Narodno blagostanje
6, децембар 1930.
добара (робе), оптерећују стопом и наплаћује
се једном за свагда. То ће у највише случајева бити код индустриских предузећа и царинар-
ница. Једном плаћен порез na извесну робу
. ! 3 ослобађа, све оне који њом буду трговали. Тиме ће се он потпуно претопити у цену.
Колико ће се платити на име пореза на по-
словни промет биће одређено тарифом. Министар.
ство финансија поверило је привредним коморама састав пројекта тарифе, док оно припрема, потребне уредбе. Привредна конференција, предвиђена законом, која ће се састојати од делегата привредних министарстава и претставника, привреде, проучиће пројект тарифе и уредаба.
17. Пореска основиџа,
Под удар скупног пореза на пословни промет
спада, промет „робом и њеним саставним деловима“. Која. је то роба биће одређено уредбом и тарифом. Тако ће за све оно што спада под данашњи заков с порезу на пословни промет остати при старом, у колико о томе не буде обухваћено одредбама, с скупном порезу.
Аустриски закон предвиђа систем откупних утовора, за извесне занате (и за земљораднике који су код нас ослобођени тога, порева), између државе и претставника појединих заната — може бити и за више група ако организација није централисана. Уговор се израђује према околностима, који могу служити за оцену величине промета занатлије. Ту се, према суштини послова, узима, у обзир на пример простор радионице, годишњи промет и т. д. да сваку варијацију одређена је друга стопа. Занатлији је припуштено на вољу да, приступи томе уговору или да остане при старом. У Аустрији највећи део занатлија (око 300.000) потписао је те уговоре, Уговори трају годину дана и могу се по истеку продужити или мењати.
Мислимо да ће се и код нас увести исти систем опорезивања занатлија. До данас се на. томе Бије ништа учинило. Занатска, комора то питање проучава и вољна је да прихвати. Министарство финансија неће моћи ставити никакве конкретне примедбе противу тога,
Тарифа, скупнот пословног промета састојаће се из 24 групе. Свака група имаће своје ставке, те се предвиђа да ћемо у тарифи имали око 400 разних артикала. Опорезивање ће се вршити по установљеној тарифској стопи. Тарифа ће, попут царинске, имати ознаку робе и висину стопе,
Код овнаке робе разликују се две врсте: роба с обичним скупним поревом (ва тртовачки промет) и роба с комбинованим поревом.
Обичним скупним поревом биће погођене све.
прометне фазе са робом у непромењеном стању до
потрошача (потрошачем сматра закон онога, који |
набавља робу ма за коју другу сврху сем препро-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 7 13
даје у непромењеном стању). Комбиновани порез се плаћа, на, робу која. се прерађује. Због тога ће се он наплаћивати нормално од индустриских подузећа. Али, ако индустриски произвођач не купује сировину непосредно од произвођача, онда се скупни
|порез наплаћује од трговца (у првој прометној
фази).
Сировине и полуфабрикати, који се прерађују у кућној производњи, биће опорезовани у својој првој прометној фази тј. код трговца или увоза, Такав случај имаћемо, по свој прилици, у текстилној индустрији. Оировина коју ће увозити индустриска подузећа, неће се опорезивати на, царинарнипи, како је то законом предвиђено за сву робу, која се увози, нето у творници. Ако те исте сировине увози трговац да их даље препрода, платиће на њих порез Ha царинарници и то за све прометне фазе до потрошача. Овај порез не сме бити већи од онога што ће та платити индустријалац на ту робу у финалном производу.
При класификацији настоји се да буде што мање робе опорезовано простим скупним поревом, јер комбинована стопа смањује број опорезованих. Али је његов недостатак што се може применити само код оне робе, која се највећим делом прераЂује, јер би била неправедна, ако би била примењена, на робу, која се већим делом троши непрерађена. Ради тога се у закону (чл. 2 од. 2) и каже „где год је могуће“.
Ако се роба, која је опоревована за, трговачке промете, прерађује, постаје она нов предмет опорезовања, јер се потрошачем сматра онај који је прерађује. Код комбиноване стопе платиће се порез за прераду и све трговачке фазе које ће готови произВод имати до потрошача. Како нека, предузећа прерађују сировине у финалне производе, а нека купују од њих полуфабрикате, па их даље прерађују, то настаје питање, како ће се та, роба опорезивати, ако она, не буде у тарифи означена као полуфабрикат% Ако се ради о полуфабрикату Ha који је плаћен комбинован порез, онда ће онај који купи полуфабрикат да га сам даље прерађује, платити само т. зв. додатак, који са, већ плаћеним порезом на ту робу не сме бити већи од суме, коју плаћа произвођач финалних производа. Иначе ће се додатак јављати и код других случајева. Он ће бити као нека врста регулатора тарифе. Онде где окупни порез не могне обухватити све прометне фазе једне робе. јављаће се додатак. Тако ћемо га имати највише код нецентралисаних подузећа, трговаца, и занатлија.
Уза сваку врсту робе биће означене две пореске стопе: за домаћи промет и за, увезену робу. Стопа, је различита према, врсти робе на коју се односи. Домаћа стопа почиње с 1%, а до ког ће максимума ићи тешко је предвидети, 3—4 а можда и 5 од сто.
БЕОГРАД _ ЗАГРЕБ Филмал: НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд; 16-23, 20- 2, 20-03, 16-25, 21-64,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО
Клевника т резерве 12/7.5090.0009 динара
Тедеграми: ЂАНК-ФЕРАЈН
ДРУШТВОА, Д.
Телефон интерурбан Загреб: 9442, 54 :3, 5444, 5446, 5447
o