Narodno blagostanje

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 807

- 20. децембар 1930.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Чиновничка банка а. д. у Београду плапаће од 1. јануара 1930. год. на улоге 7 од сто камата. Сада се плаћа на старе улоге 8 од сто камата. |

— Кригеров шибични трест понудио је Персији зајам од 20 мил. дол. (1120 мил. дин.) ако му ова одобри монопол шибица на 30 година. По истеку уговора би целокупан фабрикациони апарат прешао без икаквог обештећења у власништво Перзије. Изгледа да Кригер хоће Русију да примора Ha капитулацију на тај начин, што јој одузима редом сва суседна тржишта.

— Dve velike finske banke Helsingtors Aktienbank i A. B. Union-bank, koje raspolažu zajedno sa 300 mil. finskih maraka glavnice (3280.5 mil. din.) rešile su, da se fuzionišu do 1. jula iduće godine. Vođstvo oba zavoda preuzima već od nove godine Direkcija Helzingforske banke. Novi zavod je veličinom glavnice daleko prešao dosadanje dve najveće finske banke KanzalisOsake-Panki (290 mil.) i A. B. Nordiska-Ferenigs banken (240 | miliona).

— „Ле Капитал“ јавља, да се шире гласови да ће срп ски зајам 5 од сто 1905. бити прИлуштен на терминске послове. — Истражни судија Брак ставио је под суд Оливија Риво-а, председника терминске кулисе, по тужби од стране Бера и Апела, ималаца акција „Холфре“. Ова двојица приговарају Риво-у да је из личног интереса обуставио 30. октобра котирање вредности Устрика.

_ У оснивању турске новчаничне банке суделују Дајче Банк и Дисконто-гезелшафт са по 100.000 турских лира (око 25 мил. дин.).

— Гомилање капитала у Француској. Депозити 6 великих француских банака повећали су се од 1926. до краја 1929. год. од 28.5 милијарде фр. (63.27 милијарде дин.) на 42.3 (93.91 милијарди дин.). Депозити штедионица су се у истом раздобљу удвостручили од 16 на 32 милијарде. Ова отромна количина капитала је изазвала пад каматњака у земљи.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Објављен је Закон о конвенцији између Југославије, Аустрије, Италије, Пољске, Румуније и Чехословачке. односно регулисања разних категорија пензија које нису биле регулисане Римском конвенцијом од 6. априла 1922. год. Њиме се регулише питање пензија бивших аустријских државних службеника и војних лица који нису у служби код споменутих држава; регулише се стање дворских службеника пређашње кабинетске канцеларије и правно стање службе_ника царско-краљевских државних железница. Овим законом ступила је на снагу и конвенција између Југославије, Аустрије, Италије, Румуније и Чехословачке о регулисању покрајинских, општинских и обласних пензија чиновницима и јавним намештеницима бивше Аустро-угарске, у колико нису, · примљени у јавну службу државе чије су држављанство стекли.

— Ступио је на снагу Закон о споразуму између Југо_ славије и Румуније о подели процената одговорности Мађарског зајма 3 од сто од 1895 названог „Љердапски зајам“, - потписан 18 јануара 1930 у Хагу. По томе споразуму преузима свака од ове две државе 50 од сто одговорности за споменути зајам. ·

= Према вестима француских новина OM · (DpaHIyCKH. конзорцијум повисио је зајам Румунији са 500 · на 600 милиона франака. Преговори се стално настављају.

=— Тресла се гора родио се миш. Поводом раније вести о оснивању једног интернационалног завода за хипотекарни кредит, сазнајемо да је такав завод основан ових дана у Амстердаму. Главница ове нове „Интернационалне Хипотекарне банке“ износи 10 милиона холанд, форинти (228 мил. дин.). Главница се дели на 10.000 акција, од којих свака гласи на 100 холанд. форинта, а ових је сада пласирано до 2000 комада (свега 4.560.000 дин.).

Интересантно је да напоменемо да су оснивачи ове нове банке највећи француски, холандски, енглески, чехословачки и немачки новчани заводи, чији укупни капитал

премаша суму од 50 милијарди динара, а они су одвојили

за овако важну установу свега 228 милиона динара за да-

вање хипотекарног кредита.

— Белгијски државни зајам. Већ најављени 4 | % белгиски државни сајам од 93,6 милиона шв. франака, који се има амортизирати у 50 ануитета почев од 1936 године емитоваће се ових дана на швајцарском, холандском и шведском тржишту од стране једнога моћног међународног конзорцијума Менделсон и Ко. из Амстердама и Швајцарског Банкферајна из Базела, Емисиони курс износи 95%, тако да ефективно укамаћење износи: 43] %. Овај ће зајам употребити Швајцарска за отплату свога 8%-ног доларског зајма од 1921. год. Зајам гласи на швајцарске франке, холандске форинте и шведске круне. Швајцарска транша износи 24,96 милиона франака. Упис је завршен 8 децембра.

— Mi smo ti nekoliko navrata pisali o pregovorima bukureške opštine sa svojim poveriocima, koji nisu uspeli. Bukureška opština je objavila da zajam kod Dresdener Bank 1888. nema zlatne klauzule, te se ne može uzeti u obzir pri valorizaciji. Uprava banke i zastupnici imalaca obligacija su preko nemačkog Ministarstva inostranih dela uložili protest protiv ovakvog postupka i u isto vreme su dokumentovali, da je zajam od,9 mil. leja u zlatu isplaćen preko rumunske banke Zelendri i Ko.

— Potpisan je Zakon o likvidaciji pravnih odnosa u pogledu Monopola duvana na teritoriji Crne Gore pre Balkanskog rata. Time je odobren sporazum postignut sa akcionarskim društvom „Zadružna režija crnogorskog monopola duvana” (Reggia cointeressata dei tabacchi del Montenegro) na dan 6. novembra 1920. Država se obavezuje isplatiti Društvu paušalnu sumu od 31.460.000 dinara, a ovo se odriće u korist države svih prava koja joj pripadaju ugovorima od 18. V. 1903. i 7. III. 1905. (po starom) ili drugim ranijim ili docnijim utanačenjima ili odlukama vlasti. Osim toga društvo će ustupiti državi 200 komada akcija Podgoričke banke i sva društvena potraživanja prema trećim licima sa stalnim boravištem u Jugoslaviji. U paušalnoj sumi uračunata su Društvu i potraživanja naknade za sve društvene pokretrine i nepokretnine na našoj teritoriji koje time postaju državna sopstvenost. Društvo treba da na svojoj vanrednoj glavnoj skupštiini ovaj sporazum prihvati, i da pristupi ПИАТ čim primi označenu sumu novaca.

— Банско веће зетске бановине отпочело je 10. o. M. са расправљањем буџета ове бановине за 1931./32. годину. Предвиђена је сума од 122 милиона динара, од које се суме само 30 милиона динара покрива бановинским приходима.

— Према вестима неких пољских и француских листова, директор Пољске државне привредне банке генерал Герецки води у Паризу преговоре са једним конзорциумом француских банака о закључењу зајма од једне милијарде · | франака. Конзорцијум тражи као залогу концесију за екс-_ плоатисање угљене индустријске жељезнице.

— Трговачко-обртничка комора у Осијеку закључила је на својој последњој седници да снизи стопу.коморског приреза од 8 на 6 од сто.