Narodno blagostanje

Страна 518

Није ништа необично ни непојамно, што смо ми усамљени са гледиштем, да је комерцилизација осуђена на банкротство, јер је највећи део штампе био под утицајем заинтересованих држава.

Али је било више но сигурно да ће наше рледиште морати пробити у европску јавност, ако не пре саме операције онда свакако после, пошто дотађаја буду показали да смо имали право. Тако у нојединим стручним часописима избијају с времена на време белешке о томе, да се на комерцијализацију јантових облигација не може рачунати.

Неуспехом комерцијаливације Југославија је најмање оштећена. Тре света, наши се поданици неће трабити о Јантове облигације, да би настала по њих опасност губитка од пада курса. Даље, наш државни кредит стоји још увек, наравно, горе од немачког, те су и још неповољнији услови емисије репарацисних облигација за. нас још увек доста повољни.

Најзад наше учешће у безусловном дегу и сувише је мало. Ми смо то гледиште заступали без обвира на поједине интересе, ангажоване у целој операцији, већ искључиво с обзиром на, економске законе, по дужности једнога стручнога органа.

Али, има извесних појава у вези с овом емибијом, коју не може нико разумети ни објаснити. Емисију је водио најмоћнији банкарски концерн, какав се на кугли земаљској може да замисли, са најјачом банком на свету на челу: Моргановом. Као што

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 33

пошта, телетрафа и телефона. Управо, потреба је била прешна још пре четири године. Аустријска влада је добила 1927. год. од парламента, одобрење, да за инвестиционе потребе узајми 6 милијарди динара. Може се рећи да Аустрија више од три године чека, на остварење тога, зајма. Било је ту разноврсних тешкоћа. Пре свега потребно је било да на закључење овога зајма пристане комитет при Друштву Народа за аустријски зајам, који је формиран приликом емисије последњег аустријског државног зајма 1923. године уз гаранцију великих држава а под руковођењем Друштва Народа. Комитет је брзо на то пристао. Али је било и других услова : требало је регулисати многобројне зајмове које је Аустрија после рата, добила за исхрану од појединих држава (тако зване Кеђе! зајмове). Протекло је дуго времена док су све државе пристале на одлатање својих заложних права. По томе су банке изјавиле, да Аустрија не може уопште добити зајам, док се не реши питање Источних репарација, које је тек друга Хака конференција, регулисала, а последње ратификације стигле су тек пре неколико недеља. Чим је створена формална могућност за, зајам, отпочени су преговори са Морганом, који је још приликом емисије зајма 1923. створио себи првенство за допнији“ аустријски зајам.

Преговори су вођени у Лондону због тога, што ви један члан Морганове куће није хтео да се

се читаоци сећају, посао није ивведен на врал на нос _ деранжира, до Беча. Беч је за велике финансијере

већ на против, он је месецима проучаван и преговаран, тако да је тешко, да има једнога посла, који је извршен са тако много претходних стручних студија, као што је било код Јантових облитација. Даље, не може се рећи, ни да, је емисија пала у незгодан моменат. Под диктатом једнога моћнога Моргана целокупно светско тржиште капитала било је бачено под ембарго, т.ј. на два месеца пре емисије спречена, је била свака. већа емисија државних облигација на тржиштима. на којима су ове имале да се појаве. Боље припреме се замислити не могу, а ни опширније студије.

Па ипак се цела операција завршила потпуним фијаском!

П. Неуспех аустрискога зајма.

Међ емисијама, које су такође одтођене због припрема ва емисију Јангових облитација, налази се и велики аустријски државни зајам, који је већ у међувремену и остварен. Седам година није Аустрија закључила ни једног државног зајма. Тако уздржавање од апела на тржиште капитала може да се изведе само од државе, која се налази под страном контролом, као што је случај са Аустријом. Не може се замислити држава, која не би за седам година, нарочито после рата, имала јаче потребе за инвестицијама. Тако је било и с Аустријом. Она је за све време апстинирала од инвестиција, због чега је целокупан износ намењен на потребе железница.

одавно постао неинтересантан. Морган је тражио да Аустрија пошаље једно лице које ће имати сва. потребна пуномоћства за закључење зајма. Аустријски · Министар финансија г. д-р Ото Јух мислио је, да ће најбоље бити, ако оде сам, јер ће он имати највише воље и интереса, па вероватно и способности, да извуче што повољније услове, Тако је он мислио, али је сасвим другачије испало. Данас му аустријска штампа чини тешке прекоре, што је лично отишао. Вели се, да би боље било, да је послао једног пуномоћника, који би могао да шиканира банкаре изтоварајући се на инструкције, а шикана је средство за замарање саутоворача и за постивавање повољнијих услова. Аустријски се Министар финансија нерадо сећа онога што је доживео у Лондону. Пре свега преговори су трајали пун месец дана. Сама финансиска, страна није било узрок, јер су услови диктирани од банака; највећи део времена проведен је око хрвања с американским правним саветницима конзорцијума. Американски правници умеју најпростију ствар да запетљају до лудила. Прича се, да је аустријски Министар финансија морао врло често да антишамбрира правним саветницима г. Мортана. Срећа је велика што Аустрија нема, више политичког престижа, иначе би Министар финансија још морао пасти вбог понижења, које је приредис овојој отаџбини. У осталом Министар финансија својој отапбини веће државе доживео је у Лондону да много јаче антишамбрира. Стрпљење и трпљење ау-

Отоа етра н раенј a CIJE ај Пи И а ти ен ја КЕ

на обвезнице Ратне штете то 50:— дин, од комада (] са 79, годишње камате без икаквих других трошкова,

ПРЕСКОТ 3

ДАЛЕ ЗАЈМОЊЕ _ |

менице новчаних завода са 8%, камате несжо.

E. O OB JK А КИ И