Narodno blagostanje

| април 1055 | __

Мил. Б. Тошић ЈЕ

Страна 211

O O OBE O OSa

САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Систем самоуправних прихода —

Скупни порез на пословни промет треба да замени општинске прирезе.

У броју 12 „Народног Блатостања , указао сам, да решење проблема самоуправних финансија не треба. везивати за закон о уређењу општина, на, који се мора још причекати. Нагли пораст самоуправних расхода и свако отсуство принципијелне базе у овом питању, налажу хитно доношење закона 0 само управним финансијама, који има да регулише формални ред и материјални поредак у финансиском таздовању самоуправа, а затим, тачно обележи врсте извора прихода, њихову висину и границе. Задатак је овога чланка, да укаже на принципе које треба спровести кроз тај закон.

Да бисмо у овом питању могли донети пра вилан закључак, морамо се послужити цифрама, показаним у првом чланку.

Укупни приходи самоуправних тела у земљи ивносе 3,949.224.000 динара. Од ове суме долази на фискалне терете 2,033.904.947, на приход од при" вредних предузећа 688.753.402 динара, на зајмове 392,854.100 динара, на субвенције и помоћи 327 мил. 994.560 динара и на непокупљени прирез из ранијих година, преосталу готовину и случајне приходе 205,716.991 динара.

Нас у овом моменту интересује цифра фискалних прихода самоуправних, нарочито у износу који пада на општине, као најмногобројније само“ управне јединице, којих има 5046 у земљи.

Главни основ у фискалном систему наших општина био је до сада прирез на државни порез, који је код сеоских општина износио суму од 378,848.676 динара, а код градских 208,034.875 динара укупно дакле 581,883.551 динар. После приреза долази трошарина, са сумом од 828,480.479 динара, које су махом извор прихода у варошким општинама, пошто на села у СОловеначкој долази само 45 милиона од ове суме. За трошаринама, долазе таксе у суми од 250,978.022 динара, које се такође махом наплаћују у варошима, јер на сеоске долази само 20 милиона динара.

Пре него што пређем на конкретно питање које нам се поставља, морам укратко бацити поглед на, сваку од ове три врсте главних општинских извора прихода.

Најнеравномерније распоређен па слетствено и најнеправичнији је облик прихода општинских прирез. Он је дакле распоређен према потребама и приликама И претставља, један тежак и несношљив терет народу. Према званично објављеним податцима имамо 2202 општина у којима, се прирез креће до 1000%, 2208 општина у којима, се прирез креће од 1000% до 2000 и више %, а, поједине општине имале су стопу приреза од 5000 до 12.080%. "Моше се сада замислити положај пореског обвезника, чији непосредни државни порез износи 10.000. „динара, а да, не говоримо о индустриским и тргоз -вачким предузећима којима се на овај начин оне"мотућује егзистенција, | j

Ништа боље не изгледају ни трошарине, које бе махом наплаћују у градским општинама. Данас у земљи нема две општинске трошаринске тарифе једнаке, а свака за себе претставља једно засебно царинско подручје и баријеру, о коју мора да, се спотакне промет добара. |

Таксе, које би по правилу требале да буду еквиваленат за услуге које општине чине својим грађанима, не само што бу се изметнуле у прави порески терет, него по својој хетерогености, чудним називима, формама, и модалитетима, чине једну ша“ рену мешавину која се безусловно мора унифицирати и на солиднију базу поставити.

Поставља, се питање: да ли у фискалном систему самоуправних тела треба и даље да главни основ буду приреви на државни непосредни порез“

Моје је мишљење да нов закон о самоуправним финансијама треба да укине општински при“ рез кас приход, који је подједнако зло како за привреду и пореске обвезнике, тако и за: саме општине, које у току буџетске године никад не наплате више од 50% разрезаног прирева, па и то сезонски. Друтим речима, треба на дтугој страни потражити цифру од укупно 581 милион динара, да би се њоме попунила, потреба, коју је до сада, подмиривао прирез.

По дефиницији, извори самоуправних прихода, треба да, имају територијални карактер и базирају на елементима сопствености, боравка и по трошње, и приход од земљарине и кућарине би одтоварао овим принципима. Међутим, пореви ове врсте сачињавају стожер система државних непо“ средних пореза и у овом моменту не би било прак-

|тично да се држава лишава ових пореских облика,

који су скоро реформисани и њихова се ефикасност још не зна у пуној мери.

Не би се смело више рачунати на вишак који се од ступања на снагу новот државног пореског законодавства, сваке године појављује, мада би се тај вишак, према интенцијама законодавца, који, доносећи нов порески закон, на њега није рефлектирао, по правилу требао употребити на смањење самоуправних терета. Питање је да ли ће се у го динама привредне стагнације тај вишак уопште више појављивати, па би било опасно један рђав намет заменити неситурним.

За циљ који имамо, по мом мишљењу најподеснији је скупни порез на пословни промет, Овај порески облик реформисан је ових дана на бави паушализирања. По својој природи он је порез на потрошњу и има територијални карактер, еластичан је, издашан и утиче у касе свакодневно, што је врло важно за правилно финансирање у општинама. Приход од овог пореског облика у државном буџету до сада, претстављао је цифру од 220 милиона. По мом рачуну, а и по рачуну меродавних у

· Министарству финансија, овако реформисан овај