Narodno blagostanje

Страна 714

— Министарству пољопривреде доставио је Савез југ. пчеларских друштава, како смо у ранијем броју јавили, извештај о њиховом раду и о начину амелиорације нашег пћеларства. Према добивеном обавештењу из Министарства пољопривреде, Савез је навео да је главни пут тога васпитања Децу треба већ од основне школе привикавати и поучавати заштити пчела и цвећа. Греба стварати неку врсту ђачких дружина које би на томе радиле. Тај би се рад имао наставити и у средњим школама као и на самом пољопривредном факултету. Било би потребно „упознати учитеље, свештенике, шумаре са пчеларством, што би се најбоље постигло ако би се у њиховим школама предавало о пчеларству.

Поред овога Савез мисли да треба да се поведе што већа пропаганда потрошње меда, који би у многим случајевима могао да замени шећер јер је од њега здравији.

— Генерална дирекција држ. железница одобрила је повластице за превоз мекиња и млинских отпадака од свих станица до свих пограничних станица и пристаништа. За пошиљке од 10.000 клгр. плаћа се око 55% од досадашњих тарифних ставова.

Одобрена је истовремено и повластица за извоз у Албанију од свих житарских станица до станице Охрид. Повластица износи 25% а даје се путем повраћаја возарине, ако се докаже уверењем царинских власти, да је роба стварно увезена у Албанију.

— Банска управа у Сплиту набавила је за пољопривреднике травничког округа 40 модерних плугова и 8 железних дрљача, које ће поделити сиромашним сељацима уз 50—70% попуста од цене коштања.

— У Сомбору се одржава 14. децембра конгрес пољопривредника из северног дела наше државе.

— У Прагу је одржана конференција европских аграрних странака. Претседник Др. Хоџа је изјавио да су резултати конференције задовољавајући. Дошло је до споразума између неких аграрних партија, које досада нису стајале у вези, као што је то н. пр. случај између Немачке и Чехословачке. Аграрна криза се може решити само у споразуму са прекоморским аграрним земљама, специјално са Канадом. Ради тога би требало у најскорије време сазвати светску конференцију продуцената пшенице. Тек онда, ако се покаже да је немогућан повољан споразум са прекоморским земљама, треба прибећи преференцијалним царинама у оквиру регионалних уговора. Аграрне партије ће уложити све силе у реорганизацију кредитне технике код задруга, да би се олакшало притицање страног капитала уз државну гарантију. Очигледно је да господин Хоџа хоће да изврда закључке. Варшавске конференције, који су баш уперени против Америке. Ми нисмо наивни да бисмо што друго очекивали од ческих аграраца.

INDUSTRIJA |

— Савез индустријалаца шумских производа у Загребу поднео је Министарству финансија своје предлоге кеји се односе на скупни порез на пословни промет за индустрију дрва. У току овог месеца Савез ће сазвати ширу конференцију претставника привредних организација на којој ће изнети своје закључке о томе питању.

— Штрајк радника у Дрвару, који је трајао 14 дана завршен је. Наднице остају непромењене.

— Каква је криза у нашој дрварској индустрији најбоље нам показује број неуспелих лицитација храстовог дрвета у Хрватској и Славонији. Међу њима је било и таквих које су по три пута расписане. Лицитације су биле: у Ср. Митровици за 15.220 мз уз цену 10,5 мил. дин; у Новој Градишки 3240 храстових стабала, цена 7,4 мил. дин.; Беловару 22.600 мз, цена 11,7 мил. дин., у Јаски (по трећи пут) 13.200 ма, цена 7,5 мил. дин. ; у Великој Горици 5000 мз 3,5

НАРДОНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 45

мил. дин.; у Винковцима 15.521 мз, цена 114 мил. дин.; Јастребарско (по трећи пут) 20 хиљада куб. метара, цена од 9 мил. дин., која је била снижена на 7,5 мил. дин.

Овај неуспех, загребачка јавност приписује високим ценама и слабој прођи храстовине у иностранству.

Министар шума и рудника недавно је изјавио да ће у најкраће време сазвати у Београду анкету читаве шумске индустрије „да чује савете и предлоге од стране заинтересованих фактора“.

— Земаљски савез југословенске индустрије за прераду гвожђа и метала, упутио је другу претставку г. Претседнику министарског савета и привредним министарствима, у коме моли да се, у циљу заштите и унапређења домаће металне индустрије, јавни радови, које намерава провести министарство грађевина, изводе из зајма, који би се закључио у иностранству. Ако су неки радови хитни, те се морају уступити страним предузећима, Савез предлаже, да им се не дају повластице противне законској заштити домаће индустрије. — Велики талијански хемијски концерн Социета Италиана пер ил гас (А. К. 260 мил. лира) запао је пре кратког времена у велике тешкоће. Познато је колику је штету овај концерн заједно са хемијским фабрикама Акена, претрпео због пада Гуалина и претседника друштва велеиндустријалца Риналда Панцераза. Овај је пао као жртва берзанских бесистичких маневара једне миланске финансиске групе. Јак морални ударац Итал-гас концерну била је пресуда којом се фамозни Белони, који је тесно везан са концерном, индиректно, оглашује за нечасног. Све је то деловало да су акције Италгаса пале испод номинале. Извесно време су особито ниско стојале, али то је био по свој прилици резултат берзанских трикова противника претседника Панцераза (он је тада и пао). Међутим су ових дана почеле нагло да скачу. За неколико дана су се попеле од 119 на 160, а тако и Акена акције од 25 на 63, јер се почело са живим радом око санирања овог концерна. У његовом управном одбору је и досада седео Шредер из Лондона, а и неке француске јаче финансијске групе. Сада се воде преговори око формирања једног банковног синдиката, који ће Италгасу ставити на расположење потребне кредите. Његов главни поверилац Интернатионал Повер Секурити Корп., који му је 1926. год. дао кредит од 5 мил. дол. (280 мил. дин.) не намерава да га остави на цедилу. То је учинило јак утисак у финансијском свету.

— Два највећа пољска сапунска концерна Шихт а. д. и пољско оделење Сунлихт а. д. фузионисаће се у најскоријем времену.

— У Аустрији је формиран саветодавни одбор за све електричне послове. Претседници трију пододбора су: инж. Брок, генерални директор Невеаг, инж. Берсона од бечке општине и директор Орниг од Штевеаг.

— Мађарски Самотарјански рудник а. д. у савезу са Пештанском мађарском трговачком банком, Мађарском есконтном и мењачком банком и мађарском филијалом Винер банк ферајна основао је у Петфирде фабрику амонијака са главницом од 4 мил. пенге (40 мил. дин.). Ова фабрика ће прерађивати мађарски лигнит и сирови материјал лиферовати. Пештанској фабрици уметног ђубра. Осим амонијака фабрика ће производити и друге хемијске продукте, који се досад нису производили у Мађарској.

Највеће румунско петролејско друштво Астра Романа отказало је споразум о ограничењу продукције. То ће изазвати нови пад цена петролеја.

— Средином новембра ће се у Бечу одржати конференција између чехословачких, аустријских и маџарских индустријалаца памука, ради закључења конвенције о екс-