Narodno blagostanje

24. јануар 1931.

било је светско тржиште капитала. Пре рата, је оно редовно функционирало. Свака је држава, сем она која, је била у банкротству, могла, под лакшим или · тежим условима, добити инострани зајам. Може се рећи да пре рата није ни постојало питање да ли државе могу или не могу добити зајам, већ једино да ли су услови тешки или не.

_ Како је међународно тржиште капитала потпуно отказало, као што то показује судбина румунског вајма, прве транше јантовог зајма и аустриског зајма, три највећа међународна зајма, то се отворио проблем, коме није придаван у почетку тако велики значај, све до извештаја финансиског одбора Дру:штва народа. Не могу живели цивилизоване државе без могућности зајмљења на страни. Инострани су вајмови оруђе великог броја држава и пре рата за набавку потребног злата, за одржавање валуте и за стварање кредитне базе у земљи. Не може се 34мислити да Мађарска, Бугарска, Румунија, Не· мачка, Југославија и т. д. не могу доћи до зајма по неколико година,

У место међународног тржишта капитала појавила, се једна друга врста међународних транзакција, која, треба, да буде његов сурогат, али која, то није ; то су зајмови у натури, којима се данас у највећој мери користи Совјетска Русија. Колико је тешко добити зајам у готовом новцу на. међународном тржишту капитала, толико је лако добити зајам у Роби код појединих држава. Врхунац те врсте послова, биће намеравани зајам Канаде Кини у житу. Може се добити зајам у роби или у извођењу јавних радова.

Ти зајмови не могу да замене новчани капитал због тога што они у врло малој мери могу да репарирају злато међ поједине државе, а данас је то најактуелније питање.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 53

Француски су капиталисти и подузетници вољни да предузму јавне радове у свима земљама на свету и појављују се на свима, јавним надметањима. На тај начин је успела Турска да изведе за последњих неколико година, огромне јавне радове у већој мери но што је то било потребно. На тај начин она, није била у стању да створи потребно злато за, оснивање новчаничне банке и осигурање валуте докле је на другој страни нагомилала, огромне дутове, тако да су ануитети за јавне радове угрозили ануитете за предратне дугове, као што показују догађајп последња три месеца.

Да, резимирамо. Државе које имају злато у руКама у већој мери но што је то потребно нису обавезне да ставе на расположење другим државама, бар према досадањем схватању међународне солидарности у погледу злата. Али с друге стране такво држање учиниће да се пооштри светска, привредна криза и да се на овој или оној тачци света много раније и можда и без потребе појави слом калиталистичкога система. Ако би Америка и Француска остале при данашњем тезаурирању злата, онда је више но сигурно да би Немачка у скором времену отказала плаћање репарација и то не насилно, већ доказавши да нема довољно на расположењу деВиза и позивајући се на члан Јанговог уговора о трансферу (јер је Немачка на пример за последње три недеље изгубила 260 милиона марака, односко 5 милијарде 750 милиона динара злата) На Франдуској пре свега због тога, што је она у склопу европеских држава где је највећа криза, а и на Америци у неколико, лежи тежак проблем изналажења начина, да се изврши подела злата, на поједине државе у сразмери њихових најпрешних потреба; проблем који је, као што смо видели у досадањем | излатању, врло тешко решити, јер су досадање ме|тоде потпуно отказале.

вазе

ДОГАЂАЈ.

Engleski izvoz sistematski opada. Nekada je Engleska imala najveću spolinu {irgovinu na svetu, danas ie na frećem mestu: posle Sjedinjenih država i Nemačke. Izvoz je opao poslednjih godina za punih 22 od sto. Uzrok leži delimično u sveopštoj privrednoj depresiji a delimično

· Misija engleskog prestolonaslednika Aa EI вага та ЛЕ OE ir ae Ta TEO O O

И ПРОБЛЕМИ

misije prilično povoljni. Dosadanji veliki kupci argentinske robe: Severo-amerikanske države i Nemačka znatno su ofežale uvoz poslednjim povišenjem agrarnih carina. Neverovatno je sa koliko ozbiljnosti komisija, a naročito princ od Welsa, engleski prestolonaslednik, shvata svoju misiju. On je za kratko vreme

naučio španski i on lično pokazuje i objašnjava engleske automobile i aeroplane.

u oštroj konkurenciji od strane Sjedinjenih amerikanskih država.

Postepeno se zamenjuje engleska roba amerikanskom u Kini, Japanu i Južnoj Americi. Tako je na pr. i uvoz Engleske u Kanadu opao od 1900. godine do 1927. godine od 27 od sto na 17

od sto, u Argentinu od 32 od sto na 19 od sto, u Čile od 40od

sto na 21 od sto, u Braziliji od 30 od sto na 21 od sto. Sasvim

le pojamno da Velika Britanija čini najveći napor da osvoji ne-

kadanji svoj teren. Mi smo zabeležili da je lanjske godine Engleska slala dve velike trgovačke misije u Egipat i Kinu. Ovih

dana putuje kroz Južno-amerikanske države jedna nova trgo-

уаска misija pod vođstvom princa Welsa, engleskoga prestolonaslednika. Ta će se turneja završiti otvaranjem engleske sve{ske izložbe u Buenos-Ajresu. Misija ima za zadatak da izdejStvuje smanjenje izvesnih argentinskih carina i eventualno da dobije preferencijal na englesku veštačku svilu. Danas je EnSleska glavni kupac argentinske Tobe, zbog toga su izgledi ove

KAATO KI ИСТ

тетиве тета.

” ~ Ulošci kod Gradske štedionice Porast uložaka Gradske šte- iznosili su krajem 1930. godine dionice u Zagrebu 475 miliona dinara prema 402 miliona krajem 1929. godine. Po tome porast iznosi 73 miliona dinara. Ako se uzme u obzir da Gradska štedionica u Zagrebu nema filijala ,držimo, da je to najveći porast uložaka koji je prošle godine imao ma koi od naših novčanih zavoda. Koncem 1920. godine ulošci Gradske štedionice u Zagrebu iznosili su 402 miliona dinara, a oni Mestne hranilnice u Ljubljani 407 miliona. Po tome je na prvom mestu bila komunalna štedionica u Ljubljani. Međutim je krajem prošle godine na prvo mesto došla Gradska štedionica u Zagrebu. Krajem juna prošle godine, Mestna hranilnica imala je uložaka za 423 miliona dinara. Porast u prvom semestru prošle

пере мтуа ние пар.