Narodno blagostanje

13. септембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(трана 581

šaj da se novi industrijski poredak Tormira pretvorio u neuspeh zbog strane konkurencije, koja je tako jaka, da је beskorisno boriti se protiv nje.

Glavni uzroci teške privredne krize u Japanu je svetska depresija i ukidanje zabrane izvoza zlata. Osim toga jako je uticao pad kineskog srebra, prema tome i smanjenje kupovne snage kineskog potrošača, zatim pojačanje kineske svilene produkcije i visoke indijske carine na svilu, glavni izvozni produkt Japana. U poslednje vreme se oseća i loš uticaj vladine propagande za štednju, jer je sve manja potrošnja luksuzne robe. Otkad je ukinuta zabrana izvoza zlata , izvezeno je 230 miliona jena. Rezerve gotovog novca smanjile su se od 1 milijarde na 870 miliona jena. Trgovina sa inozemstvom pokazuje pad od 25%.

Prosečni pad kurseva na berzama iznosi 26%, dok ie produkcija svile i pamuka snižena za 20—30%.

Australija se takođe nalazi u teškoj ekonomskoj i finansijskoj krizi. Leteći dugovi su basnoslovno пагаsli, jer je vlada lakomisleno pravila dugove; tako početkom septembra pada rok za isplatu menice od 5 mil. funti, a odmah u početku decembra je rok isplate druge menice od 5 mil. funti. Vlada nije do sad ni prstom makla da nabavi sredstva za te isplate, što je učinilo težak utisak u engleskim finansijskim krugovima, koji su većim delom zainteresovani u australijskom drž. dugu od 1100 mil. funti. Bajagi na poziv australiske vlade, a u stvari na zahtev moćnih verovnika, poslala je Engleska banka jednog od svojih direktora stručnjaka Ser Oto Najmirija da „posavetuje” australisku vladu. On je proučio situaciju i izradio već nekoliko predloga, koji duboko prosecaju sve dosadanje planove australijske vlade. Između ostaloga će i nameravani zajam od 30 mil. funti biti smanjen na polovinu. Upravni aparat

će se znatno smanjiti, a Australija će jače biti privezana uz metropolu. U sadašnjoj teškoj krizi kredit kod Engleske banke ne igra malu ulogu, stoga je ponosna Australija spremna da podnese šuteći sve finansijske reforme Ser Najmirija, izaslanika Engleske banke. Interesantno je pokazati, kako je Australija zapala u ove velike dugove. Ima skoro godina dana kako tamo jedna trgovinsko politička mera sledi za drugom. Donošenjem ovih mera vlada je htela pomoći privredu. Dosadanji glavni produkti bili su vuna i žito. Меđutim otkako je cena ovim produktima na svetskom tržištu jako pala (vuna 1927. 48 dol., 1930. 25 dol.; žito 1927. 55 šil., 1930. 38 šil.), Australija se živo bacila na industrijaliziranje i zaštitu industrije, da ne bi u buduće

· kao monokulturna zemlja bila uvek izložena privrednoj

krizi. Uspostavljene su visoke carine za zaštitu industrijske produkcije, a davane su pomoći i u gotovom novcu. Carine su podizane često i bez ikakvog sistema. Svaka industriska grana koristila se u tim povišicama na račun drugih industrijskih grana, naravno da je to vodilo beskrajnim zahtevima u povišavanju carina, 12 čega rezultira povišenje cena koštanja, koje su porasle za 8%. Povišenju cena koštanja razlog je i to što je vlada iz izbornih razloga održavala nadnice na onoj visini, koja nije odgovarala platnoj snazi pojedinih industrija. Time je vlada zapala u bezizlazni krug, jer povećanje carina izazvalo je poskupljeni životni standart, čiji rezultat je povećano produkciono koštanje; to izaziva pogoršanje u trgovinskom bilansu, a Zbog toga se opet pribegava povišenju carina.

Ova rđava finansijska politika bi se odavno onemogućila, da nije u tom međuvremenu engleski kapital besprekidno priticao. Zaduženje Australije iznosi 171 funtu po osobi ili 1100 mil. funti.

авва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Део Међународне Економске конференције у Женеви од 1927. године, економска политика била је уоквирена у националне границе. Другим речима свака је држава предузимала мере за унапређење своје народне привреде. Од Женевске економске конференције знамо да постоји међународна или светска економска политика. Истина за данас само на папиру, али постоје предлози, који кад би се остварили прегстављали би одиста светску економску политику. Веома је богата ризница мера, којима се унапређују, помажу и подржавају поједине гране народне привреде. То се практикује од појава модерне државе. Што се тиче светске економске политике уперене на помагање подржавања привреде и привредних грана више држава, оруђа, којима се она служи, могу се сва свести на једно једино, наиме на резолуције. До данас није прихваћена ни једна једина мера у циљу потпомагања једног заједничкога економскога зла; али је зато доношено читаво море резолуција. Нарочито је 1930. година богата резолуцијама. Најновији прираштај резолуција имамо у Букурешкој конференцији, затим у Синајској, али је у томе најбогатија Варшавска.

Резолуција је облик, којим се завршава једна међународна конференција, која нема високо службени карактер. По себи се разуме да поједини делегати, који се узимају

Резолуција, као сретство за лечење пољопривредне кризе

међ чиновницима па и међ нечиновницима не могу имати пу-= номоћство да обавежу своје владе. Они имају да дискутују; да се сложе, да донесу резолуцију, коју ће да поднесу својам владама. Го је сасвим у реду. Код великих и далекосежних питања чак би било појамно, да влада не може дати пуномоћство свом делегату па макар он био активан минчстар. Али нам је непојамно, да се у Варшави одржи једна конференција, за коју је био битан услов да присуствују министри пољопривреда, и да таква конференција није моina донети никакву одлуку, која би била обавезна одмах за све владе. наравно под условом ратификације, већ да се мсрало ограничити на низ резолуција.

Све те многобројне скупоцене и сувише честе међународне конференције, које су имале за предмет пољопривредну кризу, нису данас ништа друго дале до — резолуције... :

Шат то помогне пољопривреди !

У Амстердаму се ради о оснивању _ једне · велике банке са задатком, да пружа хипотекарни кредит у разним европским земљама, специјално у Средњој Европи. Позната је ствар да је каматна стопа на хипотекарне кредите у Средњој Европи необично висока. Она је до пре две године у Немачкој ишла

Банка за међународни хипотекарни кредит