Narodno blagostanje

Страна 712 НАРОДНО

оптицају, јављамо, да је француски министар финансија =атражио да се и новчанице од 5 франака 5амене сребрним новцем, и ако је својевремено парламенат дио мишљења, да би сребрни новац од 5 франака појачао с«акање цена у трговини на мало.

— Бразилијанска влада је завела тридесетодневни мораторијум уз 10 од сто годишње мораторни каматњак за све трговачке обавезе, чији рск пада између 2. октобра и 30. новембра 1930. год; Одредбе у погледу располагања бан_ ковним потраживањима примењене су у толико, што је сада дозвољено 33 од сто повлачење полумесечно.

— Изгледа да од летонског зајма код амстердамске Интернационалне банке неће бити ништа, јер владине партије нису одобриле давање у залог монопола дувана. Летонски министар финансија намерава повећати државне приходе повишењем пореза на дуван и његове прерађевине, Од намераваног монопола дувана се одустаје.

— Белгијска влада намерава тражити од парламента одобрење да закључи један ратни зајам од 1 милијарде франака. Овај јој је потребан ради утврђивања и осигурања граница.

— Румунска влада је присиљена на највећу штедњу, јер су предвиђени приходи од пореза великим делом изостали. Предузете су строге мере за уштеду, које су делом 1. ХЕ ступиле на снагу. Смањен је број комисија у иностранству, продужено је радно време код државних чиноввика, а награде које су чиновници добивали за прековремени изванредни рад укинуте су. Влада је намеравала да отпусти сувишно чиновништво, којег има око 50.000, али је одустала од тога бојећи се немира. Министар финансија ће редуцирати по могућности издатке на материјал и завести строгу контролу прихода и расхода. Рачуна се да ће се на овај

начин омогућити уштеда од око 4 милијарде леја, али да! | осећајући се прилично сигурним, почели без разлога подизати

би се осигурала од изненађења влада ће смањити буџет за 1931. год. за 6 милијарди. Кад се узме у обзир да ће војни буџет бити повећан за око 4 милијарде, тада се истом може схватити како дубоко ће морати задирати владине штедне мере, ако хоће да одржи равнотежу буџета.

— Немачки јавни дугови. Дугови Рајха, земаља и велеградова износе 12.559 милијарди марака (169.55 милијарди дин.) не рачунајући у ову суму обавезе, које су настале као последица развоја политичких догађаја у Немачкој, које износе 6469 мил. марака. Од 1. ТУ., почетка рачунске године, дугови су нарасли за 1814 мил. Код Рајха је пораст највећи од 4702 на 6202 милиона ради тога, што је ту урачунат Јангов зајам са 1474 мил. Рајхови краткорочни дугови у иностранству су порасли (488 мил.) доку су у земљи опали (1408). Дугови земаља порасли су од 1920 на 2064 мил. Већим делом су краткорочни. Дугови Ханза градова смањили су се на 495 мил. исто тако обавезе према Рајху од 19. на 15 мил. Код немачких велеградова дугови су знатно порасли од 3622 на 3796 мил.

— Управа државних монопола пустила је у промет нове цигарете под именом „Мињом“, које су паковане по десет комада, а цена им је 6 динара.

SOCIJALNA POLITIKA

— У Немачкој се свим силама ради на сузбијању незапослености. Осим Рајха, покрајина, општина и разних послодавачких организација раде на томе и радничка удружења. Ова апелују на другарство и алтруизам радника. Да алтруизам није празна фраза, видело се ових дана из чињеНице, да су се железнички радници на молбу њихове организације, одрекли прековремених радних часова, да тиме створе могућност намештања нових радника. У августу је основано Немачко друштво за јавне радове, чија је једина сврха сузбијање незапослености. Већ је успело да пре кратког времена створи кредит од 5 мил. за извођење подзем-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 45

них радова. Ових дана је друштво ставило на расположење нових 45 мил. марака (607.5 мил. дин.) за извођење јавних радова. Преговори, које води успешно са банковном групом Шредер из Лондона ради једног већег инвестиционог зајма ближе се крају.

— Изгледа да је у Италији наступио преокрет у емиграционој политици владе, јер у Швајцарску свакодневно стижу нове групе радника, којима фашисти дају путнице да иду тражити посла у Француској и Белгији. Међутим ни Француска ни Белгија не издају радницима тако лако дозволе за боравак, па је велики број талијанских радника враћен или на граници заустављен, Један воз пун радника враћен је из Белгије у Базел, На мвогим местима радници покушавају да пређу француску границу без дозволе,

TRGOVINSKA POLITIKA

— Трговачко-индустријска комора у Скопљу је недавно одржала конференцију о питању опијума. Поднет је био предлог да се откаже опијумска женевска конвенција као штетна по нас, да се оснује фабрика за његову прераду, даље магацин и хемијски лабораторијум. Комора се на својој седници од 2. т. м. поновно бавила тим питањем и израдила своје гледиште које базира на оснивању нарочитог завода који би преузео ломбардовање опијума, бавио се извозом, развијао акцију за изналажење нових пијаца и т. Д Комора предлаже да се оснивање тога завода повери Привилегованом извозничком друштву.

— Трговачка-обртничка комора у Сплиту одржала је конференцију о порезу на пословни промет, и закључила да се затраже неке измене пројекта закона.

— Бугарски царински протекционизам који је индустрија почела да злоупотребљава је претеран. Искључење стране конкуренције деловало је да су домаћи продуценти,

цене. Подизање цена је узело толико маха да је влада морала подузети кораке за сузбијање. Индустријама које се особито истичу безразложним дизањем цена влада је запретила да ће укинути заштитне царине на њихове производе. У исто време успостављена је нарочита комисија за надзор тржишних цена, да би се спречила спекулација. У комисији се налазе начелници царинског и порезног оделења Министарства финансија, и по један заступник софијске трговачке индустријске коморе и Државне Пољопривредне банке.

— Економска конференција одржаје се у Женеви 17. новембра. Румунски национални одбор Међународне коморе упутио је главном секретару коморе писмо у коме га упознаје са детаљима последњих конференција аграрних држава. У њему се предлаже да се комитет за Европу у Комори заинтересује за та питања, јер би се европска криза могла ублажити применом режима преференцијалних тарифа за европске цереалије. Уједно су достављене и све резолуције тих конференција, како би комитет за Европу могао да се заинтересује за четири тачке програма о којима ће се расправљати на конференцији у Женеви, и то: Привредна колаборација између агрикултурних европских и ваневропских држава; укидање директних и индиректних премија за извоз аграрних производа ; административне и ветеринарске мере у циљу олакшања трговине стоком ; преференцијални режим за европске аграрне производе.

Према предлогу Румунског Hal. одбора коморе Комитет за Европу је упутио свим националним одборима предлог с тим да се стави на дневни ред савета.

— У Паризу се одржава 14. и 15. т. м, у просторијама Међународне трговачке коморе, конференција комисије за железнички саобраћај. На њу су позвани сви национални одбори коморе. Расправљаће се о резултатима конференције у Мадриду, нарочито о делу који говори о конкуренцији железничког и аутомобилског саобраћаја.