Narodno blagostanje

13. септембар 1930.

немачка влада у споразуму са прајском, да промени начин финансирања колонизације. Она ће основати засебну Банку за колонизацију, која ће се у будуће бринути око добављања и давања трајних кредита. Због тога је у текућем буџету стављен само међукредит за колонизацију, који је снижен на 25 мил. марака. Оснивању банке ће се моћи приступити одмах после избора. На банку ће се пренети 250 а од Рајха и Прајске 100 мил. од кредита датих прошлих година за колонизацију. Нова банка ће са 10 мил. суделовати у Прајској ландесрентенбанк, на тај начин ће се апарат ове банке моћи корисно употребити.

— U Laussani se održava od 24. do 27. septembra Druga nedelja „Mašinizma poljoprivrede”. Zadnje godine je na kongresu bilo zastupano dvanaest evropskih poljoprivrednih država. Ove godine će poseta biti veća. Debata će se voditi o reformama pri obrađivanju zemlje. Kao posebna tačka programa biće uporaba elektriciteta u zemljoradnji (elektrokultura).

Ovo novo sredstvo dalo je pogodne rezultate u većini država. U elektrokulturi tehničari vide veliki napredak za zemljoradnju. Profesor Aarsonval, kaže da je biljkama potrebna za život uz sveilost i toplinu i električna energija koja vođena posebnim aparatima, prolazeći kroz biljke stvara kemijska rastvaranja potrebna za njeno napredovanje. Tako je u jednom elektriziranom voćnjaku u Francuskoj (deprtm. Seine et Oise) koji nikako nije bio đubren, pomoću električne struje jabuke su imale neobično velik plod. G. Feltz, iz Polioprivrednog instituta u Metzu, izjavio je da pomoću elektrokulture u vinogradima postizava da grozd biva masivniji i bolje razvijeniji. Za zemlju mršaviju, upotrebljava se deset aparata na hektar, koji koštaju u Francuskoj oko 3500 franaka (7870 dinara), a za žito 4156 franaka (9350 dinara). |

— Амерички фармери ће ове јесени засејати 4—5% мање пшенице него прошле године.

— У маџарским привредним круговима постоји бојазан, да ће пољска и румунска стока, која је од 1. септембра о. г. припуштена на талијанска тржишта, опасно конкурисати маџарској стоци.

— Жетва пшенице у Америци, према приватним податцима, износи 238 милиона бушеља.

— Министарство пољопривреде, образовало је комисију ради подизања пољопривредног огледног завода у јужној Србији.

— Buletni sistem u Madžarskoj nije doneo nikakve pomoći poljoprivrednicima, jer je cena žitu danas uračunavajući buleću od 3 penge na sto kila onolika, kolika je bila pre zavođenja ovog sistema. Otkako je pre 6 nedelja zaveden buletni sistem cena žitu je pala za 3 penge t. j. za iznos bulete. Prema tome je ovaj sistem postao beskoristan i u madžarskim agrarnim krugovima se ozbiljno ispituje mogućnost zavođenja minimalnih cena žitu.

— Сарајевска градска општина одобрила је одбору Пољопривредног друштва бесплатно 10 дулума земљишта за подизање Пољопривредног дома.

— Дринска банска управа доставила је Министарству пољопривреде преглед о приносу шљива у овој години. Укупна процена целе бановине је 365.900 товара. Принос је био ове године добар и ако заостао за ранијим годинама пре штета, које су нанеле штитасте ваши. Квалитет шљива је врло добар.

— Према проценама Трговачко-индустриске и Занатске коморе у Новом Саду, овогодишња жетва у Војводини изгледа овако:

Пшеница, озима и јара, засејане на површини од 300.000 хектара, дала је 4.350.000 товара, — 14 товара по хектару. ;

Кукуруза је засејано око 300.000 хектара, а укупни допринос износи 6,6 милиона товара — 22 товара по хектару.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 587

јечма је било засејано 15.700 хектара, а добивено 225.000 товара; ражи са 5000 хектара 45.000 товара, овса са 22.830 хектара 180.000 товара.

— Na 1. septembra su u Rumuniji stupile na snagt vladine odredbe zakona o standardizaciji jaja. U sedam najvažnijih produkcionih centara uspostavljeni su državni kontrolni uredi. Zakon predviđa smanjenje izvozne carine na standardizovana iaja. Otsada će se plaćati na uređenu robu samo četvrtina normalne izvozne carine +. j. 25 bani, dok se na neuređenu robu plaća 1 lei po komadu. Na ovaj način vlada hoće da prisili izvoznike na standardizovanje jaja prema ukusu inostranih potrošača. — »Kersa nHpHHua у Кочанима и струмичком крају била је средња, јер није било довољно сунца. Цена је за 50 динара боља по тони од прошле године.

— У Министарству трговине и индустрије одржана је конференција привредника, на којој је претресан текст повог правилника Министарства трговине и индустрије о контроли квалитета свежег грожђа. Правилник је, са мањим допунама примљен. Конференција је одлучила да Министарство трговине и индустрије изради правилник о сувим шљивама и пекмезу, о свежем воћу, арпаџику и о хмељу.

—_ Конопљарској задрузи у Долевцу Министарство пољопривреде одобрило је 25.000 динара, а исто толико и Моравска бановина, за подизање радионице модерног мочила за конопљину трску и за подизање радионице са лабораторијем. — Француско Министарство пољопривреде објавило је ноту, у којој упозорује земљораднике на ситуацију, која је проузрокована услед суше. Министарство пољопривреде препоручује земљорадницима да не журе са продајом жита, и ако су понуде веома велике. Они треба да се групишу у задруге, да у њих улажу жито, и чекају са продајом.

Једним циркуларом, који је Министарство пољопривреде упутило свим директорима пољопривредне службе, и среским дирекцијама пољопривредног кредита, ставља Ce AO знања, да ће земљорадници моћи постићи стабилизацију цена жита једино заједничком продајом. Земљорадници могу за своје потребе, добити потребан кредит код Дирекције пољопривредног кредита. У колико ова не би могла да се одазове потребама земљорадника, Народна дирекција пољ. кредита, као и сама Француска банка, спремне су да даду потребне суме новца уз најповољније увете.

— Министарство пољопривреде израдило је правилник по коме ће приступити мерама против штеточина. Овим се правилником предвиђају и потребни кредити.

— Министарство пољопривреде израдило је правиллик о унапређењу и гајењу живинарства у нашој земљи. Овим правилником учињене су велике повољштине живинарским задругама при извозу живине и јаја.

— За откуп приплодне стоке у нашој земљи, Министарство пољопривреде је одобрило кредит од милион и по динара.

— Stanje hmeljara u Bavarskoj je kritično, jer oni odavna ne mogu svoje produkte ni po cenu koštanja prodati. Savez hmeljara se obratio na bavarsku vladu i Rajh s molbom da se donese odredba o prisilnoj upotrebi domaćeg hmelja i to 90% codišnje potrošnje u nemačkoj industriji piva, i da se hmeljarima u nuždi dade kredit.

— Рајхсландбунд у Немачкој затражио је од Министра за исхрану да се повећа проценат при примељавању домаћег жита од 60 на 80% за септембар и октобар ; тиме би се, успркос великој понуди, одржала досадашња цеча шшеници на тржишту.

— Према податцима, које је објавио загребачки „Обзор“ на 2000 катастарских јутара, колико је било ове године под хмељом у Бачкој, Барањи, Банату и Срему, уро-