Narodno blagostanje
Страна 628 -____НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 40
Osnovno je pravilo: da stečaj obuhvata зуе роуе- '
rioce dužnika, čije su fražbine postojale ili imaju svoj osnov u poslovima*) u vremenu otvaranja stečaja, fe je i logično da se prinudno ravnanje odnosi na sve fe poverioce. Prema tome prinudno ravnanje je bez dejstva na ome koji svoje tražbine ne mogu u stečajnu mastu prijaviti: na one čije su fražbine postale za vreme trajanja postupka i koji prema tome ne mogu konkurisati sa stečajnim poveriocima; i razume se, tim pre, na buduće poverioce, one koji su to postali posle pravno. snažne potvrde o prinudnom ravnanju. Isto tako ravnanje se ne odnosi, kod stečaja, na masine poverioce, kojima se stečajna masa kao takva zadužila, a ne stečajni dužnik, i kojima ona neposredno duguje. Možda je suvišno dodati, da se ravnanje nikako ne može odnositi na Osigu-
rane?) poveriOce ni ome koji se 'kao privilegovani sma- | | ) r · Zbog toga je danas i u natci stečajnog prava nepode=
traju. Prema tome se može reći: da se printidno гаупаnje odnosi na sve hipogralerne poverioce dužnika, čije su: tražbime postale ili postojale u vremenu pre otvaranja stečaja odnosno van stečajnog postupka,
Da li poravnanje veže i one koji nisu došli niti glasali? Odgovor sam ističe iz već gore postavljenog pravila: da ono veže kako one koji su glasali za, tako i one koji su glasali protiv njega i one koji su se uzdržali od glasanja; i one koji su uzeli učešća u glasanju i one koji nisu došli na ročište, i one čije su tražbine priznate kao i one čije su tražbine osporene, pa se po njima dočnije utvrdi obveznost stečajnog dužnika.
Ako se jedan poverilac u opšte nije prijavio u steСајпи тази одпозпо 516: poravnanja u vanstečajnom ravnanju, da li i njega veže sadržina prinudnog ravnanja? Izvesno da. Međutim, ovo je pitanje kontraversno kod nas.
Osnovna baza prinudnog ravnanja mora počivati na principu jednakog postupanja prema svima poveriocima. Taj imperativ je postavljen zbog toga, što se ravmanje nameće manjini, a fo se može činiti samo tako, ako ono podjednako tretira sve poverioce. Kad bi se povređa Ovog principa đopustila*), orda bi većina koja odlučuje mogla za sebe stvoriti povoljnije uslove na štetu manjine. Ta jednakost mora biti, kako u uslovima tako i u obezbeđenjima i jemstvu. Ona ima da bude potpuna kako za prijavliene tako i za neprijavljene poveriOoce. 1) U Francrskoj je osuđena praksa, koja je davala pravo licu, kome je dužnik pre stečaja đeliktom. ili kvazi deliktom. naneo štetu, ali mu je naknada štete dosuđena tek posle izvršnosti prinudnog ravnanja, da traži potpunu isplatu dosuđene naknade. } on ima da dobije samo onu kvotu, koja je po prinudnom ravnanju određena za sve obične роуеносе.
| 2) Ako se osigurani poverioci iz zaloge ili hipoteke ne budu mogli potpuno naplatiti, onda za neizmireni deo, za koji su obični poverioci, važi prinudno ravnanje.
