Narodno blagostanje

Страна 578

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

U „Narodnom Blagostanju” je češće isticana činjenica, da se u anglo-saksonskim krugovima vrlo mnogo polaže na zakonsku stabilizaciju valute. Ono što je bitno kod valute, to je stvaranje ekonomskih uslova za njezinu stabilnost — u koliko to leži u rukama banke i nadzorne vlasti. Zakonska stabilizacija je jedan niz formalnosti, za koje mogu biti vezane izvesne ekonomske, odnosno valutno-političke mere; ali koje pojamno nisu vezane sa zakonskour stabilizacijom. Ima mnogo preterivanja u tome anglo-saksonskom shvatanju; može se obezbediti stabilnost valute bez zakonske stabilizacije, — koja znači određivanje metalnog sadržaja novčane jedinice. Čehoslovačka je to na primer praktikovala nekoliko godina. Mi razumemo strane kapitaliste, koji se ustežu da se angažuju u zemljama, koje nemaju zakonske stabilizacije, kad se pod tim razume sloboda cirkulacije kapitala preko granice. Ali je jasno, da se sloboda kretanja kapitala preko granice može da obezbedi i bez zakonske stabilizacijie· Dovolino je na pr. kod nas da se ukine celokupna devizna uredba odnosno da se proglasi da je slobodna trgovina devizama, pa da se ostvari sloboda uvoza i izvoza kapitala. Pri tome je za kapitaliste glavno da se utvrdi relacija između domaće valute i jedne od stranih zlatnih valuta. Za njega je sporedno kakva je metalna sadržina novčane |edinice. Ima mnogo formalizma 1 тпосо ргегелvanja u tome pridavanju ogromne važnosti zakonskoj stabilizaciji. Zbog toga je i neopravdano klasiranje država u dve grupe: u prvoklasne, koje su zavele zakonsku stabilizaciju i drugoklasne, koje još to nisu uradile.

Međutim to je gledište prodrlo i u Banku za međunarodne obračune. To je uostalom pojamno s obzirom na to, da je u nioj predominantan amerikanski utiсај одпозпо ао1о-закзопзка Копсерсца! 1 generalni direktor banke ge. Pier Kene, Francuz, stoji na istom cledištu. On {e čak dao demonstrativan karakter tom svom shvataniu: primivši dužnost smatrao je on da treba da se predstavi evropskim novčaničnim bankama, (koje su predstavljene u Upravi Banke za međunarodne obračune). Obišao {e Beč i Prag, ali ne i Beograd. Jugoslovensku novčaničnu banku nije udostojio svojom posetom, |er je ona drugoklasna: zbog neizvršene zakonske stabilizacije.

Notorna je stvar da nama nije nedostajalo volje za zakonskom stabilizacijom, pre bi se moglo reći, da је toj meri kod nas pridavan veći značaj no što ga ona ima.

Zakonska stabilizaciia |e naše unutrašnje pitanje. Mi smo već ranije pisali da postupak Banke za međunarodne obračune nije zasnovan ni na Haškim konvencijama ni na njezinom staiutu. Može biti da mi nemamo pregled sviju mnogobrojnih odredaba o tome, ali nam se čini, da se nigde ne nalazi propis, po kome je ха dobiianie akcija i učešće u Upravi Banke za međunarodne obračune potrebno da se izvrši zakonska stabilizacija. To |e samovoljan akt Banke za mečunarodne obračune. Ali je za nas bitno, da li imamo i kakve štete od odlaganja našeg učešća u banci do zakonske stabilizacije.

Odmah da odgovotrimo da mema ni najmanje

štete mi rizika po nas. Do tog zaključka dolazimo kad imamo pred očima funkciju te banke. Ona ima da upotrebi naše učešće u reparacijama za isplatu naših porudžbina u naturi ili da nam ga dostavi u gotovom. A ako se koja dalja franša bezuslovnoga dela reparacija bude mobilizirala, ima da nam dostavi naš udeo, kao što je bilo sa prvom tranšom od 200 miliona dinara. U tome se iscrplju|e zadatak Banke za međunarodne obračune. Naravno, da ona teži da proširi svoj krug poslova, već i radi pokrića svojih velikih troškova. Ali je ona samim statutom ograničena u obimu poslova. Ona prima depozite u glavnom od novčaničnih banaka i daje ih kratkoročno na zajam. To je sve! Ništa nama Banka za međunarodne obračune ne može da d43, niti ma kakvu olakšicu da pruži. Sve što može da uradi a to je verovatno već urađeno — to je, da otvori Narodnoj banci račune i da ova, preko njih vrši izvesne operacije koje obavlja inače preko svojih korespondenata. Uzgred budi rečeno, mi to smatramo za veliku sreću što je tako bilo. Kako danas stoje stvari, moglo bi se dogoditi, da Narodna banka pošalje u Upravni odbor Banke za međunarodne obračune čoveka, koji nije na visini. U upravi Banke za međunarodne obračune sede ljudi bogatog znanja i poznavanja Političke ekonomije. Istina nikakve štete po nas ne bi bilo od toga što naš predstavnik ne bi bio dorastao zadatku, pošto se od nje ne mogu dobiti nikakve naročite beneficije. Ali bi bio veliki nacionaini gubitak kad bi naš predstavnik u Upravnom odboru Banke za međunarodne obračune po sposobnosti Lio poslednji. |

Sasvim je pojamno i čovečanski što se onima, koji bi imali šansa da postanu članom Upravnog odbora Banke za međunarodne obračune, žuri. To mesto če biti pre svega vrlo unosno, tu će biti bogate poputnine, dnevnica i vrlo bogatih tantijema. Dalje velika je to počast i onaj, ko je ima, ako hoće može od toga da pravi pazar pred javnim mnenje. Ali naša otadžbina nije zato tu da služi pojedinačnim interesima. Glavno je da mi možemo osfafi godinama van Upravnog odbora Banke za međunarodne obračune, a da pri tome ništa ne izgubimo.

JI, Pomoć Banke za m. o. u zakonskoi stabilizacili.

U onim depešama se ponavlja kako bi Banka za međunarodne obračune pila volina da nam pruži kredit za stabilizaciju dinara. To |e potpuno isključeno. Banka za međunarodne obračune depozitna је banka, ona upravlia raznim kapitalima — pre svega reparacionim — ostalim, koji su {oj povereni. Ta; novac ima ona da plasira sigurno i kratkoročno. Za sada najviše kupujući državne blagajničke zapise Nemačke i prvoklasne tromesečne menice u Nemačkoj. Banka za međunarodne obračune je vrlo stešnjena u pogledu davanja kredita. Ona može pružiti eventualno revolving kredit; kredit koji služi za obezbeđenjee valute. To su krediti koji se obično ne podižu, već služe samo kao rezerva za izu-

Љубљана

А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Загреб

в “а . 5 : Рачкога бр. 2 || ПР вРУ рога бр. 7. : Заступништво Београд, Кнез Михаилов Вемап 13-14 : И || ПИКОДОВКА, Љубљана e ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд ? ШКОДА. — Загреб У, . | Телефови: 29-36 u 27-37 Сизрађује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжиљере Телефон 4: 97