da klasificira berzijance na patriote i defetiste prema tome da li špekuliraju a la hos ili a la bes. Ako se javnom poretku ne sviđa špekulacija a la bes sa državnim hartijama od vrednosti, onda on ima nebrojeno mnogo načina da tome učini kraj, a na prvom mestu da zabrani terminski posao uopšte ili terminsku prodaju robe. Od toga su države za poslednjih nekoliko stoleća činile obilnu upotrebu. To je počtenije i moralnije nego dopustiti jedan posao, pa onda prebacivati berzijancima defetizam za upotrebu vlašću statuiranog prava. Mi nemamo dovoljno reči za osudu hosista, koji kad im špekulacija ne uspe, pokušavaju da se izvuku iz situacije na taj način što denunciraju svoje saugovorače i tutkaju vlast na njih. To ie nemoralno i netrgovački. Kad su ti ljudi zaključivali posao a la hos, onda nisu pitali državnu vlast, da li se ona slaže sa fim ili ne, niti su upozoravali svog: saugo-
|
yorača, koji je nastupao a la bes, na to, da je to nepa-
Zemun, Ribarska ulica.
triofski i ružno. Upravo da nije bilo besiste ne bi uopšte mogli da naprave posao a la hos. Sad kad je slučajno besisti opalilo, a njima nije, kad kursevi padaju, a gdegod ima skoka ima i pada kurseva, onda u mesto da plate štetu pošteno, kao što je to međ trgovcima, traže pomoć od javnih organa, da ih putem nasilja sačuvaju od štete i da nanesu štetu partneru, koji je bio pametniji i vidovitiji od njih i bolji trgovac. Netrgovački i nemoralno je zvati u pomoć vlast, koja nije kumovala kad su zaključivani poslovi.
Sasvim je drugo pitanje, da li i u koliko država treba da interveniše radi uticanja na kurseve hartija od vrednosti, u kojima je ona zainteresovana. Načelno je intervencija priznata. Državna intervencija na berzi u cilju uticanja na kurseve državnih hartija od vrednosti iedan je od naidelikatnijih zadataka državne politike. O tome kako ona treba da se izvodi, pisaćemo takođe iednom. Naše je mišljenje da ta intervencija nijedan put nije izvedena onako kako se to u teoriji zamišlja.
Na tvoje pitanje pak, zašto su pre pet nedelja javno-pravne kreditne ustanove kupovale ogromne količine državnih hartija od vrednosti po kursu koji je mnogo veći no onaj poslednjih dana, i zašto ih ne kupuju dalje, kad su mnogo jeftinije, nismo u stanju da odgovorimo. Valjda zato što ne mare Za је пошт гоbom. Ali je nesumnjivo da je ta intervencija bila od velike štete. Podižući kurs preko amerikanskog pariteta ona je lorsirala priliv dolarskih papira iz Amerike od strane banaka radi iskorišćavanja premije na našim berzama. Prestankom intervencije papiri su pali ispod amerikanskog pariteta, usled nagle ponude od strane špekulanata „koji su kupovali samo da bi zaradili na kursu. Službena intervencija u hartijama od vrednosti stara je sedam godina; o njoj bi se moglo napisati debela knjiga.
I za to će doći vreme.
Da završimo.
Po našem mišljenju ceo svet ima pravo da бреkulira 4 la baisse, — izuzev onih, koji su jednom stali na gledište, da je to defetiftički posao . | |
O metodi i ciljevima službene intervencije poslednjih nedelja nismo u stanju da ti damo nikakvo obaveštenje, te ti je slobodno da pustiš fantaziji na volju.
Inače po svemu izgleda, da si junački zaplivao u
hosističke vode, pa se plašiš i od mrtvih berzijanaca. Rastanjila ti se hajdučka krv! Jednu ti utehu možemo poslati: u dobrom si društvu. Lanjske godine, kad su gubile hosiste, nisu se ustezale da preko zagrebačkih listova pišu o hosističkom Zagrebu i besističkom Beogradu. A to je bila kleveta. Ali je notorno, da je cela beogradska berza u nečuvenom optimističkom raspoloženju. Svi su berzijanci u Beogradu čvrsti na državne papire. Nema kontrmine! Toga još niie bilo! Ali ni stanje državnih finansija nije nikad do danas bilo tako povoljno. Ako sada hartije ne skoče, kada će?