Narodno blagostanje

25. ектобр 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 681

„дао себи сав труд да ствар пресуди непристрасно и по закону“. Та мисао оптуженикова јасно избија из цијелог тока његова разлагања. Да је оптуженик ма како сумњао у савршену субјективну непристрасност котарског суца Дра Д. то би неминовно било дошло до изражаја у инкриминираном утоку, те би очито били сасвим излишни они опширни изводи којима оптуженик (узевши за полазну тачку она посматрања коначног закључка, која први судац називље рефлексијама за спор правно неодлучним) хоће да докаже своју тезу да је први судац несвјесно подлегао упливу сплитске средине, у којој се и он креће.

Ако се, дакле, у току признаје суцу да је поступио по својој савјести, признаје му се оно нашто сваки поштени судац има безусловно право да му се призна. Кад се суцу одриче савршена субјективна непристрасност, онда му се одриче баш оно специфично својство, које му је неопходно нужно за испуњавање његова судијског задатка, онда се вријеђа његова част. А то се у овом случају не дешава.

Врховно државно одвјетништво заступало је, међутим, на данашњој касационој расправи мишљење, да увреда суца Дра. О. састоји у томе што се он у утоку окривљује да је криво ријешио парницу стога што је био под упливом човјека (,,старога господина“), коме се уписују за гријех разна рђава својства, те под упливом околине која се том „старом господину“ клања, те да је срамота за суца када му се каже да је, макар и несвјесно, подлегао такову упливу. Ово би мишљење Врховног државног одвјетника било тачно када би се у утоку било казало да и судац Hp: O. дијели мишљење оптужениково да „стари господин“ има у истину сва она рђава својства која се у утоку наводе, ипак да он као судац није имао толико моралне снаге да се отме његову упливу. Међутим, о томе не може да буде говора. Оптуженик у утоку излаже тек једну своју тезу, а повод за то излагање нашао је таман у више поменутим рефлексијама, из којих је оптуженик разабрао, да судац Др. О. ту ствар сасвим друкчије просуђује.

Док, како се напред казало, сваки поштени судац има безусловно право да тражи да му се призна савршена

субјективна непристрасност, на признање савршене објективне непристраности нема права ниједан судац. Судац је човек и ништа више, те су и његова дјела, његове пресуде, несавршена као сва људска дјела. Сам законодавац то претпоставља, како се јасно може разабрати из ових бројних законских установа (правни лијекови, отклањање судаца, делегација, обавезна одбрана и т. д.) којима је свима сврха да се, колико је могуће, избјегну пресуде објективно пристрасне. Ако је, дакле, оптужени одвјетник о суцу у утоку тврдио, да је поред свег свог настојања, ствар ипак криво пресудио, јер је несвијесно подлегао упливу своје околине, у томе нема никакве увреде. У социологији је позната чињеница, да се упливу своје околине не може да потпуно отме ниједан човек, а о суцу се у утоку каже да је том упливу подлегао, не ради каквог недостатка свог карактера, већ ради оне несавршености која је опће својство свих људи.

На основу ових посматрања мора се казати да је основан разлог ништавности“.

Ову врло интересантну одлуку позајмили смо из Загребачког Одвјетника.

Она пре свега обележава линију, којом адвокат има да иде у одбрани интереса својих клијената. Пуномоћство, савест, закон — границе су једине његове акције. Другом једном приликом исти суд је рекао, да је одвјетник дужан, кад иступа јавно, да сам собом влада, тако да се његова и најенергичнија одбрана, ма како оштра била, не изроди у увреде, јер увреде, прелазећи границе добрих обичаја (уљудности) крње част и углед адвокатског реда. За добар ред ствари и за осигурану пуну сарадњу судија и адвоката без које нема доброг правосуђа, од судија се имају тражити неки реквизити: савесност, закон, уљудност.

Ова одлука, најзад, износећи једну социолошку истину сјајно потврђује тачност мишљења Београдске адвокатске коморе, која је саветовала, да се никад судац не поставља у судове његова места рођења и родбинских веза.

A. II.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Има више од два месеца како нема никаквих знакова живота великог броја руских научника. Обилазним путем сазнало се, да су они одведени на острва Соловецки и тамо интернирани, под оптужбом, да су радили на васпостављању приватне својине на земљу и капитализма уопште. један од немачких научника, који је учествовао јесенас на аграрном конгресу у Америци, причао нам је, да су били врло збуњени претставници Совјетске Русије, кад су их чланови конгреса запитали о судбини неколицине научника, а на првом месту највећег руског економисте Конраћева, који се сматра за једног од најбољих стручњака за истраживање коњунктуре. Са свију страна из научних кругова стижу Совјетима протести против таквог поступања према научницима, који су далеко од сваке конспирације и који су могућно у извесним питањима одрекли да следују доктрини Совјета ; али који су много допринели да се Совјети акредитирају на страни · Колико толико као мецени науке.

Наш протест

вв тврде Пени пите

Изгледа да је међ интернираним највише економиста,

јер се поред Конраћева помињу: Громан, први руски статистичар, јуровски, велики финансиски научник, који има заслуге за стварање валуте червонец, Чајанов, један од највећих светских аграрних политичара, чија су дела преведена на све језике ; затим Басаров, сјајан економист, Суханов и т. д. И ми протествујемо против злостављања великих руских синова.

кентаур |] prošlom broju u pismu iz Berlina kazali smo, da je nemoguće da se obrazuje vlada, koja bi imala većinu i da zbog toga postoji namera da se Rajhstag odloži i da je vrlo verovatno da će se za fu kombinaciju naći većina — zahvaljujući pomoći socijal-demokrata. Tako je i bilo. Ne samo da je nađena većina za odlaganje Rajhstaga do 3. decembra, već je ista većina čak izglasala i odobrenje vladi za zajam od 125 miliona dolara, koji je već bio zaključen. To je unelo veliko umirenje u nemački javni život. Ali time nije rešen glavni unutrašnji politički problem Nemačke, naime nacionalnih socijalista. Ako vlada ne uspe da obezbedi za 3. decembar većinu za posvršavanje važnijih pitanja i u krajnjem

Političke prilike u Nemačkoj

ar Ir IDI E IE O SKI III