Narodno blagostanje

Страна 772

Naš indeks narodnog blagostanja obuhvata baš one artikle, čije su cene nepromenljive, jer imaju monopolski karakter.

U prošlom broju smo tvrdili da je momenat za obaranje cena industriskih proizvoda radi ublažavanja štetnih posledica makaza. To je gledište prihvatila gotovo cela zagrebačka štampa — istina po običaju ne pozivajući se na nas već na politiku obaranja cena u Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama. Mi smatramo da to isto važi i za monopolske artikle. Pogrešno bi bilo ostati pri današnjim cenama. To će progrešivno dalje da smanjuje državne prihode. S obaranjem cena povećava se potrošnja tako, da se može da poveća ukupan prihod. Uostalom kad se kaže, da je obaranje cena ekonomsko-politički imperativno, onda ni država ne

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49

пјепој сет. То bi nepovoljno dejstvovalo po politiku obaranja cena. Država bi trebala tu da prethodi. HL Đržavni prihodi povoljno utiču,

Državni prihodi se još uvek sjajno drže izuzev neposredne poreze i f{rošarine. Poslednje pokazuju manjak u oktobru ove godine, prema prošloj godini, za nepun milion dinara. Svi ostali prihodi pokazuju višak u oktobru prema prošloj godini, fakse za sedam miliona dinara, carine za četiri miliona. Najveći je manjak od neposrednih poreza, kao što smo videli i; prošlom broju. Kod monopola je prihod ı septembru ove godine ravan onome u istom meseci prošle godine, zbog toga što je manjak kod ovih naših velikih monopolskih artikala paralisan viškom kod duvana.

Kakve su ekonomske prilike u zemlji Ministarstvo

može za artikle, koje ona prodaje, ostati pri neprome– завоја mora biti zadovoljno rezultatom uspeha drıžavnih prihoda. ва ав Д-р Реља Аранитхвићо сарадник „Народног Благостања“ — Београд : Ir izu

СКУПНИ ПОРЕЗ НА ПОСЛОВНИ ПРОМЕТ

— ПОСТАНАК, ПРИМЕНА И КРИТИКА. —

|, Генеалогија. У Средњем Веку постојао је у Шпанији порез звани „ајсауаја“, који је био убиран од свеколике

продаје робе. Историчари га сматрају за један од|

узрока декаденције Шпаније, јер је „парализовао њену економску делатност“) У свим финансиским уџбеницима „ајсааја“ се назива, најстраховитијим пореским обликом који је икада постојао.) У модерној пореској политици он је био потпуно напуштен, За време сецесионих и ратова, са, Сједињеним Државама, америчким у ХОХ столећу, Шпанија уводи поновно алкавалу, али овот пута, само за, фабричне производе. У току Светског рата уводи је Немачка под именом „Umsatzsteuer”, a, mocme Pana за њом су се повеле и друге државе.

Порез на пословни промет уводи се код нас законом од 831. јануара 1922. године. У буџету за 1920./21. био је (ретрогратно) од њега, предвиђен принос од 400 милиона динара, али се наредних тодина носило само око 250 милиона, динара. да Г. 1980./31. предвиђен је приход од њега у суми од 280 мил. динара. Стварни приход се кретао око 200 милиона динара.

1) Edgar Allix: Traite člćmentaire de science des finances et de Ičgislation financičre francaise — Paris 1927. str. 433.

2) Слично томе порезу је била и Цезарова „сетечта rerum уепаНнит“. За време првих Валоа постојао је он (до године 1688.) у Француској под именом „droit de отоз“. Сви ови ипак далеко заостају за шпанском алкавалом.

И, Незадовољство пореских обвезника и државе данашњим порезом на пословни промет.

Порески обвезници се код нас никако нису могли да помире са порезом на пословни промет, Најјача замерка јесте, што захтева, вођење књита, за што велики део наших трговаца и занатлија, није сртанизован, Неписмено вођење књига, проузрокује неједнакост опорезивања. Једни крајеви за, исти промет плаћају мање, други више. Порез на пословни промет нарочито неповољно делује на извоз. Док роба намењена извозу дође до извозника, бива опорезована више пута, јер је он, у највише случајева, не купује директно од произвођача.

Ни држава није задовољна, јер нема оног при-

"хода. од њега, који је очекивала, Порез је константно

подбацивао. Порески одбори који процењују промет, поводе се више за привредницима. У пркос напредовања прихода од многих других пореза, овај је. поред свог повећања промета. добара у току последњих девет година, остао исти (заправо ове тодине је мањи него 1924./95. године).

11]. Основне идеје скупног пореза на пословни промет.

Последица свега тога била је доношење Закона о скупном порезу на пословни промет од 12. августа 1980. године, који је рађен по аустриском закону. да основу се узима хипотетичан промет појединих добара. Ослањајући се на искуство привредника, постављају се прометне фазе појединих

“пирипниннимвосппиџе пп тнананнанвинанннавиннинанивникинкенканци ние“ лвипаиваннвнава икининасан исл о паса оееки

О НАЈПОВОЉНИЈИМ А

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА'

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ'

условим

Доларске 79, Облигапије Пржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селма

Доларске 7%/, и 8%, 2: 9,

Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (ле Обвезниље Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛ

а ; анозананмноонаничцчвенкацног МУРА на пе цинајан ви ијаајана ншаји ни шиша каза киши нвниинен но се елиса а а u; SOLO DOI MONO JOMMIA