Narodno blagostanje

721. септембар 1930.

1895. г. Јапан је производио трећину онога што је производила Италија, од 1900. до 1905. обе су државе производиле подједнако, док је данас Јапан надвисио Италију са 6 пута.

— Izvoz ttmetne svile iz Italije iznosio je u prvom polugodu 1930. 9,6 mil. kg., prema 9,4 mil. kg. za prvo polgođe 1929., dok je prema vrednosti taj izvoz Opao Za 20%. | __ Светска производња петролеја се стално повећава. 1928. г. било је произведено 187 милиона тона, а 1929 211 милиона, односно 12,5% више. Премћ појединим државама било је произведено 1929. г: У '(Сј. Држ. Америчким (у метричким тонама) 141.002.032: _ Венезуела 20.367.105; Русија 14.256.584; Мексико 6.821.7107; Персија 6.012.092; Румунија 4.827.278; Колумбија 2.836.371; Перу 1.259.302; енглеска Индија 1.170.374 и т. д.

| _ Šta sve Sovjeti ne znaju! Prilikom jedne izložbe u Nemačkoj, na kojoj su učestvovali i Rusi u zasebnome paviljonu, izložili su ovi tekstilne produkte, koji se navodno proizvode u Rusiji, i čija je cena bila preko svakog očekivanja jeftina. Na izložbi su „sudelovali i poljski iekstini industrijalci iz Lodza. Koliko je bilo njihovo iznenađenje, kad su u izloženoj ruskoj robi prepoznali svoje produkte, koje su Rusi pre izvesnog vremena od njih kupili uz mnogo višu cenu.

— У Паризу је основан међународни картел творнице вагона, у који су приступиле: Немачка, Аустрија, Белгија, Француска, Мађарска, Италија, Швајцарска и Чехословачка. __ Шта то значи Томаш Бата намерава у својим фабрикама завести петдневну радну недељу. Припреме у том погледу су већ толико напредовале, да ће се ова радна метода моћи провести већ од ПОР 5

— Француски савез продуцената блеха решио је да се цене блеху у земљи сниже, да би могли одољети страној, највише немачкој конкуренцији.

POLJOPRIVREDA

— U okolini Splita je kao dan berbe grožđa utvrđen 21. o. m. Predviđa se, da će najpovoljnija berba biti kod Lužane. Kemičnom analizom je utvrđeno, da grožđe plavina sadrži 20% šećera i 35—4% vinske kiseline.

— У Чехословачкој је према подацима дирекције режије дувана било засађено ове године 74955 ха, односво 17,6% више него прошле године.

— Друштво виноградара и воћара у Сремским Карловцима приређује од 28. септ. до 1. октобра у Срем. Карловцима сајам и изложбу вина, грожђа и воћа,

— У Чачку се приређује 28. септембра пољопривредна изложба, на којој ће бити заступани производи из воћарства, виноградарства, повртарства, пчеларства, сточарства и живинарства.

— У Министарству пољопривреде израђен је надрт новог Закона о унапређењу пчеларства. Закон обухвата одредбе о унапређењу пчеларства у општем смислу ио организацији самог рада. Предвиђене су и повластице за одгајаче.

— Руска пшеница стигла је први пут на бечко тржишће 20. о. м. Понуда је била 100 клг. шлеп Беч. Пшеница је довезена преко Браиле. |

—_ У смислу закона за помагање пољопривреде Дунавска банска Управа основала је пољопривредне школе у Иригу, Бачкој Тополи, Тителу, Ковачици, Новој Канижи, Сларом Бечеју, Чуругу и Панчеву обласне, а бановинске у Суботици (Палић) за воћарство, и Кикинди.

Банска управа намерава сукцесивно и у осталим областима основати пољопривредне школе, што.ће знатно утицати

на подизање стручне пољопривредне наобразбе у тим крајевима. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 619

__ Ческословачки Републикански посланички круг под“ нео је претставку Министру финансија Шрајбену, да се сместа прекине са порезном егзекуцијом код пољопривредника и да се тим пореским дужницима одобри мораторијум без камата, јер је стање пољопривреде у земљи веома рђаво.

