Narodno blagostanje

Страна 632 _ НАРОДНО bra iste godine, odlaskom Rista sa mesfa prvog podguvernera · preuzima on njegovu dužnost. |

Clemćnt Moret je sarađivao poslednjih godina na svim važnim finansijskim pitanjima kako sa bivšim guvernerom Banque de France tako i sa Poinkare-om. Njegov izbor za guvernera pohvalno je pozdravljen u javnosti, jer se drži, da je on najsposobniji da nastavi započeti rad francuske emisione banke, u duhu Emile-a Moreau-a.

Овогодишњи конгрес npHвредника кренуо је поново ово питање. Привредни кругови већ годинама траже : 5 изједначење календара због великих губитака, који настају у народној привреди услед двоструког слављења верских празника. Секретар Осечке трговачко-индустријске и занатске коморе г. Д-р Бељан израчунао је, да су у 1929 години католици славили 61, a православни 62 дана које државних које црквених празника. Према званичној статистици у крајевима, где су католици H православни помешани, славе сви становници и једне и друге празнике тако да број празника износи преко 70: односно преко читаве петине целе године. Ти крајеви са становништвом обеју вера јесу Босна и Херцеговина, Хрватска и Славонија, Банат, Бачка и Барања, а они имају укупно скоро половину становништва наше државе. Ако пак свему овоме додамо да наши сељаци, а то је скоро 80% целокупног становништва, славе још и мање црквене празнике, чије се слављење подржава, онда тек добијемо праву слику нерадних дана. Г. Д-р Бељан је прорачунао, да народна привреда губи преко једне милијарде динара, рачунајући само за 13 дана у које се данас не ради, што би се, међутим, изједначењем календара уштедело. Конгрес је апеловао на Владу да хитно изврши изједначење календара.

Изједначење календара

Али није само привредни интерес ово изједначење. Осећање народног јединства не може се у потпуности афирмирати, докле год различност календара видно дели грађане и у раду и у одмору. Та различност јесте препрека развијању јединствене националне свести и осећања и због тога се изједначење календара јавља као категорички инператив народног јединства.

ani i II затечени тета ХХУШ. Скупштина Главног Савеза српских земљорадничких задруга

Овогодишња редовна главна скупштина Главног Савеза. српских земљорадничких задруга имала је доста карактеристичних црта. Ту се! рекло много лепих речи. Настојало се да се задругарство“ образложи теориски и практично. |. Теориски:;

Председник скупштине рекао је да је задругарство некономска организација, чији је циљ да омогући нашем сељаку шшто бољи и сношљивији живот“. У свом предавању г. В. Ђорђевић каже, да је „задругарство нова форма еекономског живота“; даље „да задругарство хоће да ослободи

човека јер је човек тек слободан ако није економски 'роб“.

Бр,

БЛАГОСТАЊЕ

У другом делу свог предавања г. Ђорђевић додаје, да

| схватање правог задругарства мора да буде такво, да оно

не служи ни капитализму, ни странкама, ни верама, ни личностима. Оно има свој програм: хоће изградњу задружне државе.

Овоме би се могло да примети у најмању руку да је и 'одвише идеално. Улога задругарства у друштву је велика. Главни доказ за то је тај, да многе државе настоје да уведу неку врсту обавезног задругарства. Сељак ће најбоље да штити своје привредне интересе кроз своје привредне организације, као што то чине и остали сталежи друштва. Али се не сме заборавити на то да је сељак део друштва. Код нас он сачињава три четвртине становништва, те тиме је у интересу и саме државе да сељак буде организован, како би његова производња постала што рационалнија, појачала би се његова куповна моћ, што би помогло напретку целе привреде у земљи.

Погрешно је говорити о „задружној држави“ о ослобађању „економског роба“ и т.д. Задругарству може да буде циљ да организује производњу и потрошњу сељака, али никако да ствара неку „засебну“, „нову“, „слободну“ државу, како се то мислило на скупштини. Реч држава је за тај појам врло опасна, и не води сврси којој задругарство треба да тежи. ;

Задругарство не сме представљати неки сепаратизам, власт, јер би то проузроковало тај исти процес у другом табору становништва, што би шкодило целој привреди државе, а можда највише самом задругарству.

П. Практично:

Крајем 1929. године било је у Савезу свега 1995 за-

друга, од тога регистрираних 1775 са 11.073 удела, у износу од 5.409.000 динара. У току 1929. године приступило је 113 ново основаних задруга Савезу, а иступило 8 задруга. Прво место заузимају потрошачке задруге ; било их је 1087 (54,14%) ; било је више него 1928. г. 28 задруга. На друTOM месту су кредитне задруге којих је било 807 (40,4%), више него 1928. г. 50. Ово су две најјаче групе. Од осталих са повећао број према прошлој години, млекарских задруга са 27 на 30, виноградарских са 14 на 20, житарских са 4 на 10, говедарских и сточних са 2 на 12. Основане су нове задруге и то свиларска и опиумска. Осталих 11 врста задруга, које броје свега 27 задруга, остале "су непромењене.

У току године 1920. издато је кредита по редовном текућем рачуну преко Главног Савеза за 10.788.650 Дин. 2 преко филијала за 6,470.758 динара, свега 17.259.408 ДИН.; по дугорочном рачуну, за инвестициони и дугорочни циљ, дато је 20.000 динара, а по комисионом — краткорочном рачуну кредитиране су задруге за суму од 852.474 динара. Главну набављачку задругу кредитирао је Савез робом за 3.821.509 динара.

Тако је Главни Савез и године 1929, дао 4 пута више кредита него 1928. год.

Финансијска средства за свој рад Главни Савез је црTCO из ових извора: улози од задругара 11,441.361 дин. (1928. износили су 6)835/027 дин.), кредит Народне банке 10 мил. дин. (1928. 7 мил.), кредит за послове храном од 3 Мил. дин, кредит „Дирекције за пољопривредни кредит

„По гисе њвЕчећ Хеинпотекајрша Бака

Hi Н Pa |

ваше ата јр == «a И Пи Је у mz, < Дају бе == еј! урана уље

на обвезнице Ратне штете по 350" дин. од комада ђ са 7%, тедишње камате без икаквих других трошкова, |

|" РЕЕСКОНТ УЈЕ 552 non ano Sa

ДАЈЕ, ЗАЈМОВЕ