Narodno blagostanje

20. септембар 1930.

довољно па да учини ништавним свако право имаоца ван наших граница. Али све да су оне легално дошле у иностранство, — пошто су оне видним знаком обележене „плативе у динарима“, то се не може допустити самим тим, што су оне изашле из земље, да се промени валута у којој се плаћају, јер би на тај начин, по себи се разуме, за кратко време сви домаћи имаоци облигација плативих у динарима пребацили их у иностранство да би после тога наплаћивали у златним францима. Сасвим је друго питање да ли је поступак наше владе од 1919. године на овамо, да се облигације од 1895. године плаћају у динарима, оправдан. Али је то наше унутрашње питање. Ми сматрамо да их наша влада не сме да плаћа друкчије него у динарима и да је потребна прилична доза безобзирности, да облигације видно обележене као плативе у динарима, путем кријумчарења извезене из земље проглашавају банкари у Швајцарској за плативе у злату.

Исто је тако начелно просто питање о облигацијамз, по којима наша држава не врши у опште никаквг службе. По уговору о миру Немачка је била дужна да покупи од својих поданика све наше предратне облигације и да их преда нашој влади у одужење свога репарационог дуговања. Колико је нама познато до данас нама Немачка није лифоеровала ни једне облигације, јер није могла да их пронађе. Немачкој се у том погледу нема шта да замери: она није Хроми Даба па да види, ко има тих облигација у Немачкој. Она је позвала благовремено своје поданике да предаду те облигације, али се нико није јавио. Уосталом у Немачкој их већ 1919. године није било више, јер су оне путем кријумчарења извежене из Немачке у неутралне и савезничке земље и тамо или депоноване код банака или продате савезницима и неутралцима. И они су се једнога дана појавили с тим облигацијама тражећи да се по. њима уредно плаћа, као и по онима, које су емитоване у савезничким земљама. Другим речима хтело се да се на тај начин изигра поменута одредба у уговору. Наша влада је изјавила да не може хонорисати ни једну предратну облигацију, за коју ималац не може да утврди да ју је имао пре светског рата. Влада се није ограничила само на томе да терет доказивања набаци на леђа ималаца, већ је и сама учинила све што је било у њезиној власти да сазна које су облигације још за време рата биле у рукама тако званих непријатељских поданика. У том погледу много нам је помогао и главни члан конзорцијума за србијанске зајмове пре рата Берлинер Ханделсгезелшафт, који је послао нашој влади списак бројева свију облигација, чија је купонска служба вршена у Немачкој све до почетка рата. Како се не може претпоставити да су савезничке земље преко немачких банака наплаћивале те облигације то је сасвим умесна претпоставка

да су те облигације тек за време примирја прешле у савезничке руке.

Колико је нама познато наша је влада врло либерално испитивала документа, која су подносили имаоци оних облигација, које су оглашене непријатељске. Оне, за које имаоци нису могли доказати да су их имали пре рата, ушле су у засебан списак и он је саопштен свима берзама у Европи са назначењем да их не признаје Југославија.

Нама је непознато какав је то нов списак, који је саопштен Женевској берзи, али можемо претпоставити да су

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 5299

се у међувремену могле наћи и друге неке облигацијг, по којима је можда чак и вршена служба, истога порекла. Нису овде по среди никаква начелна питања. Не може се то расправити правнички. Имаоци који би били погођени том новом листом, имали би само да докажу тегалност својине, па ће њихова служба бити вршена онако исто као и осталих облигација. Дипломатска интервенција може много, све. То треба да знају и швајцарски банкари.

= али не

НЕ

Више од месец дана како наши београдски и загребачка извештачи са берзе саопштавају, да је на тржишту хартије од вредности мр твило, да су незнатни обрти. Мртвило не значи песимизам на берзи. Мртвило је редовна појава за време летних месеца, кад је највећи број берзијанаца на одмору. Истина је да курсеви водећих хартија од вредности, а нарочито државних, показују извесну стабилност, али исто тако и велику чврстину.

Терминска трговина ефектима претпоставља две групе берзијанаца: оптимисте и песимисте, једни очекују да пе папир да скочи, други есконтују пад. Без тога се не да замислити терминска трговина као шпекулација, — пошто је у ствари увек терминска трговина хартијама од вредности шпекулативан посао. Од како је Ратна штета постала лредмет шпекулације на београдској берзи стално је било на њој хосиста и бесиста. И ако је хоса на крају крајева победила, ипак су привремено и бесисте узимали маха. Другим речима хоса је имала контермину. Изгледа да први пуг ове године за државне хартије од вредности не постоје бесисте.

Истина поводом писма Моше Берзијанца ми смо могли констатовати, да постоји једна рука у Загребу која је продавала термински робу. Али је та рука слаба и анемична. Она је далеко од тога да представља контермину према хосистичкој тенденцији. Силан оптимизам се докопао од духова на београд. и загребач. берзи у погледу држ. хартија од вредности. Не може се никаквим берзанским маневрима да изазове беса. Чак ни последњи политички догађаји, који нормално треба да буду алармирајући, (мислимо на разне маневре у Европи, затим догађај у Трсту и т. д.) сстали су без икаквог неповољног дејства на наше берзе, нарочито на државне хартије од вредности. Последње две године хосисте су стално тражиле аргументацију за своје држање, при чему је обично претстојећи државни зајам био главни аргуменат. Ове године се не истичу никакви аргументи из простог разлога, што се не води дискусија, што нико и не подупире бесистичку тему.

Берза без контермине

Ка то

Нико и не мисли на државни зајам, већ се указује просто на стање нашег новчаног тржишта, које је одиста обилно и све обилније, услед чега је стално опадање каматне стопе; на оскудицу пласмана банкарских краткорочних капитала и сматра се да је то довољан економски разлог за даље скакање курсева првокласних хартија у које наравно прво долазе државне.

Ма колико да изгледа на први поглед невероватно, ипак је доста тачно, да је и огромна количина ренте Ратне штете на крају крајева отишла у чврсте руке. Као доказ

ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А, Д. П

КЕ, а. DUN & CO.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРАД ЗАГРЕЉ Вука Караџића 3. Њориславићева 7.