Narodno blagostanje

Страна 70

за последицу да послодавци отпуштају своје раднике да би их понова запослили и тиме добили премију за запослење. Тиме 68 се-потпуно изиграо: закон. Даље; врло је тешко изабрати ова подузећа којима би: требала: дати премију за. запослење нових радника. То би могло довести до ситуације да највећи део премија прогутају она. предузећа која су технички заостала.

Министар Дитрих прелази преко свију тих замерака,

јер сматра да је данас централно питање незапосленост, која односи годишње 40,4 милијарде динара у облику пог моћи. Међутим и радници и послодавци противни су томе,

јер знају, какве би огромке дапије пале на њих и то у толико.

веће у колико би се више запослили.

Ми знамо врло добро да „Народно Благостање“ не читају чланови _ разних — комисија: Друштва Народа. Знамо и то да има неодољиву снагу убеђења швајцарска валута у комадима од по хиљаду. Знамо и то, да наш народ каже: мртвима за душу, живима у гушу. Беда ближњег је најпогоднији објект за експлоатацију. Постоји једна: земља, чији су министри потрошили на. екскурзије по поплављеним крајевима више но'што је дата помоћ народу псстрадалом од поплаве. Тако не бити ин са бедом пољопри-“ вредника у југоисточној Европи.

У водећем финансиском листу француском „L'Intor-

још једном о женевском аграрном кредиту

mation“ од 21 ов. м. изишао је чланак, у коме се указује на:

невероватне тешкоће за. остварење. међународног аграрног кредита за југоисточну Европу. У једном делу земаља још

нема катастра, а без њега се не може уопште замислити

пољопривредни кредит.

Да бацимо још један поглед на: то: питање.

Постоје две врсте кредита за пољопривреду · краткорочни. и: дугорочни; Постеји и: средњерочни, који. се употребљава: за. извесне: потребе у пољопривреди, се појавила најновија врста кредита такозвани. међукредити (2ипасћепктедне), који се дају привремено с тим, да се исплате из дугорочног, који се, добија, чим се известан. посао обави. Кредит који даје Државна. хипотекарна банка; по текућем рачуну ономе-ко зида, је међукредит. По модерном схватању сваки од ових кредита има своју; одређену, форму. : дугорочни: кредит се даје само од која има права да издаје хипотекарне облигације (заложнице), а краткорочни преко задруга,

Оно што најмање треба пољопривреди југоисточне Европе, то су краткорочни кредити. Данас се кредити не узимају. за. унапређење пољопривредне технике и за нове инвестиције ради смањења; продуктних трошкова. У доба. ниских цена кредит служи олакшању ношења. терета. дугова приватних и јавних. Кредити под рђавом коњунктуром су потрошни, или; у најгорем случају конзервирајући. Они се могу вратити само ако: се побољша пољопривредна коњунктура. или кад дужник буде успео да се преоријентише на другу коју грану, која ће бити рентабилнија. То: може трајати. две, три, четири, пет и више година. Дати, сељаку. данас краткорочни кредит значи навући га на пропаст. Средњерочни може још да се употреби, не по каквом одређеном плану, јер вико не зна ашта ће бити у року од три до четири године, али у

НАРО МЕ + 50. S

А. у међувремену

стране хипотекарне банке,

Бр. 5

сваком случају он пружа сељаку извесну помоћ. Остаје још дугорочан кредит као једини данас користан за пољопривреду. Као што рекосмо ти се кредити дају само путем | хипотекарних завода, који имају право издавања заложница. Ако узмемо за пример југославију, онда ми не можемо замислити: добијање кредита посретством Друштва Народа за пољопривреду другојаче него преко наших хипотекарних банака, пре свега: Државне хипотекарне банке у Београду,

затим Прве хрватске штедионице, Југобанке и Удружене

банке. То су три банке које такође имају привилегију 32 издавање заложница и велико: искуство у том послу. Ако-пак. нема другог начина за добијање кредита из иностранства преко Друштва Народа него путем хипотекарних завода,

онда се питамо зашто се мећу све југоисточне државе у

један лонац. Зашто се третирају све кас једна јединица. Из-

међу југоисточних аграрних земаља постоји једна једина аграрна Заједница, а то је заједница депресије у пољопри-

вреди. Ништа друго. Према томе свака од њих претставља засебну целину у кредитном погледу, те не може да се васпостави ма каква: заједница између њих. Ако уопште буде дошло "до ма какве конкретне солуције, онда ће се испитивати стање катастра и грунтовних књига, правног поступка при извршењима и т. д. код сваке земље посебице и онда одредити да ли која и колико може добити кредита. Не треба пропустити из вида да западно-европске државе немају рачуна да потпомажу“ развиће пољопривреде у југоисточној Европи, јер то значи потпомагати конкуренцију себи: Њихов је очигледан рачун да пољопривреда југоисточне Европе при: ступи редукцији да би се умањила понуда на светском тржишту: Према томе ако-би дошло до остварења тога плана, то би било више да се замажу очи једном делу европског становништва, коме иде врло рђаво.

По себи се: разуме да ћемо ми примити 150 до 200 милиона динара ако: нам се да, али по себи се разуме H TO да је безначајно.

По јЈанговом плану Немачка није дужна да се обавеже: по репарационим уговорима из-

међу њезиних поданика и дрравним = жава поверилаца (односно педаника дотичних држава) на дуже од године дана. Та је одредба дошла као последица основне идеје Јанговог плана, по коме Немачка може добити у свако доба мораторијум; како за плаћање у страној валути тако за плаћање уопште.

једна сугестија

Ми смо последњих година вршили поруџбине на рачун репарација за неколико година унапред (мислимо на праксу наше државне администрације). То је у први мах потекло из тежње да се што јаче искористи право на репарације у натури, али се временом оно показало као одлично средство. за извођење: планова. за обнову и изградњу за дуже време. Пре два: месеца: јављено је у „Народном Благостању“ да је немачка. влада: одбила да хомологира уговор о лиферовању, шина, у укупном износу од приближно 18 милиона. марака од по 6 милиона марака годишње. У међувремену је Немачка: хомологирала; тај уговор н ако на то вије била обавезна. Вероватно да је то дошло под притиском самога Челичног картела, који је једна од најмоћнијих индустриских (оргавизација: у Немачкој. У ово доба незапослености, није

У хотелу „Сплендид“ собе: су врло чисте; свака: соба има топлу и-хладну, текућу воду и централно грејање.

У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са ! креветом од див.

40—70, соба са 2 кревета одгд. 60—100;

Ко само: једанпут одседне у хотел „Сплендид" увек ће после одседати у њега, јер. се у њему има највећа удоб- || ност н налази се у центру вароши, | спроћу Двора, Брнанова (раније Двор'ска) улица бр; 5. — Телефон 29:44