Narodno blagostanje

Страна 618

KOMUNALNA POLITIKA

. [ — Na VII. glavnoj skupštini Udruženja građevinara, koja

se ovih dana održala u Zagrebu, izneti su родас! о поуогтаdnjama glavnih mesta naše države. U ovoj godini do 30. avgusta, bilo ie u gradnji u Zagrebu 558 novogradnji a u Beogradu 293. A 1929. god. bilo je dovršeno u Zagrebu 1929 stanova sa ukupno 3388 soba, a u Beogradu 942 stana sa 2495 soba.

TRGOVINSKA POLITIKA

-— U Mađarkoj se besprekidno sastaju konferencije i vrše ankete radi mera, koje treba poduzeti radi ublažavanja poljoprivredne krize u zemlji. Ovih dana je održana konferencija kod poljoprivredne komore u Budimpešti. Rešeno je da se od vlade traži zavođenje minimalnih cena i žšitnog: monopola. Osim toga tražiće se od vlade uspostavljanje jedne institucije, koja će, makar i uz damping cene, izvoziti žito iz Mađarske. Na taj način će se smanjiti domaće rezerve a poskočiti cene žita. Mađarska je pšenica zadnjih godina kvalitativno oslabila, te ne može više izdržati konkurencije sa pšenicom drugih država u onakoj meri kao pre dok je po kvalitetu stajala na prvom mestu. Mađarsko Ministarstvo poljoprivrede nalazi da je uzrok rđavoj oceni mađarskog žita na stranim tržištima to, što је 12voženo do sada Žito slabije vrste. Ministarstvo će preduzeti stroge mere da se u buduće izvozi samo prvoklasno žito.

— Od Varšave do Ženeve. Rezolucija varšavske konferencije doživela je ovih dana u Ženevi svoj prvi fiasco. U komisiji, u kojoj se vodila debata o ekonomskim problemima Evrope, došli su na dnevni red i zaključci Varšavske konferencije. Predstavnici te konferencije tražili su, u duhu donešene rezolucije, da se odustane od klauzule najvećeg povlašćenja, pri sklapanju trgovinskih ugovora, koja bi se nadomestila sa preferancijalnom klauzulom. Protiv ovoga su, kako se i očekivalo, ustali delegati kako evropskih industriskih država, tako i Indije, Kanade, Australije. To je išlo tako daleko da je jedan delegat postavio pitanje „zašto se uopšte poljoprivredne države Evrope koriste ekonomskim organima Društva naroda za svoje odvojene svrhe”.

Varšavska rezolucija biće propraćena Ženevskom rezolucijom 11. skupštine Društva naroda, na ekonomsku konferenciju koja će se održati u novembru o. g., da se donese nova rezolucija i t. d.

Da li će rezultat svega ovoga konferisanja biti samo donošenje rezolucija, to ćemo videti.

— Советска влада намерава прекинути извоз бутера и јаја, а појачати извоз жита и готове робе.

— Једна повећа група енглеских веленндустријалаца намерава формирати Народни савет за трговину и индустрију у Енглеској, чија сврха ће бити да установи некадењи просперитет енглеске трговине и индустрије и тиме осигура беспосленим радницима зараду.

Откако се заоштрила привредна криза у Енглеској појављују се све чешће разне групе — присталице слободне или протекционистичке трг. политике. Изгледа да се у овом случају ради о једној јачој протекционистичкој групи, јер су у њој заступљене највеће трговачке и индустријске куће Енглеске,

INDUSTRIJA

— Poznata strugara Makiš, koja se nalazi u neposrednoj blizini Beograda i koja je bila krajem prošlog meseca znatno oštećena požarom, nastavila je i sa sfrugarom i električnom centralom rad punom parom. Naročito je zaposlena strugara, koja ima da izvrši veće porudžbine za Grčku.

— Међународни бакарни картел снизио је цену бакра од 11.05 на 10.8 цента по фунту.

Пре неколико дана (16. о. м.) снизио је картел цену од 11,3 на 11.05 цента,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

— Potrošnja uglja u Nemačkoj se znatno smanjila ove godine. Srednja mesečna potrošnja uglja u prvom polgođu 1929. bila je 13.980 hiljada tona, dok je u to isto vreme u g. 1930. iznosila svega 11.125 hiljada tona, odnosno manje za 25%.

