Narodno blagostanje

Страна 50 __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 ма Боа

Chemins de fer du Sud). U tom se sporazumu pojavljuje „Tako je došlo do sporazuma, koji čini predmet ove u ČI. 27. slijedeći tekst: zakonske osnove, a taj se soprazum osniva na ideji, da „Neće se staviti nikakav zahtjev ni proti jednoj od se stari talijanski anuiteti ne plaćaju, te da ide u korist država ugovornica s naslova potraživanja društva proti Italije čitava sadanja vrijednost od 4 milijarde lira (lira kr. talijanskoj vladi iz baselskog ugovora od 17. no- carta)”. j vembra 1875. i bečkoga od februara 1876. u pogledu plaćanja anuiteta”. | Tim se formiranjem htjelo pobuditi utisak, kako se to vidi iz izveštaja senatora Mayera u ftalijanskom senaftu, o čem niže dolje govorimo, kao.da je Društvo ји2ne Željeznice odustalo od svoga anuitetskog potraživa– nja. Međutim je lako dokazati načinom, kako se do te formule došlo, da se mislilo na odustaju od otštetnog potraživanja proti Austriji, koja je onda bila u teškom finansijalnom položaju, a nikako proti Haliji, našto nitko · živ nije ni mislio. Povrh toga ispitivanje pravnog stanja pokazuje, da se nije moglo odustati od potraživanja DrOtiv Italije, jer u vrijeme sklapanja sporazuma s obzirom na prije toga nastalu primjenu čl. 248. i 240. mirovnog ugovora, Italija nije više bila dužnik Društva Južne Željeznice, niti je u ovo vrijeme Društvo Južne Željeznice. _ | ; 0 bilo vierovnik, koji može potraživanjem da raspolaže.'., „Pošlovani drugovi! Sporazum o administrativnoj Rimski sporazum nije ni najmanje izmijenio stanje, ! tehničkoj organizaciji Južne Željeznice i konvencija za stvoreno ugovorima o miru. ČI. 248. i 249. Sen-Žermen-~ uređenje tranzita i komunikacija na mieZi željeznice Duskog ugovora i danas su na snazi. Italija duguje i danas пау—Зауа—јадтап, сни пат se, da na najbolji način, 75% anuiteta državama saveznicama i udruženim. Dru- koji je uopće moguć, odgovara interesima naše države. štvo Južne Željeznice nije se moglo odreći anuiteta, koji Naročito pak, ako se uvaže stvarne i pravne prilike, što prema mirovnom ugovoru onda više nijesu njemu pri- SU ih zatekli Vaši pregovarači. Njima, u prvom redu padali. Povrh toga ugovor o miru zabranjuje svaki ne- svjetlome šelu naše delegacije, kolegi markizu Imperiposredni sporazum i obračun po pravima, dobrima i in- ali-u moramo da iskažemo najživlje odobravanje za теуteresima, koji potpadaju sekvestraciji i likvidaciji izme- nost i mudrost, kojom Su izvršili svoju zadaću i državi đu povjerioca i dužnika. Društvo Južne Željeznice imalo učinili dragocjene usluge”. {e jedino pravo na naknadu štete od strane Austrije i Italija duguje i danas državama saveznim i udružetoga se moglo odreći. nim 75% anuifeta plus zatezne kamate, dakle najmanje Istinitost i ispravnost gornjih navoda potvrđuje i 750,000.000 zlatnih franaka, od toga Jugoslaviji samoj oduševljeni izveštaj senatora Mayera, izvjestitelja od- najmanje 100 milijuna zlatnih franaka (cca 1 milijarda bora za rimski sporazum u senatu Kraljevine Halije.|i 100 milijuna dinara). Napominjem izrično, da međunaPredamnom je taj izveštaj, iz kojeg vadim slijedeće | rodne uglave za izvršenje Jangova plana na tome nijesu stavke, koje jasno govore, te čine nedvoumno priznanje | ništa promijenile. duga:

„Da reasumiramo u jasnoj i razumljivoj formuli naj|· značajniji i u istinu zadovoljavajući rezultat pregovora, koji su doveli do ovoga sporazuma, dosta je reći, da je u istinu taj sporazum imao za rezultat jednu transakciju, povoljniju nego Iormalnu konfiskaciju anuiteta. Doista u slučaju formalnog sekvestra Italija bi morala odobriti na račun reparacija svotu od cca. 800 milijuna zlatnih franaka (danas je to s 5% kamatima preko 1 milijarde zlatnih franaka), te dalje plaćati tomu fondu anuitete pri dospijeću, a dobivala bi od reparacija samo 25%, dok bi se ostatak bio izručivao savezničkim i udruženim državama. Sada naprotiv uslijed spontanoga odricanja društva i obligatera, svota od cca 4 milijarde lira išla je. sasvim u korist Italie, koja je, kao što smo utvrdili, platila i plaća samo nove linije...”

вена

БАНКРОТСТВО МЕЂУНАРОДНОГ ТРЖИШТА КАПИТАЛА

— Поводом разговора о француском злату —

У. В.

ћ, Стерилизација злата као узрок светске привредне кризе пад општег нивоа цена, то значи да скаче кризе. вредност злата = а то је пак сасвим природна по-

Професор Касел, најватренији присталица кван- следица појаве, да се цео свет гровничаво граби о титативне теорије, сматра да је светска привредна | 5770 | криза последица, грозничаве тражње за златом од Друштво народа је лањске године приредило стране свију држава. Све би државе желиле да уве-| анкету од првих светских монетарних стручњака 0. ду златну валуту, а кад је једном уведу, онда сејбудућности влата. И наши су листови објавили тај све труде да имају што веће покриће новчаничног | интересантни податак, по коме ће кров десет година оптицаја. Појавила, се већа тражња, па следствено |потреба за златом бити много већа но производња, и скакање вредности злата. Вредност злата мери због чега ће настати рапидно скакање вредности се ценама. По квантитативној теорији пад општег злата. Овет се налави пред опасношћу да" услед нивоа цена значи скакање вредности новца. Ако се стално повећане тражње и вероватно опадања проза исту суму новца може сутра купити два пута |изводње злата — како анкетни одбор есконтује више истих добара, но што је јуче било, онда, је!не дође у положај да напусти злато као срество очигледно да се за 24 сата удвостручила, вредност | плаћања и у опште као монетарни метал, јер ће њеновца, Како је главна карактеристика привредне!гова вредност бити подложна великим променама.