Narodno blagostanje
Страна 568
šnu larmu u francuskoj štampi povodom intervencije autonomne kase, koju je osnovao Poenkare za amortizaciju državnih dugova. Dogodilo se da je platila izvesne hartije preko pari. G. Žez veli, ako je to tačno, što su javili listovi, onda je to skandal i bez primera u francuskoj istoriji. Po francuskim zakonima a i po praksi u celome svetu čim jedan papir pređe pari njegova se amortizacija vrši putem izvlačenja. G. Žez poziva Glavnu kontrolu u pomoć „da osvetli tajnu i da umiri zemlju”, ali ništa ne govori o tome ko je bio prodavac tih skupih papira.
Bivša beogradska opštinska uprava isticala je kao veliku tekovinu raskidanje ugovofta о zajmu sa Bler-Čezom i proterivanja Blera sa teritorije beogradske opštine, kao posrednika u nabavci kapitala. Međutim
Kako se uzme
apr ri rrr ari Oi rana НЕБА
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 36
ЕР „nin——KBler sve jače razvijaju svoj posao. Oni su preuzeli pre izvecuog vremena ceo zajam italijanskog preduzeća | „Societa Lombarda per Distribuzione di Energia Electrica”, od ' 15 miliona dolara pod vrlo povoljnim uslovima.
= Пре неколико дана треба се одржати у Бриселу годишњи конгрес „Међународне конфедерације студената“. Од самог почетка конгрес је текао тако, да је полиција морала бити у приправности. Извесне су групе напустиле конгрес и отишле кући, други су избачени, извесни чланови похапшени, — све у знаку међународности. Ми мислимо да ће будући рат почети на таквом једном конгресу, каквих има небројено, а који имају за за-
Дирљива међународност
датак да зближе народе и да обезбеде мир.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Чиленска новчанична банка је повисила дисконтну стопу од 6% на 7% а Перуанска Народна банка ју је снизила од 9% на 8%.
— Да би повећала извозни промет, талијанска влада 12 снизила знатно таксе у маркама на менице, које потичу од извоза. Одсада ће се плаћати на сваких 1000 лира износа номинаде на менице са трајањем од 3 месеца, само 20 чентезима. Ове извозне менице могу бити испостављене од талијанских као и иностраних фирми, али морају бити акцептиране од таквих кредитних завода, који имају у ту сврху посебну дозволу од Министарства финансија. Испоставити се морају на посебним меничним формуларима. Талијанска банка припушта оваке менице на дисконто, а и другим операцијама; чак и у том случају, ако оне носе само један потпис.
— Пад друштва Бонифиче ферарези у Италији је изазвао јак поремећај привредног поретка. Последица тога су учестали стечајеви. Тако је сада фирма Фумеро и Гати у Торину пала под стечај, са дефицитом од 1,5 мил. дин. Међу фирмама тешко погођеним налази се и Пиколо Кредито Новарезе, чији председник Мартели је у исто време био и потпредседник Бонифиче. Ова фирма је имала око 90.000 акција Бонифиче у депоу и портфељу. Иако су ове стављене у билансу 1929. год. уз курс 69 лире нижи од тадањег курса њиховог на берзи, тј. уз 400 дин., ипак ту ангажовани капитал износи лепу суму од 36 мил. лира, која је сада скоро сасвим пропала. Вероватно да и пад репора Пиколо Кредито у првој половини 1930. год. од 30.33 мил. на 13.66 мил. стоји у вези са падом курса акција Бонифиче Ферарези. То је угрок да се Пиколо Кредито Новарезе фузионише сада са Банка Пополаре ди Новара.
Пиколо Кредито има многобројне филијале. Код 'капитала од 12,55 мил. и резерве од 15,11 мил. лира, износили су депозити 166,13 мил. и кредитори 236,72 мил. на другој страни су стајали дужници са гарантијом 56,12 мил., портфељ са 158,38 мил. ефекти са 74 мил. и остали дужници са 110 мил. лира. Банка Пополаре ди Новара располаже са 140 мил. властитог капитала и преко ! милијарду туђег новца.
— Шпањолски министарски савет одредио је, да у будуће једино Шпањолска банка има право трговања деви-
зама, у исто време чујемо, да је гувернер ове банке, ради
разлике у мишљењу, морао одступити и уступити место једном државном подсекретару из Министарства финансија.
— Između Đaninijeve Amerikansko-talijanske banke i "Falijansko-britanske banke završeni su pregovori O {uziji. Obadve banke imaju filijale u svima većim mestima Italije.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Bugarski Ministar finansija Molov je pri polasku u Ženevu ponovo demantovao sve vesti listova o nameravanom zaimu od 4.5 milijarde leva.
— Kao и у прошлој години објављује Рентенбанккредитаншталт у сарадњи са немачким Пољопривредним саветом статистичке податке о стању кредита немачке пољопривреде у год. 1928./29. Чисти приноси су се повећали. Из чистих приноса се мора још изузети исплата камата која је у споменутој години порасла. Пољопривредна производња се нешто повећала, али пољопривреднку још није омогућила безбрижан живот, нити смањење дугова. Пораст кредита од 30. јуна 1928. до 30. јуна 1929. од 6,43 на 1:35 милијарди се не би могао назвати сасвим новим задужењем због тога, што је сада проширен број кредитора које је институт узео у обзир. Реални кредит је се повећао од 51 на 53 процената. У томе прираштају од 663 мил. мар. налази се и прва рата отплате златног дисконтног кредита и још нераздељени зајам за раздуживање, дакле ставке, које нису собом донеле нових задужења.
Из књига појединих газдинстава види се да је задужење порасло, то значи да раздужење замрзнутих персеналних и летећих кредита није много напредовало успркос пораста организованог реалног кредита. Краткорочни кредити су порасли за 286 мил. Статистички подаци, које пружа Рајхскредитаншталт. садрже 3594 газдинства. Задужење показује пораст на 1. јула од 1928 до 1929. у Источној Немачкој код малих газдинстава (од 5 до 50 ха) од 493 на 543 марке по хектару ; код средњих газдинстава (од 50 до 200 ха) од 624 на 670, а код великих (преко 200 ха) ог 619 на 665 марака по хектару. У Западној Немачкој код малих газдинстава од 453 на 486, код средњих од 513 на 545, а код великих газдинстава од 774 на 813 марака по хектару. Укупни износ камата је нарастао у Источној Немачкој од 39,6 на 44,2 мил. у Западној Немачкој од 36,4 на 40,8 марака по хектару.
— Француски финансиски листови упозоравају француске имаоце наших предратних дугова да је !. октобар крајњи рок у коме се имају изјаснити они, који имају ненаплаћене купоне, да ли пристају, да им се исти исплате од-
мах у готовом новцу. У противном добиће цертификате, који