Narodno blagostanje

Страна 556

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

nosti, jer je utanačeno, da se Ptrivilegovano izvozno društvo neće baviti podizanjem silosa, već će se u tu svrhu osnovati jedno naročito akcionarsko drušivo.

— Osnovalo se društvo ,,„Socičtće Coloniale Franco-allemande” (kolonijalno društvo francusko-nemačko) sa kapitalom od 500.000 franaka — 1000 akcija po 500 franaka. Kapital će se moći povisiti na 10 miliona franaka. Ovo je prvi put posle rata, da se Nemci oficijelno pojavljuju u ekvatorskoj Africi Francuske.

КОЊУНКТУРА

— Naša šumska industrija, za koju je pre neki dan službeno konstatovano, da se ne nalazi u krizi, ima međutim veoma teške dane: „Krivaja” radi tri dana u nedelji, „Šipad” će prekinuti noćni rad, a kod svih preduzeća se' primećuje tendencija za 10—15% sniženje radničkih nadnica.

— Под стечај је пала позната тестилна фабрика Ван де Викел у Генти у Белгији. Пасива износи преко 100 милиона динара.

МЕЂУНАРОДНОСТ

— Амерички продуценти манганове рудаче уложили су у Вашингтону тужбу против Совјета. Они тврде да је цена рудаче, која се увози у Америку из Русије много нижа од њене тржне цене у Русији, и да су и у овом случају при производњи употребљавани робијаши.

РАЗНО

— G. Dragutin - Karlo Gregorić, sopstvenik štamparije i stari Beograđanin, proslavlja 31. o. m. pedesetogodišnjicu od stupanja na zanat i dvadesetpetogodišnjicu samostalnog rada — kao štampar. Mi koji smo pratili rad g. Gregorića znamo kako je to bio težak i gorak hleb. Svaki je početak težak pa i zasnivanje sopstvene štamparske radnje. Ali tek što je uspeo da upotpuni svoju štampariju kako treba, naišao je Svetski rat i g. Gregorić je morao zatvoriti vrata svog poduzeća i da rezultat svoje dugogodišnje borbe i izvor svog prihoda gleda kako davi rđa. G. Gregorić je ipak uspeo da posle rata obnovi svoju štampariju mnogo lepšu i potpuniju.

Čestitamo slavlje S. Gregoriću.

— Задругари земљорадничких задруга и одељка Љишке зиравствене задруге у Славковнци (Љиг) обављају 31. у 11 сати пре подне освећење свог Задружног Народног Дома, у коме је седиште одељака здравствене задруге, потрошачке, кредитне, месне задруге за пољопривредни кредит, народни универзитет и народно купатило. Истога дан је отварање хигијенске изложбе.

— Краљевска влада намерава, према вестима „Авале“, изградити цистерне и водоводе у срезовима шибеничком, Биограду на мору и бенковачком, где се оскудица воде највише осећа. За ове радове ће дати 1,400.000 динара.

— Исушивање неготинског рита биће завршено крајем све године. Радови су започели још пре две године, и врши их Неготинска водна задруга, у коју су приступили стаповници неготинске, буковчанске, кобишничке и радујевачке општине. Главним одводним каналом који је широк у горњем делу 20 метара, а дну четири метра, дубок 1,80 до два метра, одводи се јасеничка река у Дунав. Канал иде поред села Србова, а ући ће у Дунав на 300 метара испод брикетне фабрике код Радујевца. На изради канала запослено | 700 радника.

— Prema izjavama g. Tardieu-a, predsednika ministarskog saveta Francuske, francuska je vlada izdala od 1. decembra

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

Вука Караџића 3.

1929. do 20' aprila 1930. 317 miliona franaka (oko 713 miliona dinara) ekporterima, koji su izvozili pšenicu iz Francuske. To nije bila, prema rečima g. Tardieu-a, izvozna premija, nego je to samo povraćena carina na pšenicu uvezenu u Francusku, a koja se nije konzumirala.

— Председник управног одбора највећег немачког индустријског предузећа г. Круп фон Болен, ових је дана прославио 60 годишњицу. Каријера тога господина веома је интересантна : слабо је познато, да г. Круп фон Болен не потиче из породице Круп; он се раније звао фон БоленХалбах ; пре 25 година био је мали дипломатски чиновник немачког посланства у Риму, али је имао то преимућство, да је био омиљен код немачког Кајзера. Кад је 1906. године последњи Крупов син, који за фабрике свог оца и деде вије имао ни најмање смисла, завршио живот самоубиством на острву Капри, остала је као сопственик тог огромног предузећа једина Крупова ћерка, која се је указом Кајзера удала за господина фон Болен-Халбах ; овако прижењеном, Кајзер му је поделио и право на име Круп, да би тиме славно име Круп остало очувано. Између осталог, господин фон Болен се је прославио за време рата, кад је преко

| Холандије продавао Енглеској челичне плоче за армирање

сумарена и то јефтиније, но што их је продавао својој отаџбини. Али су то већ одавно — заборављене ствари.

| Да је био и добар пацифиста, сведочи чињеница, да је за

време окупације Рура у 1923. години био од Француза осуђен и доживотно депортован — но ипак већ неколико месеци доцније ослобођен и враћен у Немачку. Гледали смо ге оног дана, кад се враћао у Есен, када је славно дочекан и поздрављен као мученик за немачке националне идеале..,

— javljaju iz Budim Pešte: u leto pretprošle godine је umro graf Franjo Viđazo: On je celokupni svoj imetak zaveštao Mađarskoj Akademiji Nauka. Time je ova institucija postala jedna od najbogatijih te vrste u Evropi.

— У полицијском ичституту за технику и саобраћај у Берлину са успехом је покушана једна нова врста оружја. Те је једна врста пиштоља са гасним метцима. Ови метци тинре наоколо гасне облаке, који надраже слузницу погођеног човека тако, да он пада онесвешћен, али му здравље због тога ништа не трпи. У скоро време ће се полиције свих већих места у Прајској снабдети са овим пиштољима.

— I u Francuskoj biraju mrtvaci. Kad je mladi poljodelac u jednoj manjoj varoši Ronkajrol Luj-Žan-Feliks došao da glasa za izbor gradskih zastupnika, predsednik biračkog odbora mu začuđen reče: „Pa vi ste pred pola sata jednom glasali. Šta hoćete više?” Srećom i odbornik, koji je vodio imenik opazi da 'se glasač od pre pola sata zvao Ronkajrol Luj-Žil-Feliks i upozori predsednika na omašku. „Sto mu gromova, zar je i on bio ovde!” uzvikne iznenađeni mladić, „šteta, da ga niste još malo zadržali, da ga i ja vidim. To je naime, moj otac. On je umro pre 7 godina”. U Sen žironu otkrilo se da glasačke liste sadrže imena 28 umrlih, a u Nimu je glasanje mrtvih tako često, da je jedan dosetljivi kandidat zatražio od policije dozvolu da održi na grobljima izborne govore, jer ne bi hteo da zanemaruje mnogobrojne birače koji tamo leže.

— Ту је наша држава баксуз! Преко пута Дуброгпика лежи једно врло лепо острво, са управо бајном флором — Локрум. Према уговору о миру ово острво имало би да со ipso припада нама, али је оно 1922. године ипак било цупљено од наше државе за 11 милиона динара — што је родило аферу, због које је одговорни државни орган био

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ЗАГРЕБ

Бориславићева 7

БЕОГРАД