Narodno blagostanje

13, децембар 1930,

по основним школама, Сада се може већ говорити о лепим резултатима ове установе. Први улог од 420 дин. положен је на благајни штедионице 3. фебруара, а већ крајем истог месеца та се сума попела на 171.303 динара. Из дана у дан ова је сума рапидно расла, тако да се сада, на крају новембра, попела на 1.000.572 динара. За сада се штедња спроводи у 19 школа, претежно београдских, са 7,254 ђака штедиша. Штедионица намерава да идуће школске године прошири организацију штедње на средње и остале стручне школе. :

— Ми смо писали о тешкоћама, у којима се налази петролејска група Девилдер, којој припада Креди Женерал де Петрол и „Малаполска“. Ова два друштва контролирају 24 пољска петролејска предузећа, т. |. скоро читаву пољску индустрију петролеја, затим неколико чехословачких, аустријских и мађарских предузећа. На интервенцију француске владе, која не би радо препустила контролу Девилдерових интереса у руке странаца, формиран је концерн под вођством банкара Менаше и Ко и Џемс Швоба. Овај је преузео све ангажмане Девилдера у износу од 109 мил. фр. (око 240 мил. дин.), чије акције ће задржати 3 године у свом портфељу, док се не осигура коначно, ко he преузети интересе групе. Влада је настојала да заинтересује Сосијете Франсез де Петрол, али без успеха. Штета, коју је париска берза претрпела због ове кризе, велика је. У паркету су је сеосили берзански посредници, док је у кулиси синдикат тражио од свих чланова принос од по 150.000 фр., што чини укупно око 20 мил. фр. (око 45 мил. дин.). Због тога мало да није дошло до распада кулисе, јер је 24 члана запретило иступом, Међутим изгледа да до тога неће доћи.

— Рекордно стање денозита у Поштанској штедиовици. На дан 30. новембра т, г. укупни депозити по чековским рачунима код Поштанске штедионице износили су 941 милион — за 57 милиона динара више но на дан 31. октобра т. |. Као што читаоци знају из наших извештаја и штедни улошци код Поштанске штедионице једнако расту. На дан 30. новембра износили су они 196 милиона динара. Тако је укупан износ страних сретстава по чековним и штедним рачунима —- достигао рекордну висину од 1.137 мил. динара,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Податке о приходима непосредних пореза за месец новембар примили смо 11. о. м. Брзина којом су ти податци прикупљени и састављени је рекордна и сматрамо да ниједна западно-европска државна администрација не може брже да ради. Приходи износе 263,25 мил. динара и премашују буџетом предвиђене за 95,66 мил. дин. Ако их упоредимо са одговарајућим месецом прошле године онда видимо да су мањи за 67,8 мил.; при томе треба имати у виду, да је прошлогодишњи новембарски приход у висини од 331 мил. дин. био ванредан. За период јануар—новембар 1930. г. наплаћено је свега 2.111.34 милиона а у истом периоду прошле године 1.677.07 мил, динара. Из тога излази да је у овој години државни приход од непосредних пореза ва 434,21 мил. већи но прошле године. Од тога вишка отпада 216,38 мил. на готовину а 217,89 мил. на плаћање у крунским боновима.

— Бан Дунавске бановине сазвао је 10. о. м. седницу банског већа. На седници се претресало питање предлога буџета за 1931/32 годину. Предлог буџета прихода предвиђа суму од 196.080.583 динара, а расхода суму од 215.893.371 динара. |

— Ројал Деч Шел-грула је понудила Грчкој велики зајам под условом, да јој ова даде монопол аутобуског саобраћаја. — На електричне сијалице, које имају два одвојена

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 793

влакна, одредило је Министарство финансија да се плаћа двострук износ државне трошарине.

— У Министарству финансија припрема се једна велика реорганизација, наиме благајничка служба пренеће се у потпуности на Поштанску штедионицу. Ово је требало бити остварено још много пре балканских ратова. Укинуће се велики број благајница, које служе за вршење издатака.

Тиме ће држава постићи велике уштеде, упростиће се администрација, а у неколико Бе добити и народ, који има да прими од државе. Али је за народ много прешније питање реорганизација службе наплате државних прихода. Ми ћемо се ускоро вратити на то питање, пошто је спорост администрације у погледу ликвидације државних потраживања по редовним државним приходима постала у последње време апсолутно несношљива.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— На пољском тржишту бутера све више се опажа интерес талијанских купаца. Пре кратког времена је извезено у Италију 100 вагона пољског бутера, уз повољну цену ради пробе. Предузете су мере за успостављање сталног извоза бутера у Италију.

— Совјети су наручили у Летонији 250 вагона за лед у вредности од 8 мил. лата (око 85 мил. дин.).

—- Мађарски извоз грожђа је знатно порастао од 30.000 товара прошле године на 107.000 ове године; по вредности од 1,73 на 3,65 мил, пенге (17.3 на 36.5 мил. дин.). Извоз шампањца је порастао од 125 на 216 товара, а обичног вина пао за преко 2000 хл.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Са лозинком : „купујте пшеницу“, пише један канадски лист: Канада располаже данас резервама пшенице у износу од 250 мил. бушела (6.75 мил. тона). Број становништва је 10 мил. Кад би сваки становник купио 25 бушела гшенице нестало би вишка, а цена би скочила најмање за 50 цента (28 дин.) по бушелу.

— У Пољској је основан комитет извозника дрвета ог 15 чланова, чија је задаћа да организује Савез пољских игвозника дрвета.

—- Чехословачка намерава ревидирати свој трговински уговор са Пољском, као одговор на пољске царинске повишице.

— Канадски министар претседник Бенет изјавио је, да је јако разочаран држањем британске владе и говором државног секретара на државној конференцији. Ако се држање британске владе не промени до привредне конференције у Отави, Канада ће бити приморана да тражи друга сретства за ојачање свога привредног положаја у свету.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

—_ Ових дана одржана је у Београдској општини конференција између претставника општине, коморе и претставника хлебарских удружења. На конференцији је општина постигла споразум са хлебарима, да од 8. о. м. продају хлеб

пб сниженим ценама. Цена црног — радничког — хлеба је 2.50 динара, полубелог 3 динара, и белог 4 динара по килограму.

Хлебари су изјавили да ће се стриктно придржавати ових нових цена.

— Ових дана Земунска општина је потпуно завршила елаборат општинског буџета за 1931. годину и поднела га ошнтинском одбору на расправљање и одобрење. Буџет за 1931. г. изгледа овако : редовни расходи износе 9.032.117, ванредни 943.003, укупно 9.975.120 динара. Редовно покриће предвиђено је у суми од 5.975.120, ванредно 850.000 дин,