Narodno blagostanje
4. октобар 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 629
isplati samo X% od tražbina; da mu je tu kvotu nudio, ali da je ovaj nije hteo da primi, tražeći punu isplatu; da u depozit suda polaže tu kvotu, da se dužniku izda na ime potpune isplate uz povraćaj i poništaj njegovih akcepata; i da, prema tomče, moli sud da poverioca odbije od traženja oivaranja stečaja. Sud, međutim, u mesto da uđe u ispitivanje pravne važnosti podnetih menica na osnovu iznesenih prigovora od strane dužnika, naredbom poziva dužnika, da u depozit sudski položi ceo iznos duga, jer će inače trpeti zakonske posledice. Dužnik bojeći se da mu sud, ako ne položi ove pare, može otvoriti stečai, te ne hoteći ništa rizikovati, postupi po naredbi, položi u depozit celu sumu S pOnovnom izjavom, da nije obavezan da tu tražbinu plati, koja više za otpušteni deo nije njegova obveza i da sud do sudske odluke ne izdaje poveriocu ovaj naknadni depozit. Sud po tome donosi rešenje: Pošto je tuženi deponovao sudu sumu, koju je tužilac tražio, to se od traženja stečaja ima odbiti, ,,u toliko pre što se, u OVOme slučaju javlja sporno pitanje, da li za poverioca koji se nije prijavio u stečaj važi ravnanje postignuto u Stečaju u istoj kvoti i uslovima kao da se je pri|avio, a po isplati svih prijavljenih poverilaca”. S toga je sud uputio tužioca „na redovnu građansku parnicu u kojoi će dokazivati svoje pravo, a deponovani novac zadržati u sudskom depozitu do definitivne rasprave spora”. I Kasacioni sud je ovo rešenje odobrio.
Ono je pogrešno, jer je sud bio dužan da odmah uzme u ocenu prigovore dužnika i da sam, posle položene kvote, odluči, da li je dug dužnikov za deo oOipušten prinudnim poravnanjem ugašen kao građanska ob-
veza ili nije, a ne da od dužnika pod pretnjom otvaranja stečaja zahteva polaganje cele sume. Zašto da mu sud zatvara pare? A da dužnik nije imao da položi traženu sumu? Zašto da se to pitanje raspravlja tek u nekom naknadnom sporu? Zašto ga sud odmah nije rešavao, kad je pred njega izneseno? Dužnik se nalazi pod zaštitom izvršnog rešenja O prinudnom ravnanju i niko
· nema prava da mu više traži no što glasi sadržina raVnanja. Kako svaki raspolaže svojim sredstvima na na-
čin kako bi na vreme odgovorio svojim ођуехата, омаkav zahtev suda, potpuno neosnovan, može stečajnog dužnika, koji je započeo nov život i koji računa за зуоjm obvezama, kako su određene ravmanjem i onim primljenim od tada, zateći nepripravna i ponova ga skrhati i baciti u stečaj, te i njega i poverioce oštetiti. Jer nema svaki, najmanje onaj tek iz stečaja izašli irgovac, toliko para na raspoloženju, da može deponovati sudu sume neprijavljenih poverilaca, koje mogu biti često vrlo zamašne. To je opasna praksa. Ona otvara vrata novim opasnostima, ne зато 22 пооусе, koji su se u stečaju poravnali, мес а та зуе njihove роуепосе, one iz ravnanja kao i ove novo postale. Sud mora, p0ored i van paragrafa, zagledati malo u život i promisliti, kako se na njega.odaziva ovo začevrntavanje procedure, naročito danas kad je život privrednika vrlo težak. Jači dodir sa životom, više razumevanja Za ekonomske potrebe, veća ekspeditivnost, naročito u trgovačkim stvarima. Inače postoji opasnost da će Pravda svoju pravednu presudu, kad jednom bude gotova, izricati na razorenom forumu pred svojim ekonomski upropašćenim poklonicima.
ma
Самоуправни приходи и расходи
Уз државни буџет за 1980. тодину објављени су прегледи о стању свих самоуправних прихода и расхода Краљевине Југославије за 1928. год., које већ четири године објављује Оделење 54 Самоуправне Финансије Министарства. Финансија.
У тим прегледима је изложено стање самоуправних финансија за последњу рачуноку тодину, у којој су рачуни дефинитивно завршени, те је тиме пружена, јасна слика ове важне и на народну при“ вреду утицајне домене јавних финансија, о којима се до појаве оваквих публикација. није ништа знало.
Због важности овога још нерешеног проблема, — финансирања самоуправних тела, — вратићемо се другом приликом на детаљну анализу објављених података. Овом приликом бацићемо општи поглед на укупно стање самоуправних прихода и расхода и на објављене податке одобрених прихода и расхода по буџетима свих бановина, које се први пут
појављују са својим бупметима. 1) — Прво што пада у очи, јесте факат, да самоуправни расходи из године у годину расту. Њи-
хова укупна цифра у 1928. год. износи 9.859:8 милиона динара, према 2.334.8 милиона у 1927. Oдани. Дакле само у једној години, они су повећани за 595.000.000 динара или 22.5%. Мрошла 1929. ОД. с обзиром на мноте пренесене послове на самоуштраве, свакојако ће показати осетно повећање, које ни у ком случају не може остати „без утицаја на народну привреду, а специјално на државни буџет, са којим су локалне финансије у најтешњој вези.
Од укупних 2.859.8 милиона расхода свих самоуправних тела 1.801 мил. динара, представља пореско оптерећење које изгледа, овако:
У милионима динара
Сеоске општине 341,1 41,4 24,1 406,7 Градске општине 1687 2575 · 2195 .645,8
Среске самоуправе 40,1 — — 40,1 Обласне самоуправе 1142 62,2 3751 208,2 Свега у 1928. год. · 664,3 3612 2754 1,801.0 У 1927. години 6742 2422 2851 12016
Више или мање — 9,8 -<1%0. = 91. == 99,3
нивипопинвишисп лавшнацпни = пиши А ле а деасеаниа и сннаннивнананљинини ваниаинининнанааннавнинначана ин сл SR
ведра сепса Банка. ДОМБАРДУЈЕ Селене
Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селигман 7'% доларске 79, п 8), Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године А а • 2 ој, Фбвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ) |
нимвинвелинвпининиљининавнинвнљи
вапапивасаннаилиави ни и ниши ми ниониоаи и нова аовсасиом и Па.
УСЛОВИМА