Narodno blagostanje
за. ri ваше а Пон 1,54 А Radi, iz šačunavanja
mora se po bušelu odnosno 2715. miliona dolara: za celu. količinu
Teško j je: predvideti, po kojoj bi. se: ceni: mogla a roba danas prodavati, pošto bi ona dejstvovala. vrlo nepovoljno po
cene; ali je упо Јако mogućno da bi se: psi današnioj realiza-
ciji manje izgubilo no pri daljem lagerovanju.: Zato. je lako: m;o> gućno, :đa: je novi pretšednik Federalne poljoprivredne direkcije uvažio argumente:opozicije i odlučio se па taj korak. Čak postoji jedna mala indicija za to, da je:on.još.pre 18 dana po mišljao
па to. [J jednom svom 'SOVOTU u. državi Kanzas avaj је оп'12-.
među ostalog:
94 ulagerovanom пере tako će se postupati, да опа proizvede minimalno dejstvo na cene u zemlji i na strani.”
Mi još uvek smatramo da зогпја уезе пе тога bi ta аспа. Treba sačekati autentične izveštaje iz Amerike. Ali ako. bi veš bila tačna, onda se ona može да сет sa trgovačke i sko-političke tačke gledišta. Trgovački to bi zvanično značilo | silom cena u Evropi, osim ako bi prodaja usledila u тапјил Коličinama, pošto izgleda da će Evropa imati poveći deficit u р5еnici u periodi, koja vezuje staru žetvu sa novom. (temps da soudure). Trgovinsko-politički to nije najgrublji oblik demipinga, koji je do danas postojao. Iz državnih sretstava kupljena .roba prodaje se od strane države znatno ispod cene koštanja.
Imaju reč oni, koji su se drali na sva usta, kad је Rusija prodavala robu.
будљивих дана месеца сепКорумпирани Фердинанд ||
тембра и октобра 1915 године. Са севера навалио неа на пријатељ са несразмерно већом силом и обилном артилеријом, а из Бугарске стижу ве-
сти да се и она спрема да нас нападне. На наше претставке савезницима о великом значају тог евентуалног бочног налада одговорено нам је, да цар Фердинанд и сувише воли своју отаџбину да би је увукао у такву авантуру. Истина је да непријатељи наваљују на њега, али он даје отпор, јер је неприступачан корумптивним утицајима. Он је неподмитљив. Њему је добро Бугарске светиња.
И Бугари су нас напали. Ми смо то објашњавали добро смишљеним 'рачуном Бугарске да нам да реванш за 1913. годину: Тако смо мислили онда па све до данас. Мебутим захваљујући социјално-демократској. странци M Немачкој знамо, данас. да је бив, цар Фердинанд · „ушао, у, рат зато што је прими мито. од. Немачке,
Јануара, 11 1921 TOJL. добио: је- бив. цар. рердина 2 од немачког министра финансија 25. милиона. марака (што према, тадањем курсу претставља 20. милиона; динара). На његовој признаници стоји, да, је то. испуњење. обавезе коју је Немачка примила према њему. 1915. „године. и: да је тиме потпуно подмирен, · == Три године доцније добија, ерлннана
(тооујп- |
Наш се народ још сећа уз-:
|nydumua на | прб Dj сум сепе svetskog #tržišta, za koju је тегодау па Liverpulska. berza, | gornjoj, ceni dodati Još. najmanje 20 centi. Znači, dabi" ta. roba koštala. i, 14 dolara, kad bi se- prodavala po:današnjem | paritetu svetskog tržišta. Gubitak bi iznosio najmanje 1 dolar:
ГУ истој тајној архиви немачкор. | Министарства НОгБHHX послова налазе се: податци о томе даје цар Фердинанд 1927. године, тражио нове. паре; и „да ја тог пута: добио: обавезу на доживотну годишњу“ ренту од :120.000 „марака 'односно. 1,620.000 динара. ·Hajsax 23. | ове; године. до-
·бија Фердинанд чек, на“ пода. милиона MI, односно 16,750.000. динара. : · Фердинанд је: "доби 10, милиона ината СУ 'Рото-
|BOM и ренту од капитала; кбји. претставља 'најмање 40 MHу лнона: динара. Скоро. 109: милиона динара! 35:
_ Немачки“ политичари. и цео немачки народ. пита са запрепашћењем: Како су немачке владе могле“ убпште да исплате ове суме кад по законима немачке републике: ни-
какав издатак не може ла. се изврши ако није предвиђен у
буџету односно“ ако није дато овлашћење; | међутим немачки парламент нема појма о том. То је уосталом немачка ствар. · | O: |
Оно што је у овој ствари важно а што је истакла цела немачка слободоумна. штампа, то је страшна појава, да се | Фердинанд. као државни поглавар дао корумпирати у најде| ликатвијем питању, које: уопште може један владалац да "решава, о судбини народа, о рату и миру. Пукомоћник цара · Фердинанда изјављује да је он своједобно уговорно са Немачком. да му она има: накнадити све евентуалне материјалне губитке услед рата ма како он испао. Ми не верујемо да је цар Фердинанд имао имовину од 100. милиона динара. Али нека буде тако. Није о томе реч. Рат је највећи ризик за један народ и за појединца. У рату народ може да изгуби самосталност, а појединац целу имовину и свој живот. Ни једно осигуравајуће друштво на свету неће да прими обезбеђење против материјалних губитака услед рата, а и да не говоримо о томе да се губитак највећег добра — живота — уопште не може да надокнади.
Оног тренутка када је Фердинанд увукао бугарски народ у рат, сваки је Бугарин понео извесан материјални ризик. Један је напустио свој редован посао, другоме, пропала радња, трећему је непријатељ уништио имовину, четврти је изгубио свог хранитеља и т. д. па ипак ниједан Бугарин при објави мобилизације није тражио обезбеђење од државе против таквих губитака. ИМ шта би било од државе кад. би. се статуирало то правог Ризик грађана у рату сматра се за вршење патриотске дужности. „Слатко је и сјајно умрети за отаџбину и претрпети губитке за њу“ тако је декламовао. Фердинанд целога века 'у Бугарској. Рат је: носио и,за њега ризик, утолико што је био по. закону одговорности збачен.
ie
"Фердинанд није конфискован он је само Золе. Он је изгубио своју цивилну листу. Али је он једини у Бугарској који није хтео да прими ни' тај“ ризик... Али нико: не“ верује, да је то било' осигурање од“ ризика: То је било мито за улазак Бугарске у рат. Сад се Ззва'да је у' двадесетом веку У једној држави у Европи владао "овај А | који |
за НО сочива O 15 НА" Ha” UGY
БЕОГРАД _ ЗАГРЕБ Филиал: НОВИ САП
Телефони интерурбав. Бес АДИ 16-23. 20.02, 20-03, 36-25, 21:64.
ОПШТЕ ЈУГ ОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. |
Клаић. i Bi резерве | 1277 .ЉО0О О. ДЕА '|
Телетранн БАНК-ФЕРАЈН |
Телефон интерурбан Загреб | 42 5443. о 5446. Јо 477
ЗА 230