Narodno blagostanje
Страна 74
— U Beogradskoj industrijskoj komori održaće se 2. 1е- |
Бгцага о. 5. Копетепаја, па Којој се зе uzeti u pretres pitanje ' definitivne izrade predloga Zakona za osiguranje radnika.
— Против државне интервенције у рад „осигурању. Когора за трговину, обрт и индустрију у Љубљани упутила је предлог свима привредним коморама у земљи, којим предлаже ревизију нацрта Закона о социјалном осигурању. У сагласности са свима привредним организацијама на своме подручју комора предлаже да се у нови Закон о социјалном осигурању радника, поред осталог, усвоји начело потпуне самосталности окружних уреда. За дефинитивно решење овог питања комора је предложила да се одржи заједничка кон-, ференција свих привредних комора у земљи.
— U Šibeniku je pri Berzi rada otvoren naročiti ured za uposlavanje besposlenih pomoraca. Pomorski radnici su dužni da podnesu prijave i pomorske radničke knjižice ako žele da se uposle, ·
— Претставници незапослених радника у Суботици, чији се број повећао обуставом рада у фабрици вагона „Ферум“ посетили су бана Дунавске бановине и замолили
га да им се одобри један бескаматни зајам за ублажење |
њиховог тешког стања. Препоручено им је да се обрате и Министарству Соц. политике.
— Потписан је Закон о примању у службу лекара, као и о стицању права на личну пенсију пензионисаних службеника и лекара-чиновника Средишњег уреда за осигурање радника и његових месних органа.
—- На седници Савеза нидустријалаца Словеније, одржаној 26. O. м., поред расправљања текућих питања, претресао се и пројекат закона о соц. осигурању радника. Управа је нашла да ће се новим законом побољшати стање радника, а мишљења је да треба извршити реорганизацију управе осигурања, тако да се место Средишњег уреда оснује Савез осигуравајућих завода свих бановина, чиме би се постигле знатне уштеде. Затим управа сматра да не би требало спровести осигурање радника за случај старости, све док се не изврши предложена реорганизација, јер с обзиром на кризу немогуће је нашој привреди наметнути нове социјалне терете. у
— Инспекторат рада у Београду издао је распис свима привредним организацијама, којим тражи да се обавесте сви радници, чехословачки држављани, који су имали дозволу за запослење до 26. нов. 1929. год., да морају поднети молбу инспекцији за регулисање даљега запослења у нашој земљи. Радници су дужни да лично поднесу молбу инспекцији, односно дотичном оделењу банске управе.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Сукоб између маџарског картела шећера и сади лаца репе заоштрава се у све већој мери. Мађарској Це према новој Бриселској конвенцији одобрена квота за извоз од 8409,9 вагона т. |. за 3,5 хиљаде мање него што је износио извоз пр. године. Да не би морао смањити производњу која износи 22.000 вагона, за целу квоту од 3,5 хиљаде вагона, картел хоће да повећа домаћу потрошњу снижењем цена, Из оба разлога тражи он од садилаца репе прво: да смање површину за сејање за 27 процената и друго: ставља
ЈАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
—
"Бр.5
им у изглед откупну цену од 1,79 пенге (17,9 дин.) по то-
вару на место 2,3 као досада. Томе насупрот репари изјављују, да би смањењем површине остало без посла 30.000 радника, а снижењем цене репе само би се' повећао добитак картела за око 7,5 милиона пенге (колико излази ако се“ узме у обзир просечна жетва од 15 милиона товара снижење цене од 51 хелер по товару). + а
__ Француска влада намерава дати продуцентима кудеље премију од 75 мил. фр. (155,4 мил. дин). У ту сврху повисиће царине на увоз текстилних сировина. Тој намери _ се жестоко противи памучна индустрија, која би у том случају сносила већи део терета. Не би било први пут да се-кудељарима даје премија. До пре пар година су је добивали, али од хектара, што није дало повољне резултате због различних приноса на истој површини. Association generale~des-
roducteurs de lin MajacHHma ce OIITDO IpoTHB поновног пре- ' мирања по хектару. : .
— Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je kredit od 300
hiljada dinara za podizanje zgrada i potpuno uređenje уоспог
rasadnika u Kičevu.
) — U Nemačkoj je zbog pojeltinjavanja krompira prošle godine porastao broj svinja od 19,9 na 23,36 mil. t. j. za 17.4%, dok se broj živine, zbog poskupljenja kukuruza, slabo povećao.
__ Немачки савез садилаца хмеља у Минхену решио је да понова снизи производњу за 15 процената, да би је тако прилагодио потражњи, која је знатно пала. _ |
— У Немачкој је цена еознн ражи повишена од 18 на 18,5 марака (240 односно 250 дин) по товару. Цена кром-. пирових пахуљица остала је 17 марака, да би се тим лало потстрека за јачу потражњу њихову.
—_ У финској је пре била парола : Једите маргарин да би остало што више бутера за извоз. Колико се је ситуација. изменила, види се по томе, што сада чак и војска троши бутер. Међутим ни то није довољно да се потрошња придагоди производњи. Ових дана је Савез пољопривредних произвођача затражио од владе да се заведе премија. на. извоз бутера и сира. Осим тога да се ударе већи порези на све сурогате млечних производа, особито на маргарину, која и данас знатно конкурише бутеру.
—_ У Министарству финансија је донесено решење да се на плугове и колечке не наплаћује увозна царина до 230 јуна.
— U nedelju 25. o. m. održana je u Ljubuškom skupština sadilaca duvana, na kojoj je prisustvovalo oko 500 osoba. Каз-
i pravljalo se o otkupnim cenama ovogodišnje berbe, pa je re-
šeno da se traži da se za već predani duvan povisi otkupna . cena za 25 od sto, pošto sadioci smatraju da im je duvan DproOcenjen nepravično. Zbog ovoga rešeno je da se održi 8. febr. glavna skupština u Mostaru, na kojoj će se to pitanje definitivno rešiti. _ —_ У Новом Саду ће се одржати од 14. до 18. марта 0. г. велика изложба приплодне стоке из целе наше државе. Сматра се да ће ово бити највећа до сада приређена сточарска изложба код нас. Пољопривредно оделење банске | управе у Новом Саду одобрило је за ову изложбу кредит од 80.000 динара. |
че вештини ови аи вене ш ево: пе пи су пева. РА ИО А ДОСАДА ДОО ОВНА пнввва
Облигације Пржавне Хипотекарке Спољног Зајма од 1922. године (JR DESNA
ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ
Доларске 77
Доларске 79; и 87, Облигадије Државног
Oiea\WiW{WipimiwiHis|uiwinim\Wim\m|Hia|iu\n\miuip\ginjn p)=|wjuio aisimiB ujmže B|M| mi} iy
Б АРДУЈ Е И НАЈ ПОВОЉНИЈИМ
УСЛОВИМА Банке 1927. год. (Селигмав 70)
2:/; 9, Обвезнине Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛ ВИДЕ.
Та вере ас ве исти вовакеа њена ње и ва ЕЕЕ виша ово шава
пваеввалашвава ви њиви ни
зававааисинини ењоваива вала ви ава