— Kala H3jiO%{0a J(yHaBa OTHBOpeHa Je HpHTOJLOM OCBeћења нове фабрике дувана у Нишу. На изложби су приказане све фазе кроз које дуван пролази од произвођача до потрошача. изложене су све врсте дувана које се код нас производе, са њиховим примерцима листова, мустрама, моделима сушница, начином одабирања, паковања и т. д.

— Продукција шећера на куби ће ове године бити за око 6 мил. врена већа него у прошлој години, јер је поБећана површина за сејање трске за 337.000 а.

— Proizvodnja metalurgijske industrije u svetu, porasla je u g. 1929. prema 1913. za 50%. Engleska, koja je proizvodila 1913. g. oko 2 miliona tona željeza i čelika, povisila je svoju proizvodnju u g. 1929. na 9,650.000 tona, odnosno za 30%. Nemačka je proizvodila 1913. 11,769.000 tona, a 1929. 16,266.000 tona odnosno više za 37%. Belgija je povisila svoju proizvodnju 1929. g., koja je iznosila 4,132.000 tone, prema 1913. g. za 1,686.000 odnosno 67%. Ovo je najveći porast među evropskim državama. U Luksenburgu je proizvodnja 1929. god. iznosila 2,102.000, te je prema 1913. g. svoju proizvodnju podvostručila. Francuska stoji najslabije među državama Evrope. Njena pro- . izvyodnja je 1929. g. bila 9,608.000 a 1913. g. 6,973.000 tone, porast je od 26%. Najveći porast imale su Sj. Drž. Američke, koje su 1929. g. proizvodile 56 miliona, a 1913. g. 31 milion tona, dakic 1929. g. više za 80%.

— У Пољској, за време последње шећерне кампање (од октобра 1929 до августа 1930) било је предато на домаћем тржишту 319.984 тона а извезено 410.731 тона шећера.

--- Cene umetnoj svili u Belgiji su snižene za 12%.

— Proizvodnja uglja u Engleskoj, bila je u drugom trimestru 1930. manja od prvog trimestra te godine. Bilo je proizvedeno 58 miliona tona dok je u !. trimestru te godine proizvodnja iznosila 68, a u li. trimestru 1929. 61.7 miliona tona. izvezeno je bilo 18 miliona tona, odnosno 31% od ukupne proizvodnje. Uvoz je podbacio, prema prvom trimestru t. g. za 1.9 mil. tona, a prema II. trim. 1929. za skoro istu količinu.

U drugom trimestru 1930., prodajne cene ulja su bile više za 1j, pensa po toni, od prvog trimestra 1. g.

— Криза текстилне индустрије у Чехословачкој према изјави г. Мужика, секретара текстилне секције при Савезу чехословачке индустрије, налази се у тешком положају. 1927. год. увозила је Чехословачка 143.559 тона, 120.091 1928. а 119.293 1929. Вредност извоза текстилних производа опала је за 7.300 мил. Кч. 1928. на 7088 мил. Кч. 1929. За последње три године смањио се извоз памучних производа за 600 вагона, односно 11,2%. Смањио се и извоз текстилних полуфабриката за то време за 20%. | Извоз текстилних производа за Аустрију, Мађарску, Румунију и Пољску био је мањи 1929. негн 1927 за 333 мил. Кч. Извоз у саму Мађарску се смањио за 50%. Од 1920 до 1923 год. 71% извоза ишло је у Аустрију, Југослвију, Румунију, Мађарску и Пољску, а тај проценат је износио 1924, 60%, 1927, 48,6%, 1928, 46,2% и 1929 430 |

— О кризи свиларске индустрије у Италији, професор Пигорини, дао је једну изјаву из које износимо у главним цртама:

Кад се говори о свиларској индустрији He треба. имати у виду друге државе осим Јапана и Италије. Јапан производи годишње 300 милиона клг. чаура, Италија 50 милиона, док на све остале државе отпада 6 милиона чаура. Јапан производи 35 милиона клг. свиле, док Италија 6,6 милиона.