Narodno blagostanje

4, април 1931.

НАРОДНО

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Италијн је развијена жива акција на повећању производње аграрних производа, у првом реду жита, ради уравнотежења увоза и извоза. Одржавају се професионални пољопривредни курсеви, које је прошле године посетило преко 100.000 младића. Ради повећања површине проводе се велики мелиорациони радови. За ове је у овогодишњем буџету Министарства пољопривреде предвиђено 237 мил. лира т. |. 54% целокупног буџета овог Министарства. Механизирање и машинизирање у пољопривреди проводи се у знатној мери. Док је број трактора 1924. год. износио 5.000, попео се прошле године на 30.000.

— Словачки земаљски пољопривредни савет затражио је од владе у Чехословачкој да се што пре успостави монопол увоза кукуруза (синдикат). Сву чисту добит монопол би утрошио на помагање домаће производње кукуруза.

— Летонска влада намерава подузети низ важних мера ради заштите домаће пољопривреде. Пољопривредни одбор парламента одобрио је завођење монопола жита. Исто тако сви надлежни парламентарни одбори одобрили су.предлог закона о принудном примешању домаћег шпиритуса бензину. Однос још није утврђен. Закони ће ускоро бити изнесени пред парламенат.

— У Пољској ће се основати синдикат за извоз коња, који ће контролисати квалитет и стандардизацију коња за извоз и тражити им тржиште.

—- Министарство пољопривреде је објавило податке о нашој жетви у 1930. год. Пшенице је родило 21,86 мил. м. центи; кукуруза 34,64 мил. м. центи; јечма 4,04 мил. м. ц;; ражи 1,98 мил. м. центи; зоби 2, 85 мил. м. центи. ·

— Министарство шума и руда снизило је за сточарске задруге у јужној Србији таксу за испашу на државним суватима од нормалне таксе за 75 од сто, а за остале неудружене сточаре и земљораднике за 50 од сто.

— Удружење виноградара и вобћара у јЈастребарском је одржало своју главну годишњу скушиштину, на којој је прихваћена ова резолуција: 1) да се што скорије отпочне са рационализапијом виноградарства (т. |. само тамо подизати винограде где за то има највише природних услова, забранити гајење лозе зване „директор“ и „отело“ — пошто исте дају најлошија вина, уводити племените лозе и т.дД.); 2) подизати винско задругарство, пошто у њему лежи будућност виноградарства; 3) укинути све трошаринске намете на вино, бар привремено; 4) подупирати производњу безалкохолних пића (сокове) од грожђа (т. зв. слатког мошта) и 5) не само да се задржи премија на вино, него је шта више треба и повећати за извоз квалитативног вина, Скоро до исте резолуције је дошао и Главни савез виноградара и воћара у Н. Саду — који нарочито инсистира на строгу примену 5 12 Закона о вину — по коме се од 1932. год. забрањује стављање у промет вина од непосредно родних хебрида као и вина од „отела“ — која су лоша и убијају глас нашим одличним винима.

— Bugatski Ministar poljoprivrede u dogovoru sa interesentima zaveo je obligatno standardizaciono pakovanje voća za izvoz. Svaki paket biće snabdeven markom „Bugarsko proizvodstvo”. Izrada tehničkih detalja poverena je naročitoj komisiji.

ИНДУСТРИЈА

— Bugatska vlada {e učinila sporazum sa industrijom šeСета, ро Коте se ova obavezuje da od producenata ofkupi ove godine količinu repe jednaku prosečnoj poslednjih pet godina uz cenu od 60 leva (26,7 din.) po tovaru. Od svakog tovara fabrikanti će uplatiti još 10 leva (4.5 din.)u fond za premiranje izvoza šećera. Vlada je opunomoćena da zabrani izvoz fabrikata, ako se usprotive plaćanju prinosa za fond. Izvozne premije će iznositi do kraja juna 4 leva po kilogramu, za juli i avgust 4,25

БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 219

leva, septembar i oktobar 4,5, novembar i decembar 4,75, a posle 1. januara iduće godine 5 leva. Misli se da će se premija moći podeliti na 15 do 25 mil. kg. |

С, Х. Гутман, дионичарско друштво. Дне 28. марта, о. г. одржана је у Велишћу 12. редовита тлавна скупштина дионичара тог друштва. Биланса, за, пословну годину 1929./30. исказује чисти добитак од Дин. 4,251.487.11. Редовитој причувној заклади Дозначено је Дин. 250.000— и причувној заклади за смањење вредности Дин. 1,000.000.—

Дивиденду од Дин. 12— по дионици испла“ ћиваће за купон бр. 12, почам од 1. априла 0. Г., друштвена блатајна у Белишћу, Југославенска банка, у Загребу и њена подружница у Осијеку.

— У нашој шумско; индустрији ради се на далекосежној организацији. Оснива се један једини продајни биро. Шипад је примио продају малих стругара из Босне, а стругаре у Горском Котару и Лици организовале су се у задругу. Истовремено се приступа стандардизацији нашег меког дрвета, (пошто је код тврдог дрвета то неизводљиво). Организација би имала за сада за задатак да уновчи што пре резерве које су огромне, а затим да смањи производњу док буде трајала рђава коњунктура.

ТРГОВИНА

— Целокупна индустрија ципела у Финској подигла је у јавности протест против Батиног друштва, које је осно-

вало у Хелзингфорсу и другим главним местима Финске

своје филијале. Бата има намеру да себи преговорима осигура известан увозни контенгенат.

— Половином маја о. г. одржане се у Београду шира конференција претставника текстилне индустрије и претставника мануфактурног трговачког удружења, на којој ће се коначно решити питање продаје текстилних израђевина од стране фабрика. |

САОБРАЋАЈ

— Француско ваздухопловно друштво Аеропостал демантовало је вести о своме краху. Као протудоказ наводи, да оно без икаква прекида врши саобраћај на ваздушним линијама француске колоније и Јужне Америке.

— Претставници разних мањих поморских бродарских друштава посетили су 23. пр. м. Министра саобраћаја, коме су том приликом предали један меморандум. У њему се прво истиче да је општа криза довела домаће бродарство у веома тежак положај као и да ће бити приморани да обуставе сваки даљи рад и тиме отпусте преко 500 радника. Они траже: 1) да им се што хитније притекне у помоћ бар са сумом од 10 мил. дин.; 2) ако је горње немогуће онда моел да им се да за 15 год. један бескаматни зајам од 10 мил. динара; 3) у крајњем случају моле владу да посредује код државних новчаних завода за зајам од 3 од сто камата. О овој ствари решаваће министарски савет.

— Трговачко-индустријска и занатска комора у Новом Саду, поднела је, у име привредника са своје територије, претставку Мин. саобраћаја у којој моли да се снизи тарифска такса.

У циљу што брже исплате осигураних сума од стране Европског акц. друштва за осигурање путника, робе и пртљага, Минист. саобраћаја је издало наређење свима железничким станицама да, у случајевима несреће на железницама, одмах пошаљу сва потребна документа о самом случају управи друштва. -