Narodno blagostanje

Страна 626

око двадесетог септембра. Има година кад се ипак појави јача суша. Онда се принос знатно смањује. Али тога, има много у свету. С друге стране потпуно је искључено да киша поквари квалитет пшенице, које због суше, које услед невероватно брзог рада. Машину сотбше послужују само два човека. Трећи само уклања. сламу — која се у опште не употребљава нити искоришћава. Добија се првокласна, чврста пшеница, (Нагћуејхеп), која, је пуна глутена. Из машине роба се носи камионима право на железничку станицу. Она је потпуно сува, једнообразна (типизирана) и добро се плаћа.

Тај механизирани и моторивирани начин производње доноси огромну уштеду у радној снази и времену. Соте на пр. пожање и дрешује један хектар за 1.75 часова, док је иначе потребно 11.5 часева људског рада,

То је права индустрија. ЈЉуди је све мање. Човек је непотребан, Радник је врло редак, јер чланови породице послужују машине, Четири лица могу да обрађују хиљаду хектара, А где има радника, ту нема забушивања, као у Европи. Радник је око машине и свуда се налазе контролни сатови који показују колико је стајала машина. Ове као у фабрици,

Не треба мислити да су то нека, дивовска, гавдинства. Не; већина су газдинства за једлу породицу ; само једна породица може да обради 1000 ха. Управо обична сељачка фарма је 120 ха; али је у толико већа, зарада, у колико је већа фарма.

Не само да нема радника већ ни механичара. 70% свију фармера оправља сам освоје машиле. То познавање механике долази од аутомобилизма, У Америци влада аутомобилска манија. И радник има, свој аутомобил. Ове је то омогућено колосалном изградњом путева. Од свршетка рата Америка је потрошила 1 милијарду (1.000.000.000) долара, на путеве све из првокласног цемента. Кад сам 1598. тод. пролазио овуда, то је била пустиња. Возом се пролазило кроз те пределе. Сад смо прешли одстојање веће но што је Европа аутомобилом — неприметно, јер су идеални путеви.

Сваки фармер има свој камион. Њиме се може ићи свуда.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

И држава и железнице помажу насељавање ових крајева. И то све иде по систему.

Обраћа се пажња нарочито на школе; њих је необично много и то средњих.

Главно је питање: шта кошта пшеница прсизведена У овим фабрикама 2 То је разно. Ми смо се уверили на основу књига извесних фармера да трошкови производње не износе више од 37 цента од бушела, односно 1.89 долара, за 100 клг. Али то су најповољнији. Може се узети да. просечно кошта бушел 60 центи, односно 100 кг. 2,20 дол. односно 123 динара.

По ту се цену не може нигде да произведе. Принос по ћа није велики. Износи око 10 товара просечно. За половину је мањи но у Немачкој, али су трошкови мањи за три четвртине,

Обрађивање је скроз екстензивно. Нема ђубрења. Земља је силно плодна. За сада је узето у обраду земљиште у држави Канзас. Али се шири све даље. Предео тог полусувог поднебља, је велики колико цела Европа, Истина, ово машинско обрађивање могућно је само на сасвим равној површини, али се може узети да има још најмање 16,5 мил. ха да, се узме у обраду, а то је 1 и по више но сва 06рађена површина у Немачкој. У осталом може се са сигурношћу очекивати, да, ће се ова фабрикација шшенице пренети у Канаду и Аустралију где има још велике врло равне површине, које се могу узети у обраду.

Не може се дакле очекивати поправка цена житарица.

Највећа жртва ове револуције је сама американска пољопривреда. Све оно земљиште које Европа производи, мора да подлегне овој конкуренцији. To je sub marginal land, kako га зову Американци. У осталом процес је у велико у току. У Америци је банкротирало 2,7 мил. фармера. Ми смо на путу виђали многобројне напуштене фарме, Стоје још све зграде, али је све обрастао коров. У американским је градовима, грдна навала, са села. То чини ону војску беспосличара, која се цени на 6—10 милшиона душа.

Са тим чињеницама има да рачуна Европа.

Aca Pavlović, advokat, Beograd

PRAVNE POSLEDICE PRINUDNOG RAVNANJA

1. Ravnanje dužnika s poveriocima.

U odnosima dužnika i poverioca biva, da dužnik dođe u stanje, kada više nije u mogućnosti da ispuni svoju obavezu. Prema takvim dužnicima poverilac je imao pravo akcije. U davnoj prošlosti on je imao pravo da dužnika za naplatu duga proda, docnije se ono svelo na lišenie slobode, da se, najzad, to pravo ograniči samo na akciju protiv dužnikove imovine.

Naplata od dužnika, koji je zapao u teško stanje, nikad nije bila laka. Ništa nisu pomagale rigorozne mere. Od kamena nikom ni kamena. Praktično se kao korisna rodila ideja, da se u tim prilikama dužniku olakša situacija i postavi u položaj, da mogne zaostalom imovinom i radom platiti svoje obaveze. Radi toga su

Tako je dolazilo do ravnanja. Zbog toga je ravnanje staro koliko i dug.

Konsakrirano životom, ravnanje |e potom našlo svog izraza i u pravu. Srećemo ga već u rimskom pravu. Pactum remissorium |e pogodba naslednika s poveriocima umrlog da se primi prezaduženog nasleđa, ako mu otpuste izvestan deo duga. Izvesne odredbe o ravnahju dužnika s poveriocima poznaje rimsko pravo takođe. U statutima italijanskih gradova srednjega veka postoje odredbe o stečaju trgovaca u slučaju obustave plaćanja. · Tamo već nalazimo organizovani postupak: da se роуеtioci sazovu da o predlogu dužnika za ravnanje rešavaju. Još više: gradskim statutima |e dato pravo većini poverilaca da o ravnanju odluče i odlukom svojom veže

poverioci prinuđeni bili da daju razne olakšice, pa i da | sve poverioce. Kad se otkrićem Amerike, težište svetske

opraštaju jedan deo svojih tražbina, da bi drugi spasli.

trgovine prenelo na Francusku i ostale zemlje na Atlan-