Narodno blagostanje

| 24 jamypa 1931.

У извештају се каже даље да је концентрација. злата код малог броја држава, следијално код Северне Америке и Француске, учинила да се разредило злато код других држава и да је и то имало за последицу пад ошштег нивоа цена услед недовољности кредитне базе.

Извештај финансиског одбора Друштва народа био је уље на врело гвожђе рђавог расположења светскога јавног мњења према Француској 8607 „грабљења, влата, како се то каже. Енглеско јавно мњење сматра, да је француско упијање злата са светског тржишта, а, специјално из Енглеске, узрок опасности којој је изложена, енглеска, валута, и смањењу волумена. кредита, данас, кад је потребно форсирати индустрију да би се запослили радници.

На крају је дошла, конференција претставника Министарства финансија Француске и Енглеске у Паризу, о којој су доношене најфантастичније вести. У ствари на њој је постигнут споразум у питању легуре енглеског злата (стандарда) која се, као што смо пре пола, године јавили, разликује од француског и због чега, је Француска стално мање плаћала енглеску фунту но што је у њој било злата —- пто је пак неповољно утицало на курс фунте.

Ми смо већ забележили да, је баш последња три месеца прилив злата у Француску узео необично велике размере. По себи се разуме да, је то искључиво резудтат активног биланса плаћања Француске. Нити Француска има какве заслуге за активност франпуског биланса плаћања, нити је ма што крива, за то што се у касе Француске банке слива, звечеће злато. Све се то одиграва, по једноме старом економском закону, против кога нико до данас није пронашао Јтраву расковник. Постоје разне претпоставке о томе због чега, је француски биланс плаћања тако активан. Ми налазимо да највећи део злата, који је последњих месеца унесен у Француску, не припада Француској већ странцима и да оно тражи у Француској сигурност. Исто је то било после рата пуних осам година са Америком. Пошто међ капиталистима влада велико неповерење у трајност светског мира, природно је да они гледају да један део свота, капитала, сачувају — бег обзира на приход, у форми која, омогућава, моментано претварање у звечеће злато. Америка, је имала, две милијарде европскот злата. пуних седам година (а од тога, је било не мало француског), Америка, је била седам година симбол сигурности за капита.ласте. Берзански слом у 1929. год. у Америци ставио је ствари тумбе. Пре свега, Европљани, који су свој новац у Америци улагали у хартије од вредности погубили су велике паре; и друго, неколико сукцесивних крахова учинили су да се код капиталиста, у свету развије песимизам у погледу привредне будућности Америке. Не верује се да ће американске прилике моћи да се поправе и чак се помишља, на могућност да се и долар поколеба у својој стабилкости. У међувремену је Француска, постала, симболом сигурности, прво због њезине војничке спреме и друго због њезиног просперитета. Француска

·„ се сматра, да не може бити тучена на, бојном пољу

и да чак нико нема, куражи да, јој објави рат. Прилив злата у Француској је чињеница која повећава

поверење капиталиста, у стабилност њених прилика.

Француске банке су препуне новца из целота, света, јер влада уверење, да ће се оно моћи у свако доба, да претвори у звечеће злато за случај да наступе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 51

какве компликације или да се светска привредна криза, претвори у катастрофу, под чим се разуме социјална, револуција (бољшевизам) и у опште уништење постојећег социјалног поретка.

Каже се да Француска граби злато из Ентлеске. То је такође погрешно. Француска, је активна у свом билансу плађања, те упија злато из оних вемаља, које су пасивне са, својим билансима плаћања. Енглеска, је пасивна, због тога, мора, да плаћа, у звечећем злату вишак својих обавеза према, светском тржишту. Француска је активна и прима у злату вишак својих потраживања према светском тржишту. Између Енглеске ни Француске налази се светско тржиште, које неутрализира и које искључује да се може рећи да Француска води какву политику злата према Енглеској. Ако би се сутра променуо биланс плаћања Енглеске и постао активан, Француска, би могла да чини шта хоће, ни у ком случају не би успела, да привуче злато из Енглеске. |

Il. HnarHopouHWM извоз злата не помаже.

Али има мното људи, који веле да међународна солидарност у погледу злата налаже Француској да спречи даљи прилив злата и да злато које је већ ушло врати оним државама, које имају потребе за њим. Нама, није познато да, је икад У историји постојала, та теорија солидарности.

Прихватајући само делимично горњу теорију. службени француски кругови веома су забринути због прекомерног прилива злата и у начелу су вољни да се прихвате извесних мера које би томе учиниле крај. Они не деле мишљење оних који сматрају да Француска, не треба, да пушта, злато, јер ће оно њој требати допније кад се промене прилике. По себи се разуме да, прилив злата у Франпцуску не може ићи у бесконачност. Сваког дана може наступити обрт као што је то би са Америком. У осталом Француској није потребно да држи злато у касама, да, би имала, резерве за моменат кад њезин биланс плаћања, постане пасивним. Јер нико не тражи од Француске нити може да тражи да она, поклања, своје злато. Она, та може извести само путем давања На зајам и онда се у место злата стиче потраживање у злату. Тиме постаје повериоцем у злату и тражбином може плаћати своја дутовања. Не само да Француска ништа, не губи извозом злата, већ на против она само добија, јер ће вући камату, а данас јој велики део злата лежи бесплодно.

Француска дакле треба путем кредита да, извезе злато. Кредита има, две врсте: краткорочни и дугорочни, Што се тиче краткорочног начина, не може се порећи да је Француска, учинила све што је у њезиној моћи да помогне ту врсту извоза злата. Она је спустила, каматну стопу на, 2%, (што је веома ражљутило француске банкаре, који су навикли на, велике марже ивмеђ активне и пасивне камате) искључиво у жељи да омогући есконтовање иностраних меница у Француској. Француска би била задовољна кад би неколико милијарди франака могло да оде из земље путем краткорочних кредита. Чак, се сматра да. је смањење каматне стопе дошло на интервенцију Енглеске, чија вишља, каматна стопа треба, да буде магнет за злато. Има више од осамдесет година како је Политичка, Економија савнала за механизам биланса плаћања, за