Narodno blagostanje

Страна 680

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

дине са 460 милиона на 2.968 милиона динара, а исто тако су повећани и њезини улози на 519 милиона, а удози јавно-правних тела чак и на 1649 милиона, што значи повећање од 551 милион дин.

ТУ, Државни приходи показују повољан развој.

Таксе показују у јуду према јуну нешто већи приход, али су у августу опет опале на 101.8 милиона; ипак приход је већи од прихода у августу ранијих година. За царине нисмо мотли прикупити податке о њиховој висини. Огромно повећање показују приходи од непосредних пореза: д 104 мил. у јуну, попели су се на 156.1 мил. у јулу и на 258.7 м:илиона, у августу. Септембар је донео опет пад од 48 на 210 милиона динара. Ипак то су рекордни приходи, јер ако их упоредимо са приходом у првих девет месеци прошле године, који су износили

1988.8 милиона, а у овој години 1608.8 милиона, пораст у овој години износи 520 милиона, динара!

Разлог оваквог пораста лежи у примени новог пореског закона. |

Приходи Државних монопола су према последњим месецима у порасту. Према одговарајућем месецу прошле године били су у јулу нешто већи, а у августу мањи су за 83 милисна, те износе 212.1 милиона. динара. О обзиром на опадање артикла потрошње према прошлој години морали су у овој према прошлој опасти и приходи монопола,

Приходи од трошарине повећали су се у јулу на 76.6 милиона, али су у августу опали на 66.7 милиона ; у јулу и августу прошле године износили су 81.8 милиона те су према томе у августу ове године мањи за 15.1 милион динара.

aman.

ПРАВНИ

ПРЕГЛЕД

— Судска пракса —

1. — Адвокат је ограничен у одбрани пуномоћством, савешћу и законима. 2. — Судија нема право на признање савршене објективне непристрасности.

— Решење Стола Седморице, Одел. Б. у Загребу као Касационог Суда од 17. ов. м. 1926 —

Окружни Суд као пресудни суд у Сплиту огласно је кривим адвоката Н. Н. за преступ по 5 104 срп. кр. зак. што је у току по једној парници увредио котарског суца Д-р О., који је тај спор пресудио, следећом реченицом : „Ма коликогод први судац субјективно и настојао да спор пресуди онако, како би то био учинио, да је место оног старог господина спорно сметање починила каквугод индиферентна особа.“

Касациони Суд је поништио ту пресуду са ових разлога : _ „Нетачно се тврди у побијаној пресуди да оптуженик пориче чин. Оптуженик је одмах, када је 13. марта 1924. год. био преслушан као осумњиченик, казао да је истина да је он саставио спорни уток. То је он поновио и на главној расправи. Он дакле, није чин порекао, него га је, шта више, изријеком признао. Друго је пак питање, и то не више чињеничне већ правне природе, да ли се оптуженик садржином инкриминисаног утока огријешио о 5 104 срп, каз. зак, Ово је питање пресудни суд ријешио у позитивном смислу. По његову мишљењу, одвјетник је не само овлаштен, него и дужан да ради у интересу свога клијента, како најбоље знаде и може, при чему да он има „управо завидну слободу дјеловања,“ па стога да се он, нападајући рјешење суда, може нашироко служити протуразлозима да постигне намјеравани успјех за свога клијента, али нипошто таковима који су увредљива карактера за самог суца. Затим се у побијаној пресуди наводи да је пресудни суд из садржаја нападнутог доказног, за право коначног закључка и оптуженикова утока дошао до мирног уверења, да је оптуженик туженим ставкама уистину увредио суца дра О. при смотрењу његова званична рада, а да није био на то принуђен у одбрани интереса свога клијента.

Понајприје ће се овдје примјетити, да ни у пресудној изреци као што ни у пресудним разлозима нису тачно наведени сви ставови из инкриминисаног утока, које пресудни

суд сматра увредљивим, јер се ту дословце наводи само последња реченица из једног става на бр. !. 61 списа...... ; затим чест једне реченице на бр. !. 64 в) те онда додаје „у савезу са читавим првим закључком другог дијела образложења поменутог утока“, а не наводи се садржина тог „читавог првог и закључка другог дијела“, нити не из списа може са сталношћу установити, докле додире први дио и гдје почиње и свршава други дио утока. Али, само узгред, с тим више, што у овој смјерници у жалби ништавности нема формалног приговора а иначе важи правило, да се један састанак који — као инкриминисани уток — сачињава цјелину, може исправно тумачити само онда када се поједине чести саставака доведу у везу са осталим мислима у њему израженим, те се у тој вези испитује њихов смисао и значај. При тумачењу не смије кидати цјелина саставака, те садржина истргнутих чести сама по себи узимати у претрес.

Да ли је слобода одвјетникова дјеловања завидна или пије, то није питање, те пресудни суд када изрече такве фразе, јуридички безначајне, не каже заправо ништа. ОдБјетник има у ствари ону слободу коју тачно означава 5 9. Одв. Реда. према којему је одвјетник овлаштен да износи без околишања све, што он сматра по закону корисним за заступање своје странке, те да употреби на сваки начин она средства навале и одбране, која се не косе са његовом савешћу и са законом. Дакле, одвјетник не ужива никакав имунитет. Пуномоћ одвјетникова, његова савест и закон то су границе, које законодавац удара његовој слободи при вршењу његова позива“). Држи ли се он тих граница, он не одговара ни пред којим форумом.

У конкретном случају ради се о томе, да ли је оптужени одвјетник Др. Н. повриједио закон, т. ј. да ли се огрешио о S. 104. срп. каз. зак. Нигдје се у инкриминираном утоку не каже ни изричито ни прикрито, да је судац свјесно пристрасно ријешио парницу... Напротив, оптуженик је сматрао нужним, да у утоку нарочито подвуче, да је судац

жу У једној другој одлуци истог суда речено је ово: Одвјетник је дужан, кад иступа јавно, да сам собом влада, тако да се његова и најенергичнија одбрана, макако имала бити оштра, не изроди у увреду. Увреде крње част и углед одвјетничког сталежа, јер прелазе границе добрих обичаја и уљудности. ...“

- =