Narodno blagostanje

Страна 774

За израду пореске стопе Министарство финансија израдило је шему, према којој привредне коморе раде. За сваку врсту робе прорачунава, се одвојено за домаћу производњу од увезене робе. Ово се обрачунавање обавља, према предвиђањима привредника, јер ниједна ставка (осим количине увевене робе) не може се тачно установити, За, процену се траже ови детаљи : количина, робе стављене у промет (од домаће производње и од увова); колико те робе иде при њеном првом промету директно потрошачу, а колико гросисти и детаљисти. У другој прометној фази узима се у обзир и добит посредника, или ако се роба прерађује, однос њене вредности према готовом производу. То се ради и са трећом и следећим фазама у колико се оне предвиђају. Питање количине робе стављене у промет нема велике важности. Она је потребна, ради лакшег 06рачунавања, тока робе. Најважније је питање прометних фаза: кров колико ће руку једна роба, проћи Док доспе до потрошача % Како ће се њена, цена мењати при томе путу • И што је најтеже, колико ће се н. пр. од заклане стоке у Београду продати у месту, колико у другим као сирово месо потрошачу; колико ће се употребити за прераду, куда, ће све ићи прерађена роба и т, д. На ова питања не може нико тачно одговорити. Може се претпоставити за оно што се данас дешава у поједином месту. Знамо да ће стопа бити једнака за целу вемљу. Она ће бити стална, колико се данас 0 томе зна.

То је с месом а има далеко тежих производа. Али сваки за себе захтева специјално проучавање Сваки продукат има, свој ток, своје ниансе и напокон своје тајне о којима ни сами процењивачи много не знају.

То све показује комплицираност при самом утврђивању стопе тога пореза. Проценат који ће бити исказан у тарифи неће бити ништа, друго него резултанта, претпоставке, да ће та врста робе, на коју се порез одноби, имати један ток, који се налази у средини свих предвиђених токова те робе. То је била и жеља Министарства финансија. Шта ће се стварно десити с робом, оно тиме није много заинтересовано. Главно је да је роба опорезована ва један одређен број промета. Претпоставља се да ће се промет једне робе допунити прометом друте, тако да, ће збир свих промета одговарати предвиђеном промету робе у земљи.

Важно је да је стопа обрачунавана према претпоставкама данашњег промета. При томе се урачунава добит посредника која одговара данашњим приликама, Како дуго ће се одржати данашљње привредно стање, о томе се сада не води дебата. Комисија која ће одредити тарифу, моћи ће од случаја до случаја да поправља, стопе. Она, није стална — бар закон о томе ништа не говори, али

|

Жиштотекајра ЈАВНЕ А

| > = o) =<=<—<= =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

А а оној сени јесте етен са ПБЈ Пеј а ay si

Бр. 49

се може уредбама то да учини — и нема, одређено време када се тарифа мора ревидирати, што је један од великих недостатака овог закона,

Проценат за. увезену робу је већи од домаћег. Разлика називана. „скупни порез ва изравнање“ појављује се услед тога што услови домаће произВодње нису идентични с условима у државама, из којих долази увезена роба. Пореска, стопа на. увоз тотових производа узима у обзир порез на, сировине и помоћна, средства, којима је опорезована домаћа производња. Разни су и услови рада, начина израде и Т. Д.

Стопа увова, биће већа од домаће производње према врсти робе око 1 до 3 од сто. Порез ће се плаћати при увбву, у колико не буде уредбама, и тарифом предвиђено да се плаћа на другом месту Н, пр. у фабрици, где ће се обрачунавати у готовом производу. У томе случају ће се индустријалац заДдужити код царинарнице за количину увезене робе, и он ће морати да докаже да је ту количину употребио у производњи.

Од пореза на пословни промет ослобођена је при увозу она роба, која је слободна од царине, или ако се роба увози у циљу преправке или оправке, |

За робу која се извози законом је учињена велика повластица. Порез на пословни промет плаћен на робу која, се извози повраћа се у целини или делимично. Ако робу извози онај који ју је набавио директно од произвођача у непосредном стању, повратиће му се при извозу цео износ пореза, на пословни промет коју је ва ту робу платио. Извози ли робу коју је он набавио преко другог трговца, онда ће му се накнадити износ који се добије, ако се на 75 од сто ва робу плаћене пене примени пореска, стопа предвиђена за промет таквом робом у земљи,

Чланом 14. од. 3. ослобођен је земљорадник од плаћања пореза на скупни промет у погледу промета, његових основних производа. Тако ће роба коју земљорадник продаје бити опорезована тек у другој прометној фази. Ако млинско подузеће купује жито од трговаца, неће оно платити порез на пословни промет (платиће га трговац), а ако га купује од земљорадника онда ће га платити.

И земљорадничке задруге биће делимично поштеђене од новог скупног пореза. Продуктне земљорадничке задруге, које прерађују робу набављену од својих чланова, неће плаћати порез на пооловни промет, Код потрошачких и других врста задруга није исто стање. Ако се ради о роби која не долази директно од земљорадника него се набавља од трговца или се увози, те ће задруге бити обавезне — у колико се уредбама од тога не ослободе — да плате одговарајући износ пореза на пословни промет, као и сваки други трговац или произвођач. _

(Свршиће се).

у

ИКАЈЕ, ЗА ЈМОЊ

на обвезнице Ратне штете по 250'— дин, од комада са 79, годишње камате без икаквих других трошкова,

РЕЕСКОНТУЈЕ

менице новчаних завода са 89, камажте нехо.

Сарагоса

Убио izudarao наши неке (есеј уреду уран