Narodno blagostanje

23. август 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 543

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15. АВГУ| СТА ТЕК. ГОД.

Најважнија промена је опадање девизног стоке за 71,5 милион динара тако, да укупна метална и девизна резерва Народне банке износи 2461,9 милисна динара, то је још увек нешто више но што је било 31. јула т. г. У милионима динара

31 XI | 31. MII || 8. VIII || 22: VII 1930

в 31. XII 5 1928 | 1929 :230 1930 о s 5 ||y злату н среору 1079.0) 1168.4 1191.6 1191.6) 1192.8 a асвим) 2... ||_озЗај 17592] 1296.0] 1331.2) 1259 = укупно || 2012.1) 2927.6) 2487.6) 2522.8| 2451.9 _|________ 1410.5/ 1287.5| 1194.1| 1194.1| 1200.5 5 на хартије од вредности 253.8| 230.1! 230.9) 230.9) 231.8 O укупно || 1724 3) 1517.6| 1394.4| 1425.6 1432 3 al la ama | 2 5 | 10074) 24813) 029:3|| 92013) 0203 8 5 || рачун привремене размене 227.8 205.9 151.9) 149.91 148.3 O по зајмовнма на бонове 2966.3| 2998.8| 2997.1| 2997,1| 2997 2 укупно || 4201.5| 4153.0] 4078,3| 4076,3| 4074.8 Новчанице у оптацеју. · . .||5521.1591795316.95392.6/ 5363 2 Држ. рачун прив. размене . „|| 227.3| 205.9 151.9| 149.9 148.3 Потраживање државно по разним рачунима... .: 367.7| 99.6| 252.7| 210.5| 205.4 НЕ по жиро рачунима . : .|| 493.2)1250.0) 9731 955.1 972.1 58 по разним рачунима 318.3) 160.8| 179:5| 231.0! 183.3 o угупно 811.5/ 1410.8) 1153,2) 1186.1) 1156.0 o. У одсто целокупног новчаБа ничког оптицаја , . . || 37.40) 50.31| 46.78| 46.78 45,11 56 У од сто свију обавеза по виђењу , . . , . .| 32,46) 39.951 37.00| 37.16| 36.4

7) 0 zlatu 97.68 mil.; u srebru 17,58 mil.; u stranoj monet 0.51 mil, din,

Депозити по жиро-рачунима показују понова мањак од 30.2 милиона динара и износе 1156 миливна динара. То је више него што је било 31. јула т. г. Овога пута промена је дошла отуда што су депозити државних привредних установа опали за 47,8 милиона динара (док су они приватних подузећа скочили за 17,6 милиона динара).

__Зајмови на менице и хартије од вредности показују понова пораст од 6,6 милиона динара (5,8 по есконту, 0,8 по ломбарду). Зависи ко је поднео ове менице на есконт: ако су приватници онда је то дошло услед оживљења послова у земљи, а лако је могућно, да је то дигла Аграрна привилегована банка, која има да искористи јефтиноћу кредита од 200 мил. дин, са каматом од 4%,

Рачун привремене размене није овога пута опао за 1.990.000 дин. већ за 1.700.000 динара. Врло је лако могућно да се сума, која се жели отплатити, већ приближује крају и да је због тога смањен и износ.

Оптицај новчанични опао је за 29,4 милиона динара и тиме је покриће новчаничног оптицаја 0 на 45,41%, а свију обавеза по виђењу за 36,46

TO,

ZAGREBAČčKA BERZA.

Devize. Poslijednih dana promet je nešto veći nego što je bilo pred par nedelja. Približavanjem jeseni i devizni promet biti će intenzivniji. Ne toliko radi izvoza jer će taj ove jeseni biti mnogo slabiji od prošlogodišnjeg nego radi uvoza. Računa se naime da će opadanje uvoza biti manje nego izvoza. A kako je poznato na zagrebačkoj deviznoj burzi dominantnu ulogu igra potražnja. Prema tome je i za očekivati da će i intervencija Narodne banke biti u jeseni znatno jača nego što je danas. Dinar je nešto slabiji u Zirichu. To je imalo za poslijedicu izvjesan porast kurseva pojedinih deviza. Međutim kako su te devize ranije bile veoma niske, taj se porast zapravo ni ne opaža.

Tržište dionicama. Kod novčanih zavoda promet je nešto jači nego što je bio pred mjesec-dva dana. U srijedu pravljeni su i zaključci u Narodnoj banci a 8.000 dinara. U porastu su i dionice Prve hrvatske štedionice dok kod ostalih bankovnih papira nema promjene. Intenzivniji je promet jedino u dionicama Jugoslavenske i Zemaljske banke. I u dionicama industriskih papira promet je znatno veći nego što je bilo prošlog mjeseca ili u odgovarajućem mjesecu prošle godine. Dubrovačka plovidba je u porastu te je zaključena po 380 dinara. Naprotiv Trbovlje je slabije i pravljeni su zaključci ispod 400 dinara. Rudarska kriza izgleda da je zahvatila veće dimenzije nego što se je računalo.

U dionicama Osječke šećerane promet je slabiji nego što ie bio prošlih tjedana. A i kurs je ustaljen što najviše i djeluje na visinu prometa.

Državni papiri. Promet je veoma slab. Koliko kod dinarskih toliko i kod dolarskih papira. Jedva 2 milijona dinara nedeljno. Kod kurseva minimalne oscilacije tako da se može 50voriti o stabiliziranim kursevima. Naravno na znatno nižem nivou nego što je to bilo pred nekoliko nedelja.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Београдско девизно тржиште је у току ове недеље. изгубило уобичајену једнообразност: непромењене су остале девизе Лондон, Париз, Женева, Милано, Берлин и Пешта, док су девизе Њујорк, Праг и Беч нешто мало поскупиле. Ове су промене у вези са општом чврстоћом ових девиза на међународном тржишту, док је динар остао потпуно стабилан. Обрт у девизама је у овој недељи већи за 10 милиона но уобичајено, те износи 39.6 милиона динара. Највише је трговано у девизи Лондон (15.3 милиона динара), затим у девизи Праг (6.3 милиона), Њујорк (6.1 милиона), Женева (4 милиона), Беч (3.1 милион), Берлин (2.3 милиона) и TO де и тад. :

Девизно тржиште, изузев онога акција Народне банке, било је у току ове недеље веома мирно. Рента Ратне штете тргована је само на 3 састанка и то по курсу од 453., 452 и 452.50 ; обрт је минималан, те је износио свега 1.57 милиона динара. 7% Инвестициони зајам тргован је по 92 и 91.50, код обрта од 156 хиљада динара. 4% Аграрци трговани су непромењено по 55.50 (свега за 28 хиљада динара). 7% Блер остао је непромењен код курса од 80.25, a TproBaHo је свега за 202 хиљаде динара. У 7% обвезницама Државне хипотекарне банке није било посла.

Акције Народне банке су у порасту : од 7550, колико су нотирале на дан 15. о. м., поправиле су се на 7700 на дан 18. о. м. ; 15. о. м. нотирале су 7850, 20. о. м. 7890. — а 21. о. м. 7885.— (највиши курс је био 7910.— а најнижи 7860.—). Обрт је износио 647 хиљада динара.