Narodno blagostanje

13, септембар 1930. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 579

zetne prilike. Ali nama ne treba kratkoročni kredit za stabilizaciju dinara, već dugoročni zajam, kao što su to radile sve ostale zemije; zajam sa rokom od 30—50 godina, zajam, koji se u vidu obligsacija plasira na tržištu kapitala. Banka za međunarodne obračune nije etnisiona banka, niti će to ikada biti. Ona je ograničena na sedište u Bazelu, u kome se ne bi upisalo ni za 2000 franaka naših obligacija, kad bi se tamo otvorio upis našeg zajma. Ona nema ::ilijala, niti je uopšte spremna da vrši emisioni posao, t· i. prodaju hartija od vrednosti putem javnog upisa u masi. To rade banke, koje imaju veliki broj filijala i šaltera. Banka za međunarodne obračune ne može biti ni vođ, pa ni član konzorcijuma, koji bi emitovao naš državni zajam. Prema tome je potpuno iskliučeno da bismo od nje mogli očekivati zajam za stabilizaciju.

U onim depešama od 27. jula kaže se između ostaloga, da je Upravni odbor odlučio da banka primi na sebe ulogu poverenika poverilaca po pojedinim državnim zajmovima, i da je to već učinjeno sa austriskim zajmom. Mi smo već o tome detaljnije pisali: austriski zajam |e učinjen na podlozu zaloga, založeni su prihodi od carina i od duvana, i banka za međunarodne obračune oglašena je za poverenika međunarodnoz konzorcijuma austriskog zajma, 1. |. za punomoćnika za vršenje založnogz prava. Znači da je austrisko Ministarstvo finansi{a upućeno na Banku za međunarodne ођгаčune u pogledu službe ovoga novoga zajma kao i u pitanjima koja se odnose na zaloge. Drugim rečima Banka za međunarodne obračune dobila je u austriskom zaimu onu funkciju koju kod nas ıma Samostalna Monopolska uprava, a koja inače kod drugih zajmova ima, po amerikanskoi praksi vodeća banka u konzorcijumu, koja se naziva fiskalnim agentom. Banka je dobila dvojake funkcije: ijedna je čisto blagainička: oha remituje novac

poverenicima, f. |. austriska vlada preko austriske Na-·

rodne banke doznačuje novac Banci za međunarodne obračune, a ova pak raspodeljuje poveriocima. Druga

mnogo Važnija funkcija je ona punomoćnika konzor-

cijuma.

Kako stoji sa pitanjem punomoćstva banke za međunarodne obračune za račun konzorcijuma, koji bi emitovao naš zajam? Drugim rečima da li ie mogućno da konzorcijum, koji bi emitovao naš stabilizacioni za-” jam proglasi Banku za međunarodne obračune za svog punomoćhnika i poverenika, kako za naplatu anuiteta tako i za ostala prava, koia poverilac ugovorom bude stekao prema nama? Da li ie mogućno da Banka za međunarodne obračune bude oglašena za fiskalnog agenta našeg konzorcijuma?

Pri zaključeniu ijednog dugoročnog zaima. banka, koia vodi konzorcijum, ima za vreme celog trajanja zaima koristi, koje su raznog iznosa, ali uvek znatne. Čak ! опда kad se kod zaima ne ugovara nikakva pro- | vizila za naplatu, (koje su inače uobičajene kod zaimova . malih država, — što je i kod nas na primer slučaj sa

Blerovim zajmom) banka ima veliku korist od toga, što dobija kapital namenjen isplati anuiteta. Kad su u pitanju balkanse države, kojima obično sindikat banaka diktira uslove, koristi za bankarski konzorcijum su vrlo velike, prema tome teško je pretpostaviti, da bi ih se konzorcijum odrekao u korist Banke za međunarodne obračune. Čak je neverovatno da bi novčanične banke, zastupljene u banci za m. o. vršile presiju na velike banke u svojoj zemlji. Nepojamno bi bilo da se banke odreknu tako velikih koristi za liubav jedne međuna– rodne ustanove, čije ostvarenje u osialom nijedno bankarstvo u Evropi nije rado videlo, a protiv koga je izrično bilo englesko i delimično amerikansko·: Mi imamo lak utisak, da u bankarsim krugovima neprekidno jača nezadovolistvo protiv Banke za međunarodne obračune. Oni u njoj Sledaju jednu ustanovu, Foja u koliko se bude širila preko svog prvobitnog zadatka, samo može biti na njihovu štetu.

Tu Banci za međunarodne obračune, kao i u svima drugim nacionalnim i međunarodnim ustanovama, uvek ima faktora nekolikih kategorija ili glumaca prvog, drugog i trećeg reda. Spolja ona |e ustanova, pod upravom novčaničnih banaka celoga sveta. U stvari ona stoji pod apsolutnom diktaturom bankara Morgana. Kad se tome da činjenica, da je Morgan šef Francuskog sindikata za spoljne međunarodne zajmove (onda kad je to Francuskoj treba) onda je jasno, da su Morgan i Francuska glavni faktori banke za m. o. To je jedna po obe strane neobično korisna kooperacija. Francuska je dobila za saradnika i prijatelja u svima pitanjima reparacija, (a Francuska samo kroz reparaciono pitanje posmatra Banku za međunarodne obračune) prvog ban-

kara na svetu, koji je od rešavajućeg uticaja i na amerikansku vladu.*) Francuska je uspela da preko Morgana dobije onaj uticaj na Ameriku, koji po političkim odno. sima nikad ne bi dobila. Francuska je diplomatija ide· alno uspela da preko Morgana dobije saradnju Amerike u onome pitanju, u kome se politika Amerike i dan danji izjavljuje ne samo neutralnom, već čak i nezadovoljnom. Ne manje dobio je Morgan. Danas je Francuska najjače tržište kapitala u svetu — veće nego Ame-” rika. U Francuskoj se formira veći višak kapitala nego , u Americi, — u kojoj je velika potreba domaćih podu„Zeća. Morgan je diktator i amerikanskog tržišta kapii tala. Kad se udruže Francuska i Morgan, onda oni ргедı stavljaju 80% celokupnog tržišta kapitala u svetu. Fran| cuska i Morgan zajedno mogu da ometu svaki međunarodni zajam, i da izvedu svaki veliki međunarodni veliki zajam uz nezadovoljstvo sviju nacionalnih tržišta kapitala. Fto to je faktor banke za međunarodne obračune. Odnosno banku za međunarodne obračune možei. mo mirho zvati bankom Morgan sa gledišta finansi-

| *) O uticaju Morgana u Americi u idućem broju.

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ ""

пчинџчппирицооовввшивуамоовонциопвовиноцчи вепаиотоисоопоторбове

НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

Доларске 79, Облигације Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштман 7,7 Доларске 7'/. и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Њлејроњ)

215 0] НО БЕЗНЕцЕ Ратне Штете (КАО И OB O ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

аввозиокивквиза ваоптисвонпвисопванисопвешвмеозкени цвиовкипинлс= вотимитимаопељовевао вв воооплу ореол зшвовв ове празбооооове