Narodno blagostanje

Страна 220

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 14

— У нашој држави има 390 аутобуских предузећа са 210 разних линија у укупној дужини од преко 13.000 клм.

— Савези немачких и енглеских бродара решили су да не преузимају више превоз руске робе, ако им Совјети He буду унапред плаћали половину месечног товара. Ако још норвешко бродарство приступи овом споразуму, Руси ће бити приморани да попусте овом обручу, јер се и Холанђани већ дуже времена устежу да превозе руски товар, и ако то јавно не показују. |

— железничко друштво Донау—Саве—Адрнабан, пре Јужна Железница. решило је да давањем кредита на товарне листе лиферантима, специјално житарима из наше Краљевине и Мађарске, олакша положај и оживи саобраћај на својој линији. Други циљ му је оживљавање промета луке Трст. Са Италијом друштво има уговор, по коме за сваку тону транзитног промета преко 650.000 добије годишње премију од 2 златна фр. (22,5 дин.). За ово последње ће се основати кредитно оделење при тршћанским Магацини Бенерали, а ради оживљавања промета на својим линијама које, како је познато иду кроз 4 државе: Аустрију, Мађарску, нашу Краљевину и Италију. Док у Мађарској држи и данас железнички саобраћај у рукама, од наше Краљевине и остале две земље по Римском уговору добива утврђене рате, које стоје у односу према величини промета. То је узрок да друштво намерава створити кредитно оделење да би оживило промет на тај начин, што би лиферанту омогућило да дође до јефтиног кредита одмах при предаји робе на железницу. Кредит ће се давати на менице, чији бонитет мора бити изван сумње. Поред тога у Италији по закопу у случају неплаћања од стране дужника испоручена роба, на коју је овај добио кредит, роба припада друштву. И без претжодне одлуке суда. Друштво намерава да сличне гарантије издејствује и код остале 3 државе. Менице би се реесконтовале на новчаним тржиштима најнижег каматњака. Лиферанту би се тако омогућило да на товарну листу, на робу упућену преко Трста, добије јефтин кредит у износу од 10 до 80% њене вредности. То би имало, како друштво мисли, врло повољан утицај на трговину и промет.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— Пољска је поновно снизила железничке тарифе за подвоз дрвета. Тарифни одбор рачуна да ће ово снижење изазвати смањење железничких прихода за 14 мил. злоти (88 мил. дин.).

— Поморско-саобраћајни отсек коморе за трговину, обрт и индустрију у Загребу, одржао је 27. пр. м. своју седницу на Сушаку. Донесени су ови закључци да се комора обрати једном претставком Мин. спољних послова да се редовна пруга између наше државе и Леванта и даље субвенционира ; 2) да се комора заузме код надлежних, да се на рачун репарација набави један багер, који би искључиво служио за чишћење околине Сушака. 3) да се на Рабу сагради пристаниште за веће бродове; 4) по питању трговачког поморског већа, чији су чланови именовани још 1928. год., а које још не ради, решено је да се надлежни замоле да ово веће већ почне једном са радом. Даље је дискутовано о директном паробродарском саобраћају са Холандијом, о организацији продаје свеже морске робе и свакодпевлом рибљем сајму на Сушаку.

КОЉУЦКТУРА

— Осамдесетогодишња житарска фирма Штрасер и Кениг у Бечу решила је да ступи у ликвидацију. Разлог је нерентабилност слободне трговине житом у Мађарској и осталим. државама, у којима леже. интереси ове угледне фирме,. у

— Izvestno tisporavanje a ponegde i stagnacija pada cena na sveiskom tržištu dalo je povoda izjavama nekih optimistički raspoloženih privrednika u Americi, Engleskoj i Nemačkoj, da je završen period pada cena i da će sada nastupiti postupno oporavljenje, a u nekim artiklima da je već nastupilo. Međutim teško je verovati u skoro skakanje cena kad se zna kolike su današni•. rezerve sirovina:

krajem 1927. g. 1930. g. porast u % miliona tona miliona tona pšenica 10,9 15,9 50 бесег 4,2 7,1 70 kafa ŽIL 1,7 50 kameni ugalj 5,7 17,5 200 bakar 0,086 0,333 300 cink 0.037 0,142 250: kalaj 0,016 0,0435 180 pamuk 1 23 35 guma 0,26 0,454 70

— Mi smo nekoliko puta napomenuli kako engleski uvoz pšenice iz Argentine i Rusiju neprekidno raste poslednjih godina. Godine 1928. uvoz iz Argentine iznosio je 22,36 mil. tovara, 1930. godine 35,9 mil. ili za preko 60 procenata više. Uvoz pšenice iz Sovjetske Rusije iznosio je 1928. godine 519.000 tovara, a 1930. god. 804.000 ili za 55 procenata više.

— У Суботици је 29. пр. м. одржао своју годишњу скупштину Савез аграрних заједница за Банат, Бачку и Срем са седиштем у Н. Саду. Укупна имовина ове износи 21 мил. 7171.484 дин.; уплаћени удели 1.544.071 дин., а резервни фонд 5.312.624 дин. Стање штедних улога је слабо, пошто су чланови већином сиромашни људи. Чланови ове заједнице укупно имају 45.661 кат. јутара земље за обраду, чија вредност износи 228.305.000 дин., затим 6.802 куће у вредности 137.000.000 дин. и стоке за 32 мил. динара.

= У Загребу је прошле недеље одржала своју годишњу скупштину „Меркур“ задруга за штедњу и зајмове. У 1930. год. ова је имала 1091 члана са 2.418 задружних удела. Укупно јамство чланова у прошлој години износи. 1.209.000 дин. док је кредите искористило 349 чланова у износу од 1,003.910 динара.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

= Земаљски савез индустријалаца је одржао прошле недеље седницу у Загребу. После поднесених извештаја о току анкете о кризи шумске индустрије, о анкети о про. јекту рударског закона и о уредби о скуп. порезу на пословни: промет, дискутовало се о царинској унији између. Немачке и Аустрије. Закључено је да се замоли влада, да при одређивању свога гледишта по том питању саслуша мишљење и привредних кругова с обзиром на вапредну важност овога питања за нашу привреду.

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САД

Телефоп интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64.

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА, Д.

Клева тж резерње 127. Љ00.0ООФО гекенсљ роса

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб - 9442, 5443, 5444, 5446, 5447.