Narodno blagostanje

16, август 1930.

стријског Министра финансија нису каваљерски награђени од стране г. Моргана. Пре свега он није хтео да чује ва, закључење једнога зајма од 720 милиона шилинта, на колико је имала одобрење аустријска влада, већ је свео на 396 милиона. У томе се уосталом Министар финансија лако утешио помишљу; да би већи зајам донео великих

По себх се разуме, да је и за овај зајам тражено залагање прихода, као што је био случај са зајмом Друштва народа и чехословачким конверзионим. И овде су заложени приходи од царина и од мо нопола дувана, који уосталом слузже већ као залорта малочас за поменута, два, зајма. Целокупни приход од монопола дувана и царина спроводи се аустријској Народној банци за рачун одбора, за аустријски зајам код Друштва народа. Ту се задржава свакога, месеца једна дванајестина целокупне службе, а вишак св враћа државној блатајни. Исту је процедуру употребио и Морган само са једним модалитетом: вишак преко суме, употребљен за прва два, зајма, има аустриска Народна банка да одобри рачуну Банке за међународне обрачуне у Базелу. Морган није хтео да се послужи одбором код Друштва народа, већ је увео новога повереника за руковођење заложеним приходима. Пошто ова задржи дванајести део суме потребне за службу новога зајма, остатак се враћа, главној државној благајни. У погледу залога Аустрија није могла ништа, боље да да.

Зајам је 7%, а банкари плаћају 90 за 100. Има, се амортизирати у року од 27 година и то 108 ва 100. Право на конверзију стиче Аустрија после пет година.

У емисији су учествовале : Уједињене Државе 25 мил. дол. = 1387.5 мил. дин.

Енглеска, 3 мил. фунти=810 мил. ДИН. Холаднија, “|, мил. фунти = 10.36 мил. дин. Италија, 100 мил. лира==270 мил. дин. Шведска, 10 мил. круна == 187.9 мил дин. Швајцарска, 25 мил. франака = 275 мил. дин. Аустрија, 50 мил. шилинга = 400 МИЛ. дин.

Емисиони курс био је 95, што даје фактично укамаћење од 7,692%. Емисија је извршена 16 јула. Са, тешком муком, сем у Аустрији и Швајцарској, где је пре-уписан. Али у Лондону је претрпео фијаско ; 68% од целокупне транше остало је у рукама, емисионих банака, јер није могло бити продато. Док је у Америци, Аустрији и Швајпарској зајам добио после уписа нешто ажије, дотле је у Лондону стално падао и достигао 250 поена дисажије. Ко зна како би ве свршило, да нису аустриске банке интервенисале у Лондону.

| Од два једина права међународна државна зајма у 1980. години, један је претрпео фијаско, а други делимичан неуспех.

"Да нису услови били неповољни“ Код аустријског зајма не може се рећи. Пре света сама номинална каматна стопа од 7% највиша је, кажва се уопште појављује последњу годину код државних зајмова. И оне државе, које имају последњи ранг у хијерархији светског тржишта капитала нибу имале неповољнију каматну стопу (као што ву Пољска, Бугарска, Румунија, и т. д.). Зајам је чисто инве-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

губитака на камати..

Страна 519

стицисни, а Аустрија не зна, за наоружање. Ни политичке прилике нису биле неповољне. Баш је Енглеска од увек имала највеће симпатије за, Аустрију. Она је била у главном иницијатор свију операција потребних, да Аустрија дође што пре до

| зајма и најлибералнија у давању кредита за ис-

храну Аустрији.

Да није проблематичан бонитет зајма % На го је питање тешко одговорити, јер је одена чисто субјективна. Али ако се узму објективни моменти у обзир, онда се ни о бонитету не може рећи да је неповољан. Као што смо рекли, зајам је гарантован заложеним приходима од монопола дувана и царина, а они су најстабилнији део аустриских државних прихода. У 1929. години ти су приходи дали скоро 600 милиона шилинга, од чега само 69,6 милиона иде на службу ранијих зајмова; цео вишак, од преко 500 милиона, служи за покриће овога, зајма. Боља се залога уопште не може замислити. Истина, да је економско стање Аустрије веома неповољно, али ма како да, се оно поторша, још увек је и сувише велика маржа за повериоце аустриског државног зајма, 1980. године. Поред тога је читав низ других услова, унесен у уговор о вајму. На пример, Аустрија се обавезала, да, за годину дана уопште не закључе никаквог зајма, даље, да под свима околностима плаћа, повериоцима, облитације у уговореној валути (а свака, земља усвојила, је своју сопствену валуту), па и у случају рата. Читав списак разних услова у корист повериоца садржи уговор о зајму.

Каже се, да је неповољно дејствовало, што Француска, земља са најбогатијим тржиштем капитала, није учествовала у овој операцији. О томе ће бити мало доцније говора. Под необичним околностима, је емитована шведска транша. У Шведској тране државне облигације не могу котирати на берзама. То наравно није сметња, да је врло велики број страних државних облигација емитован последњих година на шведском тржишту капитала. Шведски конзорцијум је емитовао облигације једног банкарског треста, а аустриске задржао у свом портфељу. Али, док је емисиони курс био свуда 99, дотле је у Шведској изнео 100%. Исто се тако ништа не помиње, да се зајам исплаћује по 103 за 100. Трема, томе банке зарађују на емисиономе курсу 5, а на амортизационој премији 3, свега осам поена. Значи да банке зарађују на целој операцији читав 1% годишње !!..

| Али ни остале банке, које су емитовале своје транше по 95%, нису бев зараде. Као што рекосмо, зајам је емитован свуда по 95, док Аустрија добија 90. Разлика је пуних 2%. Пошто оне сносе жиговину, то оне зарађују најмање 3%. Пре рата је код емисије облигација западно-европских држава зарада банака, била, за унутрашњост око :/,%, а ако је у иностранству највише 1%. Кад се узимало више од 2%, имало се давати министрима и другим факторима велике провизије. Зарада од 3% и више важила је само ва егзотичне земље.

Те необичне појаве нису случајне; оне су на. против типичне за послератно међународно тржипите капитала.

О томе у идућем броју.