Narodno blagostanje

4, октобар 1930,

ПРАВНИ

Бранилац стецишне масе нема права на награду за рад, који је предузимао да себи начини посла, који није за масу ни користи донео. — Правилник о наможе се праменити на послове

потребан био нити yoj градама адвокатима не извршене пре његовог ступања у живот.

__ Решење О. К. С. Бр. 10338 од 2. септембра 1930. —

чланови поверилачког одбора на рочишту за равнање од 1. марта 1930. год. нису одобрили браниоцу стец. масе утуживања и обезбеђења масених потраживања без споразума са повереником одбора, сем оних који су се мерали повести, зато да не би потраживање застарело, па их бранилац масе ипак чинио, — онда је суд у питању досуђивања награде браниоцу стец. масе био дужан да узме у оцену, да ли су утуживања и обезбеђења тражбина која је бранилац стецишне масе чинио и мимо поменуте забране, а за које сада тражи награду — била корисна за масу или не — тач. 4. 5 52. зак. о стец. поступку, па према томе и питање о награди браниоца стец. масе за ове послове одлучи.

Исто тако, погрешно суд узима, да се браниоцу стец. масе има досуђивати награда по новом правилнику о наградама адвокатима, пошто је ова маса ликвидирана решење тога суда од 19 фебруара 1930 г. Бр. 3350, а према објашњењу Г. Министра правде у акту бр. 61672 од 26 јуна 1930 г. поменути правилник не односи се и на ликвидиране тражбине стец, масе. |

„Кад

(Ово решење, које је правилно, показује да још једнако траје невоља са браниоцима маса, који свој положај на који их суд доводи схватају и разумевају као срество, да начине што веће рачуне и добију што веће хонораре. Оно показује да има бранилаца који и без одобрења и мимо вољу поверилачког одбора као претставника свих поверидаца подижу тужбе, воде процес, бацају таксе, само да би имали што дужу листу „извршених радова“ и да би тиме „стекли право“ на што већу награду. Гаквим радом су браниоци нанели штете не само маси, већ су разбили, од радње растерали и према радњи онерасположили најбољу њену

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 631

ПРЕГЛЕД

клијентелу. Стечајни дужник се, после дизања стечаја, враБао на рушевине свог

Сасвим је крајње време, да судови узму озбиљно у поступак радње бранилаца масе и да их оцењују са гледишта потребе и користи за масу, како то у осталом и прописује изрично нов стечајни закон, па да само потребне и корисне радње браниоца, оне које је предузимао као добар домаћин коме је управа једног добра или једне радње поверена, награђује добро и примерно. За добар рад — добра награда.

Само тако ће престати озбиљна пребацивања, која се у трговачким — поверилачким — редовима чине судовима у погледу одређивања награда.

Касациони суд је добро рекао. То треба извршити.

Госпођа Ано се поравнала

Прошлог месеца, 27. септембра, у Трговачком суду Сенског департмана у Паризу одржан је скуп поверилаца Газет ди Фран. На њему је било присутно више од хиљаду поверилаца. Од стране дужника били су Госпођа Ано и преставници финансијских института који су са г-ђом Ано основали Газет ди Фран, Претседник Трговачке Коморе ру-

ководио је овим скупом као комесарни судија.

Стечајни управитељ прочитао је свој извештај по коме актива износи 37 милиона, а пасива 120 милиона франака. Госпођа Ано је потом изнела предлог за равнање којим нуди да повериоцима исплати њихове тражбине у пуном износу, сто за сто, у року од пет година у готовом новцу, и то: 20% одмах по потврди поравнања, а потом у току прве године 10%, остатак у четири године. Извршење овога предлога о равнању гарантују једна француска и једна белгијска банка.

Повериоци су овај предлог усвојили са великом већином, те је на тај начин избегнуто отварање стечаја. Како листови јављају повериоци су са великим одушевљењем поздравили Госпођу Ано и бурно јој одобравали, кад је У своме говору изјавила да Газет ди Фран није никада била банкрот, већ само жртва једне финансијске банде, која

се организовала противу ње.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

u и ита теВвтц КНА МИЛЕНА

Emil Moreau, guverner Banque de France podneo je 25. septembra ostavku na svoj položaj, koja mu je i uvažena. Na njegovo mesto je imenovan bivši prvi podguverner iste banke, Cićment Moret.

Emil Moreau bio je imenovan 1906. g. kao guverner Banque d' Algćrie, gde je ostao sve do juna 1926. g. Tada je, na poziv tadašnjeg ministra finansija Caillaux-a, bio postavljen za guvernera Banque de France gde je ostao sve do 25. septembra o. g. Sada je izabran za potpredsednika administrativnog saveta Banque de Paris et des Pays-Bas.

Posle nekoliko nedelja vlada Briand-Caillaux je pala, i brzo iza toga došao je na vlast Poinkarč. U finansijama Francuske nastao je preokret. Franku je postepeno povraćena vrednost na svetskom tržištu. Kasnije stabilizovan, najposle je provedena i njegova zakonska stabilizacija.

Na svemu ovome glavni saradnik g. Ројикаге-а bio je

Promena guvernera Banque de France

Moreau. Banque de France, u sporazumu Sa Ministarstvom finansija, vodila je finansijsku politiku, koja je mnogim državama služila kao primer. Ne samo da se franak popravio za 50% prema najnižem njegovom kursu, da su se državne finansije popravile, gde su milijarde državnog duga u vrlo kratko vreme bile otplaćene, nego je nastalo novo stanje za svekoliku privre-

du Francuske.

Ne treba zaboraviti đa je Emil Moreau bio jedan od glavnih saradnika komiteta za Jangov plan, na konferenciji u Hagu, i pri stvaranju Banke za međunarodne obračune. Odlikovan Ve= likim krstom legije časti, on ustupa svoje mesto ispunivši najsavesnije dužnost koja mu је bila poverena.

Novi guverner Banque de France Clement Moret star je 45 godina. On je već od 23. godine svoje starosti stupio u dr'žavnu službu. 1920. bio je imenovan za direktora generalnog | knjigovodstva, a 1922. za direktora finansija za Alzas i Lotaringiju. 1924. god. bio je postavljen za direktora državnih fondova, 1928. postaje drugi podguverner Banque de Егапсе, а поуеш-