92) Mislimo, da princip ostaje očuvan, ako sa svojim pristankom neki poyerilac dobije gore uslove od ostalih poverilaca. Ne bi bilo povrede Ovog principa ni onda, kad bi jedan poverilac, uz pristanak svih poverilaca, dobio izvesna izuzetna роујазсећја,
Kad je pri prinudnom ravnanju uzet u tolikoj, meri u obzir i interes neprijavljenih poverilacay koji se inače iz stečajne imovine u slučaju rasprodaje me bi ni pare mogli naplatiti, zašto bi oni, po kome svome svojstvu i po kome osnovu, mogli tražiti da u slučaju prinudnog ravnanja budu bolje tretirani nego ostali poverioci, koji su se postarali da se u stečaj jave i u njemu učešća uzmu? Zašto da se uredni poverioci zadovolje samo kvotom, a da neprijavljeni imaju pravo tražiti naplatu celokupnog potraživanja? Odgovor nije nikad dat i nikad se izvesno ne bi moglo naći гадота za ovo favoriziranje neprijavljenih poverilaca, jer bi to tek bilo protivno principu jednakog trefiranja stečajnih poverilaca i jer bi izvesno to nejednako postupanje prema poveriocima, otvarajući vrata zloupotrebama i izigravanjima, upropastilo brzo samu ustanovu prinudnog poravnanja.
ljeno mišljenje:*) da je dužnik obvezan i prema neprijavljenim poveriocima onako, kako glasi ravnanje od-
| nosno da neprijavljeni poverioci, koje veže sadržina
ravnanja, mogu tražiti od dužnika samo kvotu, deo svoje tražbine, kao i ostali obični poverioci po prinudnom ravnanju. To je mižljenje koditicirano u stečajnim zakonima i vanstečajnim nagodbama svih evropskih zemalja. | naše novo zakonodavsfvo stoji na ovome gledištu. U stečajnom zakonu se izrično kaže, da je ste|čajni dužnik oslobođen od obaveza da naknadi svojim verovnicima manjak... „bez obzira na to, da li su vefovnici učestvovali a stečajnom postupku ili u glasanju o poravnanju ili da su glasali protiv poravnanja ili im pravo na glasanje u opšte nije bilo poznato” (S 168). Isto je tako i po Zakonu o prinadnom ravnanju van stečaja (S 50). Postoji li pak jedan izuzetak, jedan jedini. Ako jedan poverilac nije uzeo učešća u stečaju ,zbog krivnje stečajnog dužnika, može on, pošto je stečaj ukinut, tražiti od njega isplatu svojih tražbina u punom iznosu (S 168 st. z. i S 59 vanstečajne nagodbe).
4. Pogrešna i opasna praksa naših sudova.
Naši sudovi nisu imali prilike, koliko mi je poznato, da se o ovome pitanju izjasne. Ali nam je poznat jedan slučaj, koji pokazuje opasan put na koji praksa nailazi.
Jedan poverilac koji se u stečaj nije bio javio, nije hteo da primi kvofu po prinudnom ravnanju od svog dužnika, već mu je tražio isplatu celokupne tražbine. Kad je dužnik odbio da to plati, poverilac mia je tražio stečaj na osnovu menica, izdatih od dužnika pre nego što mu je otvoren stečaj. Dnažnik je odmah. sudu izjavio, da poveriočeva tražbina potiče iz vremena pre stečaja, da po prinudnom poravnanju, kojim se stečaj završio, ima da svima običnim poveriocima, pa i ovome,
*) Izuzetak čini g. Dr. Mifrović Velizar, profesor Beogradskog univerziteta, koji misli da ugovor o prinudnom ravnanju ne vezuje one poverioce stečajnog dužnika, koji se nisu u stečaj javili, i da njihove tražbine sa svima svojim pogodbama ostaju nedirnute (Stečajno pravo, str. 156). G. Mitrović, kao obično, ne daje nikakve razloge za ovo svoje mišljenje, te je
s toga o njemu nemoguće što reći.
Љубљана
А, Д., ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕ
. Загреб
B
Шеленбург |. 9 · Рачкога бр. 2
II те Ona бр, 7 : Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 5 Па
јписодовкА, Љубљана 5 ТЕЛЕФОН. 5:78: Телеграми:; ШКОДА Београд Е ШКОДА — Загреб Телефони: 29-36' a. 27.37 a Телефон 41-97
шизрађује све пројекте к шиље на захтев свеје стручне нхжињере