Narodno blagostanje

13. септембар 1930.

Страна 583

Veliku senzaciju u bankarskim krugovima učinila je vest, da je u vodećoj nemačkoj banci D. D. banci otpušteno dva direktora.

Otpušteni direktori banaka

O | rar rame i Art TN aan E

je na godišnjoj skupštini od strane jednog bivšeg činovnika bančinog podignuta optužba, da je zloupotrebljavao svoj polo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Prvi je Velmar Fer, protiv koga '

povodom i sama berza je povela istragu, ali nije mogla ništa „да utvrdi. To ipak nije smetalo da banka otpusti direktora, da ne bi nepoverenje prema dofičnom odelenju uzelo maha međ ' publikom. Drugi direktor je Dr. Bon, jedan dosta mlad čovek, „па čiju je inicijativu banka ušla u poslove sa društvom fako· zvane Osthandelsgesellschaft, u kome je izgubila, kako izgleda, preko milijardu dinara.

žaj kao direktor berzanskog odelenja za lično obogaćenje. Tim :

s E BB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ОД УРЕДНИШТВА.

Наш уредник г. Бајкић, одлази у иностранство ради проучавања економских и финансиских прилика једног дела европских држава и ради учеств)вања у раду Друштва за Социјалну Политику, чији је он члан.

За време његовог осуства уређиваће „Мародно Благостање“ наш власник г. Аца Павловић,

—_ Састанак чланова Друштва за Социјалну Политику (Verein fur Золајроник), најстаријег немачког научног друштва за Политичку Економију, који се одржава сваке друге године, биће ове године у Кенигсбергу, у другој половичи септембра. На дневном реду налазе се следећа питања: !. Теориска ословица социјалне политике — референти : минхенски професор д-р Адолф Вебер и хамбуршки професор д-р Хајман. 2. Криза немачке пољопривреде и немачки Исток — референти : највећи стручњак за аграрну политику у Европи професор Серинг, професор Дице у јени и екселенција Батоцки. 3. Станбено питање у варошима — референти: професор Цимерман из Хамбурга, бечки професор д-р Хајек и бреславски професор д-р Вилбрант. После сваког предавања настаје дискусија. Чланови ће направити један излет по Источној Немачкој ради разгледања великих пољопривредних имања, угледних станица и колонизираних насеља.

НОВЧАРСТВО

— Облигације јанговог репарационог зајма се и даље срозавају и пале су.

Последњи пут су нотиране у Лондону на 85.

— На својој последњој седници Управни Одбор Аграрне привилеговане банке решио је:

1) Да се уплата 3 и 4 рате банчиних акција изврши једновремено од 1. октобра до 30. новембра текуће године.

2) Да се приликом ових уплата исплати банчиним акционарима једна аконтација на име дивиденде за 1930. годину у висини од 6 од сто годишње, колико им је зајемчено од стране Државе, за уплате до сада положене ; да се исплати аконтација дивиденде на 3 и 4 рату за децембар 1930. године, које буду уплаћене до краја новембра текуће године у висини од пола од сто.

— Pregovori oko centralizacije emisije madžarskih založnica razbili su se u poslednjem trenutku. Tako je propao avans od 16 mil. dolara, namenjen najvećim delom madžarskoj poljoprivredi. — Месечно стање Банке за међународне обрачуне. Банка је објавила своје треће месечно стање. Укупни капитал износи 1583 милиона швајцарских франака, односно преко 17 милијарди динара. Уплаћена главница износи 102,5 милиона франака а туђа сретства 1053 милиона франака. То су већином депозити појединих новчаничних банака.

Капитали, на основу Хашке конвенције, износе 145 ми-

лиона швајцарских франака, а капитал којим има да управља као пуномоћница, за ануитете, износе 154 милиона ивајцарских франака. Она је те капитале пласирала прво као улошке код банка и то или по виђењу или са роком. ВеБим делом су урочени на 3, 6 и 9 месеца па чак на две године и више. У менице и благајничке записе уложено је 231 милиона швајцарских франака. Највећи део пласиран је код разних банака.

Врло су мали износи новца које је банка добила од приватника.

— Влада у Њузеланду упутила је позив сер Ото Најмијиру, који је завршио план за реорганизацију аустралијских државних финансија, да успут посети Целинген и помогне јој корисним саветима у погледу питања банака и стабилизације новца.

—- Улози на штедњу у Немачкој порасли су у јулу од 0912 на 10.008 мил. марака, а то значи прираст од 96 мил. према 77 милиона у јуну ове године и 126 милиона у јулу 1929. Ако се одбију валоризације и камате онда чист прираст износи 90,6 мил. Далеко више него у прошлом месецу али ипак много мање него у истом месецу прошле године.

— Za novog guvernera Federal Кезегуе Воага, ргедведnik Sjed. Drž. Američkih, odabrao je g. Eugena Meyera, bivšeg direktora Federal Farm Board.

— Ми смо већ писали да је гувернер Шпањолске Банке Конде де Гамацо дао оставку због разлике у ми- | шљењу у погледу од владе подузетих мера за санирање курса пезете и да је на његово место постављен држ. подсекретар Бас, коме је влада дала изванредне пуномоћи. Због тога је сада читав управни одбор Шпањолске банке дао оставку. Влада је изјавила да неће ни у ком случају отступити од својих одредаба.

_-U Poštanskoj štedionici bilo je u avgustu 1930. godine

100.560 ulagača na štednju — više 3311 nego prošlog meseca — sa 177.602.835 dinara. Čekovnih računa bilo je 18.745 — pofast 101 — ва 5.785.268.250 Фпага.

— Српском кредитном заводу д. M. у Бањој Луци потребан је управник. Рефлектанти могу своје понуде слати на г. Косту Димитријевима, председника управног одбора, Бања Лука. У понуди навести услове и приложити преписе потребних исправа.

— Градска штедионица у Суботици расписала је конкурс за главног књиговођу. Рефлектанти морају бити држављани Краљевине Југославије са дугогодишњом праксом у банкарској струци.

Плата према нагодби.

— U San Francisku je zaključena fuzija banaka Transamerika-grupe: Bank of Italy, Bank of Amerika of California i Bank of California. Nova kombinacija raspolagala bi ukupnom aktivom od 1350 mil. dolara, te bi prema tome bila po veličini · četvrta banka u Americi.