Narodno blagostanje
4. април 1931,
Ступио је на снагу нов чинов-
нички закон на коме се ради више од годину дана. Тиме је наша државна служба ослобсђена од хабсбуршке аустријанштине, која је освојила после рата, и враћена на просте основе србијанског закона о чиновништву. Укидају се кетегорије и уводе се једне једине лествице од десет класа, Под одредбама о пензијама новина је да се при пензионисању води рачун не само о годинама проведеним у служби већи 0 годинама старости чиновника. Даље закон повраћа у живот србијански пензиони фонд за породичне пензије. Даље се установљава одговорност за штету коју нанесе чиновник. Најзад закон уноси нумерус клаузус, т. ј. законом се утврђује број места по свима струкама и условљава добијање више групе постојању упражњених места у њој.
Нов чиновнички закон
U izjavi, koju je dao g. ministar Demetrović praškim novinarima, jedno mesto glasi:
„Pre godinu dana mi smo stvorili organizaciju za izVOZ žita. i moramo priznati da vrlo dobro funkcionira. I za stoku ćemo: morafi stvoriti sličnu organizaciju, da. bismo mogli da unapredimo naš. izvoz stoke u Čehoslovačku na osnovu nove veterinarne konvencije.”
Privilegcovano društvo za izvoz stoke.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Очрана 217
Кад човек чита опширне извештаје о раду Римске конференције за пшеницу, осећа са колико мало критичности и _рационализације велики европски листови скупљају материјал. Ми ћемо да се ограничимо на констатацији да су вел први часови рада конференције показали апсолутну немогућност сваког споразума по питању пшенице као што смо ми то нагласили у прошлом броју. Прекоокеанске земље устале су најенергичније против европског преференцијала. То је сасвим природно и ми не бисмо на то обраћали пажњу да није кроз нашу штампу пре извесног времена била пуштена вест, да су те земље у Женеви изјавиле да немају ништа против европског преференцијала. Исто се тако испунило наше прорицање да ће ин европске земље које су дефицитарне са пшеницом да буду одлучно против редукције. Г. Мусолини као први говорник стаје на то гледиште; затим је дошла Француска па за њом Немачка. Последња је изјавила да се не може решавати само питање пшенице и да од међународног регулисања тог питања житарица уопште не може бити говора све донде JOK се не изведе национално реглментирање у свима државама, За председничким столом било је једно место празно, то је североамериканског делегата. Наш специјални изасланик на конференцији у Риму јавља нам да су нај тој столици биле исписане ове речи: „Што правите рачун без крчмара 2“
Римске вести
амин пена ненада ара |
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Швајцарска транша румунског монополског зајма пзноси 25 мил. франц. фр. (55 мил. дин.). Емитује га једна група банака под вођством Швајцерише Кредитаншталт уз курс 86 и по од сто. Котираће се вероватно на берзама у Цириху, Базелу и Женеви. И француска, транша, која износи 575 мил. фр. (1276 мил. дин.), стављена је на упис на француском новчаном тржишту уз курс од 86: и по.
— У Аустрији је отворен упис 7%-ног државног унутарњег зајма од 50 мил. шилинга (400 мил. дин.), који ће послужити за градњу станова. Емисиони курс је 95, а трајање 40 година. У емисионом конзорциуму, који предводи Народна Банка, налазе се поред осталих и бечка Ротшилдова банка, Земаљска. хипотекарна банка и Савез штедионица.
— Афилијацијама страних новчаних зазода и страним друштвима уопште резервисано је било у: Турској 1,5 (40,5 мил. дин) турских лира акција Државне банке за упис. Ових дана се показало да је споменути износ преуписан за 1 мил. (27 мил. дин.). Да би се одржао предвиђени однос између страног и домаћег капитала извршиће се процентуална редукције учешћа у главници бапке.
— У Милану су оптужени директори бивше Банке Итало-Британика, Милано : Марио Боси и Емилио Морин, члан управног одбора Г. И. Манци-фе и шеф особља Пјетро Фарнети. Они стоје под сумњом, да су неопрезним шпекулацијама и злоупотребама проузроковали крах банке. Банка Итало-Британика је још крајем 1928. године имала: губитака у износу од 370 мил. лира, (1110 мил. дин.), док јој је главница износила 50 мил. (150 мил. дин,). Пошто је била основана у главном од енглеског капитала, ради јачања епглеско-талијанске трговине (посестрима Бритиш Италиан Бенкинг Корпорасион), прискочили су у помоћ енглеска влада и енглески капитал и 1929. год. је проведена скупоцена санација. Није позпато, у коликој мери. Зна се тек да су се
јспоменути оптужени њоме знатно користили и да су по' слови банке и даље вођени по старом. Због великих губитака на шпекулацијама директори су споразумно фалсификовали месечне исказе, текуће рачуне, књиговодство, водили фиктивна конта и т. д. само да тиме сакрију своје злоупотребе. Изгледа да се ради о огромним сумама.
— У Љубљани је одржана 27. пр. м. конференција претставника свих новчаних завода, на којој се расправљало о снижењу каматне стопе на улоге за пола од сто. Најзад је решено да се свима заводима који примају улоге на штедњу препоручи да снизе камату на улоге од 6 и по на 6 од сто..
— Управа франнуског друштва Борских рудника је решила да закључи у Паризу облигациони зајам од 40 мил. фр. (89 мил. дин.), који ће се употребити за подизање нових савремених инсталација у Бору, као инсталацију за кон= центрисање руда путем флотације, затим топионице са резервном пећи и за спровођење електрификације свих инсталација у Бору.
— Из њујоршких берзанских кругова чује се да гувернер Енглеске банке Монтегју Норман преговара у Њујорку ради давања зајмова Аргентини и Бразилији. Поред тога тврди се да Норман по упутству енглеске владе има намеру да поведе акцију за оснивање Међународне банке за финансирање извоза. Главна би јој задаћа била финансирање и развијање извоза у Русији. Французи, чује се, пе показују интереса за њено оснивање, јер би велики део користи пао у удео немачкој индустрији, али је Енглеска решена да акцију изведе уз помоћ Америке. А то би био главни разлог пута Нормановог у Њујорк.
— Dosadanji komesar finansiskog odbora Društva narođa Francuz Šaron napustio je Bugarsku i otišao u Pariz, ede preuzima upravu jednog novoosnovanog finans. društva. Na mesto
njega nije imenovan niko, nego su njegove iunkcije preuzeli
у