__ Савет земљорадника у Доњој Аустрији решио је да од владе затражи завођење монопола увоза жита н брашна.

ТУРИЗАМ

— Хенри Корар, о чијем боравку смо ми писали, рекао је о развитку туризма код нас да цела Словенија, Босна, Приморје, Бока, Црна Гора и Јужна Србија, све су то крајеви који су предестинирани за туризам великих размера, нарочито за Средњу Европу.

Недостатци нашег туризма су, према мишљењу г. Корара ови: слаби путеви, скупа електрична струја, оскудица воде, у многим хотелима недостаје професионално образованих хотелијера.

TRGOVINA

—_ Индекс цена расте према израчунавању професора И. фишера. Он је последње недеље порастао у Сј. Држ. Америчким са 83,4 на 83,5, у француској са 79,2 на 80,2, y Немачкој са 93,9 на 944 у Италији са 61,4 на 61,5. Индекс је пао у Енглеској, и то са 75,2 на 74,9.

SPOLJNA TRGOVINA :

_. Nemački statistički ured objavio izveštaj, koji obuhvata 48 država, od čega 25 evropskih. Spoljna trgovina je u tim državama opala u prva četiri meseca ove god. za 11.9%, prema poslednioj četvrti, a za 9.1% prema prvoj četvrtj 1929. Ako se uzme u obzir da je istovremeno padala i cena robe, onda pad svetske trgovine nije tako velik, kao što to izgleda na prvi pogled iz gornjih cifara. Ovaj pad cena treba uzeti u račun, prema raznim indeksnim ciframa, sa 3—4.8%. Donja tabela pruža celokupan pregled razvoja svetske privrede.

Porast (f) odnosno

1. četvr. РЕН (5 1930. 5. u 1, četvrtini 1930. god. prnma OZNAKA 1 četvrt. 4 četvrt. 1 četvrt, 4 četvit. 1929.g. 1929. g, 1929.g. 1929. 5. u milijardama dinara u /e

48 obrt 66815 —76'95 —103%95 — 91 —119 država uvoz 40531 324 „- 4005 — 74 — 92 zajedno izvoz 3018 44:55 — 6027 li ~+147 25 obrt 4482 —10 — 648 — 24 —127 evrop, uvoz 24975 —10 — 297 — 4 —104 država izoz 198'95 — 3645 — 03 — 154 23 obrt 319995 — 6615 — 378 —172 —107 neevroOp, UVOZ 1566. 216 — 1215. ~ 4125, — 71 države izvOZ 16335 —4455 — 21 — 273 —13'9

Iz ovih se cifara jasno vidi opšte opadanje svetske trgovine, koja skoro jednako pogađa sve svetske države.

Od evropskih država Engleska pokazuje najveći pad trgovine sa inozemstvom, a od vanevropskih Amerika. Trgovina vanevropskih država je jače opala nego evropskih. U njihovoj se trgovini teško osetio pad cena njihovih najvažnijih produkata. Sigurno le, da Će SVE nepovoliniji razvoj izvoza i uvoza пеevropskih država buduće jače uticati i na nepovoljan razvitak evropskog izvoza. To se već danas počinje pokazivati. Tako nemački izvoz u neevropske zemlje u 1. četvrtini ove god. iznosi 10.732.5 mil. din., naprama 11.137.5 mil. din. u istom raZdoblju prošle godine.

— 3a yBO3 poGe, која се не увози непосредно из земље порекла него се шаље преко територија које треће земље, према наредби министарства финансија, царинарнице ће примати као пуноважан доказ уговорног порекла уверења која су издата у дотичном месту од: 1) трговачке и индустијске коморе; 2) царинарнице и 3) управе јавних сместишта.