Narodno blagostanje
28 би а МА Вел Раја де Страна 584 НАРОДНО — Гувернер Француске Банке г. Емил Моро намерава кроз кратко време дати демисију. Његов наследник ће по свој прилици бити садањи министар буџета Жермен-Мартен. — У Вашингтону се очекује сада демисија потпредседника Федерал Резерв Борд Едмунда Плата, јер је то један од услова за именовање гувернера Евгена Мејерса.
-- Ukupan izmos uložaka u Vojvodini je krajem jula 1470 miliona dinara; za 3 mil. din. manje no u junu, a za 1217 više no u julu 1929. god.
— Услед јаке кризе швајцарског франка према сл глеској фунти повлачи Швајцарска — као и Француска, из Лондона велике количине некованог злата. — Ових дана је швајцарски Банкферајн увезао у Швајцарску за 3.750.000 шв. франака златне полуге.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Будући да је предлог представника румунских градова за решење питања предратних дугова румунских градова у првом реду Букурешта, одбијен од стране немачких веровника, румунска делегација се изјавила приправном и да свој предлог поправи према захтеву веровника и затражила је у том циљу инструкције из Букурешта ; ради тога је конференција поново прекинута.
— Бугарска и страни капитали. Као и остале младе аграрне државе, ни Бугарска се није могла одбранити од утицаја страног капитала на нар. привреду. Само што се то код ње не може више назвати утицај него пре поплава страног капитала, јер нема области народне привреде, у коју он није продро. Финансије, индустрија, кредит, трговина, транспорт и осигурање налазе се већим делом у рукама странаца. Једина привредна грана, за коју се странци не интересују, и која је према томе остала чисто бугарска; јесте пољопривреда, јер не рентира.
Бугарска је од свог постојања па до 1914. закључила осам зајмова у износу од 477.2 мил. златних франака од чега је укупно 35,5% утрошено на градњу железница м лука, док је ресто утрошен на градњу друмова и куповање разног грађевног материјала.
Осим тога су и Бугарска Народна Банка и Пољопривредна Банка пре рата закључиле хипотекарних зајмова у износу од 63.07 мил. франака. Кредитори су били већином бивша Аустро-Угарска, Француска, Немачка, Холандија и Енглеска. Пред рат 1914. Бугарска је закључила у Немачкој код Дисконто гезелшафт 5%ни зајам у износу од 500 мил. лева, од чега је реализирано због рата 270 мил.
Међу првим државама, које приступају регулисању својих предратних спољних дугова, налази се Бугарска. Год. 1926. је она била приморана да регулише своје обавезе према француским, енглеским и холандским веровницима, јер друкче не би била могла закључити свој 7%-ни избеглички зајам од 73.55 мил. зл. фр. Год. 1928, регулисане су бугарске обавезе према аустро-угарским имаоцима 41ј ф-ног зајма из год. 1909. Овом споразуму су се придружили и остали инострани имаоци. А исте године Бугарска закључује свој други зајам преко Друштва Народа 3 711.00. од 126.25 мил. зл. фр. ради стабилизације лева, консолидације летећих дугова и помоћи настрадалим од потреса. Друштво Народа је у исто време одредило и једног свог комесара, који контролише употребу средстава из ова
|
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 37 два зајма. У најновије време тражи Софијска градска општина зајам од 3 милијарде лева а држава 4 милијарде, али су изгледи више него рђави, јер је досада већ заложено све што се заложити дало.
Суделовање страног капитала у целокупној бугарској привреди износи 7094 мил. лева, од чега су нешто мање од 50% дугорочне инвестиције.
Највиши проценат је француско белгијског (48%), па немачког (14%), ческог (10%) и талијанског (10%) капи-. тала. Потреба иностраног капитала претставља данас тежак проблем бугарске привреде; тим више, што је пољоприБреда, која чини темељ бугарске привреде, остала потпуно
'" без суделовања страног капитага.
— Румунски министар финансија Поповићи, који се налази у Паризу ради преговора са финансијским групама, демантовао је вести о продаји румунског Монтана предузећа Војда Хуњад Шнајдер—Крезоу ; истовремено је изјаБио да се приступило оснивању румунске Аграрне кредитне банке уз учешће једног француског конзорција банака и Кригер и Пола. Опсег прве емисије још није утврђен, али Кригер и Пол су спремни да у сваком случају преузму 2 мил. долара. ~
— Питање маџарског државног зајма се веома песимистички оцењује. Меродавни кругови у Маџарској сумњају да ће се зајам моћи емитовати ове јесени.
— Конференција о скунном порезу на пословни промет одржала се 12. 0. м. у кабинету првог помоћника министра финансија г. Летице. Конференцији су присуствовали представници индустријских, трговачких и занатских комора, као и осталих привредних организација.
— Из пореске службе. Министарство финансија, на питање заинтересованих, саопштило је, да се на основу чл. 83. тачке 6. закона о непосредним порезима, суме употребљене за оснивање и дотацију посебних резервних фондова за сумњива потраживања не могу ослободити пореза. Мо-
тивација, која се налази у решењу бр. 36.324 од 30. јуна 1930.
године и сувише је опширна. Разлог за то је врло прост. Закон допушта да се одбију оне ставке сумњивих потраживања, које су дефинитивно изгубљене и које представљају коначан губитак. Дотација резервног фонда није тај случај, то је повећање имаовине, док се по закону о непосредним порезима предвиђа само ослобођење оних ставка које смањују имаовину. Истина је, да се могу да изузму од бруто добити и ослободе од пореза ставке које претстављају отпис на рачуну дужника због сумњивости или пропасти потраживања, али чим би се солвентност дужника поправила или би се суме наплатиле, оне би се појавиле као добитак и следствено подлегле порезу. Међутим ако би се ослободиле дотације за резервни фонд по свима потраживањима, овда би се коначно извукла испод пореске обавезе. У вези са тим решењем, дирекције финансиске ће приликом проучавања биланса тражити од друштва објашњење, да ли су сви ти дужници и даље вођени по књигама, на коме било рачуну.
— Министарство финансија је констатовало у месечним. извештајима о наплати пореза, да код свију пореских управа постоје велики заостатци порезе, и да је наплата у овој години у поређењу са оном из прошле пала, што значи да се наплата не врши правилно и ефикасно и да пореске управе не респектирају наређења. Због тога се издају строга
1ХК%70%2
РОМЕСАЈТЕ
суУО%
ADRIATIC OVERSEAS CORPORATION Ltd.
elegrami: DIKA CORE LONDON Kodeks: „,A. B. C.“
FIRMA: LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVAJ:A ВЕЗР.АТМО, ВЕ2ЉО,
Pišite: HAYMARKET HOUSE STVARNO 24, Haymaskef, LONDON, S. W. I.