Narodno blagostanje

6. децембар 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 115

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

4 Ми смо у последњем броју

писали да за углед отаџбине није било благополучно стање трогодишњег ишчекивања на остварење уговора о зајму, закљученог са енглеском групом. Да се то ке би рђаво разумело додајемо да то није била никаква материјална штета за нашу отаџбину. На против добивене су пуне три године. Динар је остао стабилнији од г. Миливоја Савића, а јавни радови су извођени преобилно.

Ових дана бруји цела европска штампа најфантастичнијим вестима о престојећим финансиским операцијама за рачун Југославије. Тако на пример „Хамбуршка кореспонденција“ јавља, да се већ приводе крају преговори између наше владе и шведске телефонске фирме Ериксон, (која је својина Ивара Кригера) о давању у закуп телефона и телеграфа уз један зајам од милијарде динара и уз то да се лиферују сви потребни апарати. На истом месту се каже да у том смислу води преговоре и берлинска фирма Сименс и Халске,. Са аутентичне стране смо обавештени да је та вест апсолутно нетачна.

Финансиски лист „Франкфуртер Цајтунг“ јавља у последњем броју, да су приведени крају преговори за закључење двају југословенских држ. зајмова — једног, за који гарантује Француска, 5 од стотни са емисионим курсом 96 од сто, за стабилизацију динара, а други 6 од стотни са курсом од 94 од сто, који би преузела банкарска група Crčdit Lyonnais, Banque de Paris et de Pays Bas i Loucheur за извођење јавних радова.

Стабилизациони и инвес: тициони зајам

ан есееиариреецеененеивита рередштавеагшиштинше Еј

U sredu u veče napustio je Beograd profesor pravnog fakulteta iz Pariza g. Gaston Žez, koji je u pratnji jednog inspektora Banque de France i svoje kćeri proveo u Beogradu dve nedelje radi proučavanja našeg finansijskog stanja a speciajIno prilika u našoj Narodnoj banci. G. Bajkić je imao prilike da razgovara opširno sa g. Žezom u Oči njegovog polaska. On je do ushićenja zadovoljan prilikama u našoj otadžbini. Dvojako je povoljno stanje po njegovom mišljenju: ekonomski i psihološki; ekonomske su prilike u zemlji vrlo zdrave, a narod je prvoklasan, vredan i inteligentan. G. Žez koji je više puta bio ekspert u raznim zemljama

Odlazak g. Žeza

zadovoljan je što može poneti najbolje utiske iz Jugoslavije. On eskonftuje sjajnu budućnost naše otadžbine i smatra da ovo nije njegov poslednji boravak u njoj.

У прошлом броју смо напоменули да постоји опасност да ће делегације југоисточних аграрних држава покушати да пред јавним мнењем оправдају своје дебеле дневнице извитоперавањем резултата рада економске конференције у Женеви. То се обистинило. Један београдски лист је већ у току недеље донео кратку белешку о великом успеху у Женеви. У место тога на жалост морамо констатовати да је теза у Женеви потпуно банкротирала.

Тотални фијаско аграрног блока у Женеви

Да почнемо са самом резолуцијом економске конференције у погледу преференцијалних царина. Она гласи:

1) Систем преференцијалних царина припушта се као изузетак од клаузуле највећег повлашћења, али под резервом његове изводљивости и за ограничени број артикала.

2) У другој тачци, прецизира се горња шупља фраза „ограниченог броја артикала“ и своди на искључиво пет артикала: пшеницу, кукуруз, јечам, овас и раж. Ми смо заинтересовани свега у два артикла, у пшеници и кукурузу. Извоз осталих трију артикала нас не интересује.

3) Иако крње и ограничено важење преференцијал“ них царина условљено је пристанком држава које уживају највеће повлашћење.

4) Тај систем не сме имати за последицу повећање укупног аграрног извоза. Али се у резолуцији ништа не каже која ће се година узети за основицу, јер извоз јако варира из године у годину.

5) У тачци петој се каже да се и то може применити само према оним државама, које имају високе царине на житарице. Жив ми Тодор. 6. тачка понавља ништавност система проглашеног ранијим клаузулама, јер вели, да се преференцијални систем може да примени као изузетак према индустриским државама у случају ако се дају противконцесије индустриском извозу, и ако на то пристану земље, које уживају највеће повлашћење.

По нашем мишљењу делегације југоисточних аграрних држава требале су да одбаце ову резолуцију, с обзиром

1%70%2 =

РОМЕСАЈТЕ

ae Њр

о7УО%

DRIATIC OVERSEAS CORPORATION tea.

elegrami: ADRIACORP LONDON

Љубљана Шеленбургова Op, 7.

ТЕЛЕФОН 5-78

Телеграми ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 н 27-37

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA eks: „A. B. C.“ 6. ed. ODGOVARA. ВЕЗР.АТМО, ВЕЉО, STVARNO

израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

Pišite: HAYMARKET HOUSE 24, Haymarket, LONDON, S, W. Il.

А, | ПРЕЂЕ ; ШКОДИНА 4 ФАБРИКА 3 у ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Миханлов Веноец 13-14

Рачкога бр. 2

Телеграми: ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

Телеграми: ШКОДА Београд