Narodno blagostanje
31. јануар 1931.
— Ministarstvo poljoprivrede: primilo: je na- računi repa~
racija. 100 aparata. za čišćenje: semena, od čega: je dodeljeno:
28. komada. Dunavskoj banovini; — Београдска: трговачка комора набавила је из ино-
странства 1000 килограма одабраних врста лешника, које је |
преко: Министарства. пољопривреде разделила на све поља привредне школе и расаднике. Свака је бановина: добила по 100 килограма.
— У Осијеку је основана: станица: за: чишћење семена од детелине. То је прва установа ове врсте у нашој земљи, а до сада се ово семе слало на чишћење у иностранство.
— У Херцеговини је до сада откупљено 641 вагона дувана по просечној цени од 16- динара и 72 паре по килограму. До сада је држава исплатила 107,3 мил „дин,
ИНДУСТРИЈА
= У Румунији су се фузноинсала петролејска- дру- |
штва: Конкордна: Сириус н Вега, која стоје у белгијским рукама. ' j
= У Чехословачкој је дошло до фузије најважнијих
фабрика мушеме : М. Граб синови у Прагу; Хајнрих Клин-
кер у Братислави и Александар Шуман, Турн код Теплица: ||
Ново друштво зове се „Сједињене фабрике мушеме Граб-
Клинкер а: д: са главницом од 12 мил. круна (20,2 мил. дИН.), ||:
који ће се: повисити на 18 милиона. — У немачкој покрајини Тирингији пронађени су велики извори нафте. У руднику калија друштва Каливерке А.
Г., Бурбах догодила се' експлозија, при којој је страдало не-
колико лица. Комисија, која је дошла да врши увиђај затекла је на своје изненађење језеро нафте, које је непрестано ||
расло. На брзу ррку су удешене цеви џ резервоари. Производња износи просечно 90 до 100 тона дневно. Према за-||
кону из 1930. године власник нафте је Тирингија.
— Румунски индустријалци дрвета затражили су: од
Мин. трговине укидање обртних пореза и извоз. такса те сни-
жење железничке тарифе, јер износе 25 од сто вредности.
дрвета, чија је цена на светском тржишту пала за 40 од сто. Министар је изјавио да ће им се молба повољно решити под условом да рационализирају производњу и створе централу за: извоз.
САОБРАЋАЈ
— Да би се васпоставила ваздушна линија између |
Грчке и наше земље, грчка влада је. решила да. оснује ваздушну линију Атина— Солун, која ће се отворити !. јуна ог. У Солуну би путнике примали наши авиони, чиме би се вас поставила и директна веза Грчке са осталим земљама.
— U decembru. mesecu prošle godine. promet u. našim morskim pristaništima bio je sledeći: Split 733 lađe (184.000 tona), Šibenik 400 lađa (78.000 tona), Sušak 348 lađa (86.000 tola), Dubrovnik 340 lađa (107.000 tona), Zelenika 130.lađa (10.000 tona) i Metković 106 lađa (18.000 tona).
— У Нодгорици је основано Удружење аутомобилских предузећа, са туристичком секцијом у Дубровнику. Оно. рас-
полаже са 100 аутобуса, а успева да два пута дневно одр- |,
жава саобраћај између Дубровника и: Подгорице, а лети између Дубровника, Мостара и Сарајева. У пројекту су за идућу сезону нове линије.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 15
— Дубровачка пловидба је купила у Енглеској један теретни прекбокеански пароброд, који ће се звати „Дурмитор“. Саграђен је још 1913 год. дуг је 433 стопе а широк 55 са: носивошћу од 9.400 тона.
i — Генерална диренција држ. железница укинула је од 27. ов м. целокупни саобраћај на делу пруге Чекерија|Ускрсница—Суботички Салаши.
— Комора за трговину, обрт н индустрију у Загребу,
упутила је на основу одржане анкете Дирекцији пошта и телеграфа у Загребу опажања у погледу недостатака и потреба у области поштанско-телефонског и телеграфског саобраћаја, нарочито за време летне сезоне. Дирекција је у исто време умољена да поштанске уреде снабде потребним бројем персонала, да се пошљу они чиновници који знају стране језике, да се продужи радно време и да се побољшају телефонске везе. _- Ове године ће се васпоставити ваздушна линија преко Берлина, Прага, Беча, Љубљане, Сушака, Сплита и Дубровника, која би радила само за време летње сезоне, Она ће се отворити чим се израде аеродроми у местима где их још нема (Љубљана, Сушак и Дубровник).
ЗАДРУГАРСТВО — У Немачкој је почетком јануара било 40.198 пољо'привредних задруга, од тога : 121 задружни савез, 20189 кредитних, 4422 набављачке и потрошачке, 4141 млекарских и 11.299 разних задруга. Број задруга је до краја 1925. стално растао, а отада је у опадању. Узрок је томе све јача тенденција код мањих задруга за стапање у веће јединице.
— Руске задруге добиле су од енглеских кредит од '200.000 фунти ст. (54 мил. дин.).
— У Метохији, у Новом Србобрану је основана прва 'сточарско-селекционо-кредитна задруга.
ЈАВНИ РАДОВИ
— Аконто плана о. објави национално-економског инвентара француски парламенат вотирао је кредит од 670 мил. фр. (1487 мил. дин.) за извођење јавних радова. Од тога : 190 мил. за градњу сувоземних и водених путева, 120 мил. за водоградње, 120 мил. за електрификацију, 210 миљ. за градњу школа и 30: мил. за научно унапређење пољопривреде. —_ За: подизање царинског магацина у Новом Саду "одобрен је кредит од 4,6: мил. динара.
— Министарство грађевина одобрило је кредит од 6.394.000 динара за исушење Вргорског језера у Приморској бановини. Радове ће извршити водна задруга за исушење Вргорског језера.
— У Суботици ће се подићи нова и модерна: царинарница. Предрачунска сума износи 20 милиона динара.
— Министарство. грађевина одобрило је кредит од 1.419.635. динара за подизање царинарнице у Сарајеву.
КОЊУНКТУРА — Закључак диамантске индустрије о 5-процентном смањењу производње. проводи се у Белгији. Тамо су све
радионе престале са радом 20. т. м. на месец дана. Иза тога ће се сваке друге недеље радити.
__ Држевна Жипотекарна Бешка
ва обвезкице Ратне штете ПО 350“— дин, од комада
НЕ Нона УЗ
рана а А А
0
|
ЈЕ,
ЖАЛЕ, ЗАЈМОЈ
са. 719, годишње камате без икаквих других трошкова, |] мевице новчаних завода са
87/ о:
кума ке нето