Narodno blagostanje
Страка 212
порески облик треба да донесе око 600 милиона динара. Та сума је таман довољна да замени укупну цифру општинског приреза и са остатком покрије ре-
жиске трошкове државе око разреза пи наплате у ко“
јима би могле узети учешћа, и општине. Цео приход од овог пореског облика, био би сконцентрисан у др жавној каси, одакле би се по једном смишљеном
кључу на бази, било броја становника, било вели-|
чине основног пореза или стварно наплаћених сума, делио међу општине. „уртва коју би држава У овом случају имала да поднесе износила би суму од '220 милиона, динара ; толико је до сада у бупет унешено као приход од овог пореског облика. Као компензација остаје држави онај вишак пореских прихода који се до сада појављивао, ако већ нема могућности за толико смањити расходе у државном буџету.
Сума, ол 220 милиона, коју би држава имала да жртвује, безначајна, је према величини користи које би се добиле решавањем једног оваквот крупнот питања. Акција владе да смањи терете народу, добила би на овај начин пун изражај јер би сваки порески обвезник на себи осетио директно олакшање. Уклонила би се нејелнакост у снпошењу јавних терета, која се нарочито манифестује уларањем овако ненормалних и нејелнаких стопа приреза. И најзал. уклонила би се јелна велика, опасност, која прети да паталите државне приходе.
Ca укилањем општинског приреза и уступањем општинама скупног потеза на пословни птомет, У главном било би лефинитивно тетено питање тфинансгтаља варошких И гтталских OTIттина. Остало би још да се реши ова друга половина. __ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Бо. 14
До сада, градске општине главни део својих расхода подмирују приходом од трошарине и такса, И ако би се против постојања трошарина, могло навести безброј теориских разлога ипак, нема могућности да се оне сасвим укину. Против њих се виче у целом свету а све модерне и богатије државе од нас, из дана у дан реформишу трошарине и чине их главном базом и државног и самоуправног финансирања.
По мом мишљењу, трошарина неће бити велико зло ако се она законским путем реформише, број трошаринских предмета прецизно обележи И њихове пифре уједначе за целу земљу, што би и био лруги задатак закона, о самоуправним финансијама. Њих би могле заводити и наплаћивати вароттке општине, чије би тарифе и одредбе морале бити једнате за целу земљу. Све ово важи и за таксе.
Остале “одредбе овог закона, имале би да се забаве завођењем неких врста самосталних локалних пореза, као, на пример, прираштај вредности услед акпије коју врши општина, просепањем нових улита, ретулапијама, и томе слично. Наравно да се ту мора бити стрезан. |
Исто тако нарочите олредбе морале би се забавити опттинским добрима, имовином и привтелним предузећима. за тије пословање скоро Ti нема законских олредаба. У колко их има оне су застапеле и по њима се ретко које предузеће воли.
Кол тегулисања свих ових втста општинских птихола мора се волити тачуна о томе ла интепеси тотвреле и слоболтног птомета булу увек гепред фтискалнот интереса. Само на тај начин биће сачуван и ојачан оптти фовл добата па кота = држава и самоуправа, прпе сретства за своје потребе.
везе
МЕРОЖМАТО МЕЈАЕРрЗКО РОТЕАЛМУАМЈЕ NAŠE DRŽAVE
— Odgdovor dr.-a Julija Miogana na članak u „Neue Freie Presss" od 7. i 14.-HI o.d. -—
Na moj članak „Nepoznato milijardsko potraživanje naše
čak đa Italija nije u opšte sekvestirala anuitete jer na to nije
države” odgovara u brojevima od 7. i 14. marta o. g. „Neue | imala pravo. Na to imam da odgovorim pre svega da taj spo-
Freie Presse” pod naslovom „lItalija i Južna željeznica” upledni Беста одујеник о. Dr. Moritz Ludwig Weiss, pravni zastupnik Donau-Save-Adria-Bahn, čije su dionice velikim dijelom svojina talijanske vlade. Već ta činjenica pokazuje jasno, da su
razum nikad nije stupio na snagu jer nije bio ratifikovan. U ostalom sve i da je bio aktiviran iz njega se ni u kom slučaju ne može izvesti gornji zaključak.
Nikada Francuska nije ni pokušala da osporava Italiji
članci bečkoga odvjetnika u direktnoj vezi s talijanskom vladom. | pravo zadržavanja likvidacije gornjih anuiteta. Francuska se To se u ostalom vidi iz samog sadržaja. Dobro je, da odgovor | teza sastojala isključivo u tvrđenju da obligacioneri Južne žedolazi baš s te strane, jer diskusija sa njom zamenjuje diplomat- |jeznice imaju založno pravo na tim anuitetima, ona je to gle-
sku prepisku.
Kao što je poznato Kraljevina Italija je u smislu čl. 249. senžermenskog ugovora sekvestirala kao neprijateljsku imovinu anuitete, dužne Društvu Južne Željeznice, ali u mesto da privede reparacionom fondu u korist. svih savezničkih i udruženih država (te bi njoj pripalo od toga 25% ,ostalim saveznicima 65%, a našoj državi 10%), ona je čitavu svotu od okruglo jedne: milijarde zlatnih franaka zadržala sebi.
dište zastupala i docnije i ostala bi pri njemu da docnije nije
nađena mogućnost da se obezbede interesi obligacionera neza-
visno od anuiteta. Samo je tako mogućno bilo da se dobije pristanak odnosnih interesanata na klauzulu odricanja u rimskom sporazumu (čl. 27 & 1.). Italija je pak poricala postojanje založnog prava tvrdeći istovremeno i stalno da je njeno pravo restenčije i likvidacije nesumnjivo.
2. Bečki odvjetnik upućuje, da su navodno Francuska i
1. Ukazuje se pre svega na sporazum između Italije i | Austrija zastupale stanovište, da je članom 320. senžermenskog Francuske od 10. oktobra 1919. godine kojim se prva obavezuje | "ugovora čitavo pitanje Južne Željeznice, uprkos tome, što se tai da ne zadržava onaj dio anuiteta Južne željeznice koji bi bio ' članak izrikom odnosi samo na administrativnu i tehničku repotreban za službu obligacija koje su u svojini pripadnika savez- , organizaciju mreže, i na potraživanja obligacionera izuzeto iz ničkih i udruženih neutralnih država. Iz ovoga se izvodi zaklju- , opštih odredaba ugovora o miru. Da Francuska nikada nije zau-