Narodno blagostanje

22. новембар 1930.

ginea”, d. d. za izvoz drva, Sušak, 27. nov. (redovna). — ZŽadruga za isušivanje jugoistočnog Srema u Zemunu, 3. dec. (glavna). — „Sintag' — jugoslovenska slabostrujna industrija, d. d. u Zagrebu, 27. nov. (redovna). — „Autor” — centrala za autorska prava, d. d., Zagreb, 22. nov. (vanredna). — „Vunatekstil”, d. d., za proizvodnju i trgovinu tekstilne robe i kemiskih proizvoda, Zagreb, 26. nov. (vanredna). — Zagrebačka ledana, d. d., Zagreb, 4. dec. (vanredna). — Podunavska okružna zadruga, a. d., Smederevo, 1. febr. 1931. (zbor). — Pecara konjaka, d. d., Bela Crkva, 27. nov. (redovna). — Tovarna lakov, а. а., Ljubljana, 9. dec. (redovna).

Из трговачког регистра

__ Упис новоосноване „Штедионице Савске бановине у Загребу“ — „Звезда“ парни млин д. д. у Броду, брисање „члана Ивана Валдера. — „Континентално друштво за трговину жељеза Керн и друг“ из Загреба, брисање прокург Амброша јосипа и Штастни Владимира, пошто је први умро а други иступио из друштва. — „Јасеница“ а. д. за оправку и конструкцију желез. вагона, оправку аеропланских мотора у Београду, позива 26. нов., на упис и уплату акција. Упис новооснованог Југословенског воћарског трговачког акц. друштва, у Београду (22. нов., збор у Ки. Мих. ул. бр. 7). — Српски кредитни завод, д. WM. Бјеловар) упис измене правила. — Српско акц. рударско-топионичко друштво, Београд, упис друштвених прокуриста Карла Грула књиговође друштва из Смедерева и инж. Ернеста Радминског, управника радионице у Смедереву. — Виничка кредитна банка, а. д. Јужна Виница, упис повећања главнице од дин. 1,000.000 на дин. 2,000.000. — Соко бањска банка, Соко-бања, упис повећања главнице од дин. 500.000 на 1,000.000 дин. — Рогашка локална железница, а. д. Београд, замена старих крунских акција новим које гласе на динаре Замена се врши од 20. нов., до 25. нов. на благ. Општ. југосл. банк. друштва, а. д., Чика Љубина 16. — Упис новоосноване „Задруге за гајење и искоришћавање свиња с. 0. ј.“, са седиштем у Горјанима. — Прва Хрватска штедионица у Загребу, филијала у Вировитици, упис управитеља Лин-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 749

харта Александра. — Новоградишка творница покућства, Јосип Круљац и синови, Н, Градишка, упис прокуристе Фрање Цвијића — Југословенска Удружена банка, упис оставке г. д-р Богдану Марковићу, као члану управног одбора. — Југословенска банка, а. д., Загреб, овластила Јована Ђахуна, чинов. филијале у Београду, да као њен пуномоник може пуноважно потписивати банку. — Електротехничка, фабрика а. д., Београд, одређен за прокуристу исте фабрике Ернест Гарај, инж.

Закони и уредбе

__ Закон о ликвидацији аграрних односа на подручју раније покрајине Далмације — Закон о измени и допуни S 60 закона о продужењу одредаба досадашњих финансијских закона и закона о буџетским дванаестинама од 31. јула 1929. године.

РАЗНО

— U prostorijama Učiteljskog doma održana je ovih dana redovna godišnja skupština Srpskog pčelarskog društva. Zastupljeno je preko 40 zadruga iz cele Srbije. Posle izveštaja uprave diskutovalo se o načinima prodaje međa u zemlji i inostranstvu. Istakla se hitna potreba donošenja zakona o pčelarstvu, gde bi se predvidelo priređivanje ,„mednih nedelja”, kad bi se sistematski i svima sredstvima vršila propaganda. 1510 tako donesen je zaključak o podizanju društvenog doma.

— У Мадриду је проглашен генерални штрајк радника. Све су фабрике пусте, штрајк је обухватио и целокупан саобраћај, ниједан забавни локал не ради, кина, позоришта, кафане и ресторани су затворени, исто тако су и радници комуналних електричних и гасних предузећа ступили у 48сатни штрајк. Једино се санитетска служба врши и даље. Влада је строго забранила полицији и војсци употребу ватреног оружја.

— Бродска имовинска општина објављује за 3. децембар нову лицитацију за исти комплекс дрвета који је остао на лицитацији 29. октобра без понуде. Цена је снижена од 11,4 на 8,5 милиона динара.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15. МОМ. Т. 6.

Druga nedelja novembra bila je vanredna za stanje Narodn» banke, U njoj su se odigrale promene koje se dva tri puta godišnje pojavljuju. Devizni stok je pao za okruglo 158 miliona dinara. Po sebi se razume da tako velika dispozicija po deviznom računu ne može pretstavljati normalnu potrebu. U novemibru mesecu skadira najveći broj javnih zajmova: tako na pr. monopolski od 1902., zajam državne hipotekarme banke i oba Blerova zajma. Polugodišnja služba ovih zajmova iznosi oko 110 mil. din. Za očekivati je da će pretstojeći, ako me već zaključeni, zajam sa švajcarskim bankarskim sindikatom od 440 miliona dinara poptiniti ovaj odliv u devizama. Po sebi se razume da je ovakva velika promena u deviznom stanju morala odjeknuti i na kvoti pokrića. Ukupno pokriće sviju obaveza po viđenju spalo je od 31.61% na 30.02%, a opticaja od 37.65% na 35.54%. Bilo bi poželjno da se kvota pokrića popravi. To će, kao što rekosmo, verovatno doći prvo od Dpretstojećeg: zajma monopolske uprave. I pored toga dužnost Narodne banke bi bila da obrati svu svoju pažnju na popravku kvote pokrića. Ona bi to mogla lako

da postigne. Ako bi ma primer otkazala kredite po eskontu i lombardu za 553 miliona dinara, a to bi bilo vrlo lako izvodljivo s obzirom na obilnost na novčanom tržištu i najzad s obzirom na to i da ima kredita koji su već 10 godina zamrznuti, onda bi opticaj spao na 4800 miliona, a pokriće skočilo na 40%. Treba jedanput da se памкпето па to da se kvota pokrića пе popravlja zaduživanjem na strani, već regulisavanjem opticaja. Kako banka nema druge mogućnosti da smanjuje opticaj do samo da otkazuje kredite i kako је otkazivanje tih kredita zdravo po narodnti privredu i bez obzira na njegovo valutno dejstvo, to bi Natodna banka trebala već odavno da otpočne da otkazuje kredite naročito one zamrzmiute.

„Jugoslovenski Lliojd” iz Zagreba donosi u pretposledniem broju vest da sti ıı merodavnim krugovima u veliko raspravlja pitanje o smanjenju kamatne stope naročito. preko. Narodne banke, Nas više nikakva vest пе tuzbuđuje, jer nema ničega što možemo doživeti, a što već nismo doživeli. Pa ipak nas je ova vest prilično uzbudila, jer ako bi ona odgovarala istini onda ne bismio imali mogućnost da upotrebimo kvalitikativ, koji bi bio adekvatan. |