Narodno blagostanje

Страна 536

Ррр]. тег. Војислав Р. Павловић.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

Може ли Народна банка да појефтиња капитал

— Лекција једног младог човека маторим незналицама. —

Г. Војислав Р. Поповић, дипломирани студент трговачких наука, послао нам је један напис, у коме се са пуно разумевања функције новчаничке банке полемише са наивним тврђењима, која су угледала света последње две недеље. Како ми сматрамо да је та дискусија бесциљна, то смо у немогућности да је предамо јавности. Али зато са задовољством објављујемо по-

следњу партију из његовог чланка, у којо; се рас-

правља питање о томе, дали може Народна банка својом дисконтном политиком да обори каматњак у земљи. Ми смо истина обећали да се ошширно вратимо па 19 питање, које је пре три месеца постало такође актуелним. Али како се у овом напису заступа теза, коју ми мислимо развити, то га објављујемо нарочито због тога, да виде читаоци, колико је гледиште присталица што ниже есконтне стопе далеко од буквара Џолитичке Економије, јер доњи напис није ништа друго, до оно што је млади аутор научио у школи, коју је ових дана завршио

Варају се они који мисле да је наша, Народна банка, у стању да појефтини кредит. Никаквим уметничким махинацијама не може се кредит појефтинити. За јефтиноћу кредита једино је мериторно

богатство капиталом те земље. Постоје капиталом богате земље (на пр. Француска) и капиталима сиромашне земље. У тој друтој категорији и ми смо. Земље које су капиталима, богате извозе их а које су сиромашне увозе их. Капитал тамо гравитира где има, потребе. Где има; потребе тамо је новац скупљи и пошто ми потребујемо капитала морамо већи интерес плаћати. Најбоље се види по дисконтним стопама, које земље имају суфицит у капиталима, а које дефицит. Тако у западно-европским државама дисконтна, стопа, је ниска, (2-9%) а источно евронским висока, (7-10%).

Код нас званична дисконтна; стопа, сразмерно је врло ниска и она не одговара овдашњим приликама. Зато је скроз неосновано викати на комерцбанке, да оне велики интерес наплаћују и да ву оне криве што постоји дискрепанца између приватне и официјелне дисконтне стопе. Томе нису оне: криве, већ Народна банка што тако ниску есконтну стопу одржава. Кад је Шарл Рист постављен за контролора Румунске Народне банке, његова, је прва дужност била да дигне есконтну стопу од 6 на 7“ па, на 9%. То ћемо и ми да дочекамо.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Mi smo u svoje vreme pisali Umesto ukidanja reorga- о Екопотзкој 1 finansijskoj nizacija. sekciji Društva Naroda, Која _ ULRI. je svojim radom postala ne24 mogućom, i neko se vreme govorilo o ukidanju njenom. Dok su se pripremali i raspravljali svi mogući i nemogući ekonomsko-finansijski planovi za dobro i napredak sveta, dotle je međunarodna izmena dobara postajala sve teža i teža. Savetodavni odbor ove sekcije, kojem predsedava Tenis, a potpredsedava Lušer, videći izlišnost i besciljnost rada, nije se sastao već od marta 1929. godine, a njezin direktor ser Artur Seltier dao je ostavku tako, da će pitanje opstanka sekcije doći pred plenum Društva naroda.

Pošto ova sekcija ima lep broj masno plaćenih mesta, a ta mesta zauzimaju pretstavnici nekih većih država, to ovim državama, a ni njihovim prefstavnicima, ne ide nikako u račun ukidanje njeno. Zato je nađena nova lozinka. Navodno ima da se iskoristi sada odlazak ser Seltiera, pa da se sekcija razdeli na ekonomsku sekciju na čelu sa desnom rukom direktorovom Talijanom Stopanijem, i na finansijsku, koju bi vodio Englez Lovedej. Usavetodavni odbor po statutima su mogle biti birane samo ličnosti potpuno neovisne od pojedinih vlada; tako se mislilo izbeći političkom pritisku država na savetnike i savet.

Međutim, što je još gore, u savetodavni odbor birani pretstavnici država kvazi politički neovisni a koji su uistinu bili potpuno podređeni mišljenju i političkom pritisku svojih vlada. Sada će "ве staviti pred plenum Društva naroda i pitanje sastava ovog odbora. Da li će se i u buduće birati „neovisni” pretstavnici ili pako izaslanici pojedinih vlada. Naše mišljenje je, da bi zbog ugleda samog Društva naroda trebalo potpuno ukinuti ovu ustanovu, koja je okarakterisana time, što sve države daju pravac svojoj trgovinskoj politici koji je potpuno protivan radu ı tendencijama ove ustanove. RA O RO Mi smo svojedobno obavestili čitaoce o ishodima 2гаспог manevra nad Londonom. Glavni Generalštab je organizovao fiktivni napad jedne velike vazdušne flofe na London. Prethodno je ispitana svaka i najimanja obrambena mogućnost i preduzete su najbrižnije mere iza odbijanje napada. Rezultati su bili porazni. Đeneralštab je |hladnokrvno izjavio, da bi većina stanovnika našla sigurnu i vrlo brzu smrt u slučaju sličnog napadaja. London je bio nemoćan da se brani najviše stoga, što se avionski napadaj uspešno može odbiti samo avijonimia, ali ti treba da se nalaze već

Vazdušni manevri nad Engleskom.

elegrami: ADRBHACORP, LONDON Кодека: „А. В. С." 6. ед.

РОМЕСАЈТЕ

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA | OMDGOV A.R.A: BESPK,A TNO, BR.ZO, STVARNO: 24;Haymarket, LONDON, S. W. 1. |

Pišite: HAYMARKET HOUSE