Narodno blagostanje

31. janyap 1931.

било тешко: беди немачку владу 0' потреби оловрења. таквог једног уговора, — можда и под извесним гаранцијама од "стране самога картела. Те среће није био уговор за рачун државног Гбродарства, у износу од три милиона марака са роком “од пет година. Економске прилике у Немачкој су такве, да: се лако може затражити и добити мораторијум. Због тога је сигурно, да је оно био последњи уговор на дуже од године дана.

Наша администрација жели да обезбеди поруџбине за дуже време, — а нарочито да веже цене и обезбеди рок лиферовања. Немачка индустрија такође је врућа за поруџбине

на преко једне године. Нама се чини да се — у пркос држању немачке владе, — могу и даље да закључују уговори дужи од једне године. У место једног уговора за дуже време био би:за сваку даљу годину по један. А клаузула плаћања била би алтернативно. стипулирана. Први начин плаћања би био путем репарација. За случај да Немачка буде добила мораторијум за односну годину наруџбину плаћа наша држава. За обезбеду тог евентуалног плаћања фабрика добија бонове, који су винкулирани саобразно уговору.

једина тешкоћа би била у томе, што немачка индустрија рачуна већу цену кад је поруџбина на рачун репарација. Та је пракса уведена и одобрена од наше стран због тога, што су фабрике морале да плаћају огромне провизије нашим корупционашима. TMDKHMOJ да данас нема раз-

лога за то "диференцирање.

Угледни француски парламентарац сенатор за Мен-еЛоар, г. Доминик Делахе, упутио је г. Лују Марену, претседнику комисије за истраживање корупције у вези с акцијама Сниа Вискозе, писмо, у коме тражи да буде саслушан по операцијама, помоћу којих је француски народ погубио велике суме. Он хоће да расветли услове под којима су постигнути аранжмани по. зајмовима датим непријатељским земљама пре рата, као и зајмова румунских, финских, српских и Т. Д.; и по питању залога руских облигација. Даље, он хоће да утврди услове под којима су обављене извесне операције, као што је повећање капитала друштва „Нафт де Баку“, како је диквидирала Руско-Азиска банка, како су емитоване акције Француско-Азиске банке, о жигосању руских државних хартија од вредности. Он вели да пе да унесе свелост уопште на начин, на који је француска штедња брањена и штићена у извесним конкретним случајевима.

вину БН У размаку од неколико дана донела је „Политика“ два интересантна прилога о друштвеном животу из наше прошлости и то један од д-ра Станоја Станбјевића о послузи у Средњем веку (у Дубровнику), а други од непознатог писца о односу између газда и послуге у Београду : пре сто година. Полазећи од уздаха, да нема више оних старих млађих д-р Станоје Станојевић ваводи конкретне случајеве из прошлости, којима жели да докаже да „добрих млађих“ никада није било и да ниу Средњем веку није газда имао мање натезања са послугом. Из наведених примера из ХЈУ и ХМ века види се да је послуга бежала од господара пре уговореног рока и да је у половини случајева извршила и крађу. Власти у таквим слу-

Ко је био гори: газда или слуга 7

loan aurea

Х2%У0%

ДНО БЛАГОСТАЊЕ

РОМЕСАЈТЕ

Страна !1

чајевима преко телала објављују грађанству да одбегло млађе нико не сме да узме у службу, нити да га спрсведе ван вароши. Чим се млађе ухвати, враћа се на одслужење рока (а уговорени рок доказује газда или газдарица заклетвом — фукара нема права да се куне).

Најтипичнији је случај канцелара Јована де Ариминко 1442 год. Он тужи Владну, служавку Нике Обрстића, да је његову служавку Радосаву, која је на мору прала рубље, наговарала да иде с њом у цркву, а кад је ова то одбила са разлога што газдарица има мало дете, она јој саветовала да умори дете. На то је одговорила Радосава : „Господе Боже, како можеш тако говорити у ове светле дане (био је Ускрс). ја никад не би учинила да он умре, јер ми је дечко мио као. моје очи“. Владна није хтела признати да је. ове речи изговорила и ако је била стављена на муке.

Несумњиво да је канцелар Јован де Ариминио имао разлога да буде пуно задовољан служавком Радосавом, само је питање, да ли је Радосава могла бити задовољна својим господарем — ако је иоле била нормална — пошто је морала на Ускрс да пере рубље.

Док су господари у ХМ и ХУ веку изгледали као анђели, а послуга као ђаволи, дотле, по непознатом писцу, пре сто година у Београду господари изгледају као ђаволи, а послуга као њихове жртве. Он наводи читав низ примера да господари не испуњавају својих обавеза у погледу ајлука. То нису радили „само најугледнији трговци већ и највиђенији људи“, као на пример Марашли-паша, Београдска општина, па најзад и сам Кнез. Слугама није плаћао ајлук, надничарима није плаћана надница, мајсторима погођена цена. Писац завршује напис реченицом „да је требало да прође много година, да се изгубе са београдске калдрме паше и кадије и да шумадиски шегрти замене у чаршији своје грчко-цинцарске газде, па да се такви обичаји изгубе и да постану изузетци. |

Ван сваке је сумње да се однос између трговачког помоћ-

ника и сопственика радње данас консолидовао и код Гркоцинцара. Неплаћање ајлука је данас искључено. Али је продавац радне снаге данас у истом положају као и пре сто година. Погрешка је тврдити да је то „грако-цинцарски манир“ кад се на истом месту каже, да су тако поступили: Београдска општина, турски паша па и сам Кнез. За Кнеза и | Турчина знамо сигурно да нису били Грци ни Цинцари. Не хтети: платити, најчешћа је: слабост човекова. Човек је рођен да узме а не да да. Морали јавни поредак су у главноме зато ту, да сачувају човечији живот и туђа потраживања. И данас има небројено много случајева у сред Београда да послуга буде најурена без и једне паре ајлука, надничар да ради по месец два дана не примивши ни пребијене паре и да занатлије излиферују материјал у вредности од неколико десетина хиљада динара и да годинама чекају на новац.

С обзиром на социјалну неједнакост положаја послодавца и радника у тој вечитој тежњи за неплаћањем млађи и радник уопште горе пролазе. Потребно је специјално законодавство за заштиту интереса социјално слабих, па да буду сачувани од грамжљивости својих господара. јер без тога биће и у будуће палата, као што их има и данас, које истина нису зидане кулуком, као град Смедерево, али на којима су радници тако сто зло прошли као и хангарлије на Смедереву. Цела је разлика у томе, што радници данас имају право да се назову повериоцем — "што аргатини нису могћи. Али су им стомаци једнако празни.

Ко је гори, газда или измећар 2

„ “VOZ

ADRIATIC ОУЕВЗЕА5 CORPORATION :ла.

Telegrami: MOGAO RE LONDON <odeks: „АЈ 8. С"

Sta

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARANJBKESPI,A TNO, BMR.ZO, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, S. W.

Ране: НАУМА ЕКЕТ HOLSE