Narodno blagostanje

25. април 1931. <====zz=======>=" |J Pjatiljetci je žito igralo glavnu ulogu, a na stočarstvo se nije mnogo mislilo. Međutim sad počinju Sovjeti da forsiraju stoке с = čarstvo takođe na bazi mašiniziranja i mehaniziranja na velikim gazdinstvima. Kod tog velikog preobražaja t. |. prenošenjem stočarstva iz malog u veliko gazdinstvo pojavila su se tri problema: magacini za koncentrisanje hrane, školovan personal i voda. Radi uklanjanja poslednje najvažnije smetnje u ovoj će se godini, prema izjavi komesara za stočarstvo, podići 20.000 bunara. Organizovano je 140 državnih stočarskih gazdinstava sa 1,2 miliona komada rogate marve. Površina iznosi 20 miliona hektara. Dalje je organizovano 350 gazdinstava za svinjogojstvo sa 218.000 komada svinja na površini od 1,2 miliona hektara. Na 13 miliona hektara organizovano je 115 državnih gazdinstava za OVČarstvo, sa 2,7 miliona ovaca.-Na površini od 1,3 miliona hektara 52 državna gazdinstva za proizvodnju putera sa 50.000 komada krava. Na svako gazdinstvo otpada 3—5000 komada krava, do 15.000 komada svinja i do 150.000 ovaca.

Forsiranje stočarstva u Ru-

siji

Једна привредна корпорација у Бечу приређује свечан ручак, на који је писац ових редака имао част бити позван. По унапред утврђеном распореду десно од мене седи Министар пољопривреде г. Талер. Пре него што смо сели за сто уобичајено претстављање. Између осталих прилази ми један човек, обучен у сељачко тиролско одело; кратке панталоне и гола колена, потковане ципеле, зелени шешир од лодна, са уобичајеним цветом од Едејуеј55-а, обрастао у браду као Драгиша Лапчевић и пружајући ми руку рече „ТГалер“. Наравно да нисам могао ни помислити да је то министар Талер; сматрао сам га за неког његовог презимењака, иначе сељачког кортеша из Тирола, вероватно врло утицајног, пошто се и он нашао на банкету. Може се мислити колико је било моје запрепашћење, кад дотични господин седе поред мене с десне стране на место које је резервисано за Министра Талера... Из разговора сам видео да је то простодушан човек, високо моралних погледа на свет и живот, врло скроман и врло резолутан.

Политика и морал

нишана ррнетавепивовилеиенишотин ТЕ

То је тај исти човек, који организује емиграцију 200 Аустријанаца у Парагвај, да тамо траже себи хлеба као пољопривредници. Ми смо већ о томе писали. Г. Талер је већ на путу; али је пре поласка одржао један говор пред једним великим збором народа под ведрим небом, у коме је казао између осталога :

„Отишао сам у Беч као непокварен и отворен човек, и за мало што тамо од мене нису направили неваљалца.“

Бразилија стоји на прагу слома своје валуте. Од маја 1930. године почиње бразилијански милрајс да пада а ове године је пад нарочито интензиван. Томе има два узрока: слом цене кафе и рђаво уређење бразилијанске валуте. У току од годину дана пала је цена кафи од 5,9 на 3,6 динара од ливре. Вредност извоза кафе пала је од 18 на 11 милијарди динара. Како је Бразилија, као и Аустралија, безобзирно закључивала зајмове то њезино укупно задужење данас износи 68,3 милијарде динара, а годишња служба државних дугова 5,9 милијарде. 1926. године била је основана тако звана стабилизациона благајна, која је имала да замењује државне и банчине банкноте за злато, али је 1930. године све злато из те касе послато у Лондон ради подмирења спољних оба-

Финансиске тешкоће Бразилије

| _ —-— OI

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 261 веза. Данашње укупно стање металног и девизног стока износи 1/5 онога из прошле године.

Енглеска је највећи поверилац Бразилије, због чега је она још прошле године послала свога амбулантног експерта, директора енглеске банке Најмајера у Бразилију ради проучавања услова за санирање. Његов извештај још није готов, али је већ саопштио енглеској влади да је Бразилији потребан што пре спољни зајам. Изгледа да је Гувернер енглеске банке г. Норман приликом свог бављења у Њујорку гледао да придобије американске банке за сарадњу у једном бразилијанском зајму.

agp ннтииинилееЕ

Novi austriski ministar poljoprivrede Dr. Dolfus oštar je agrarac. On izvodi bezobzirno svoju politiku. Pre nekoliko dana zanaranai i branio je uvoz ruskih jaja iz ve= terinarnih razloga i ako Rusija uvozi u Austriju svega 26 vagona godišnje. Kako austriska vlada baš ovih dana pregovara sa Rusijom liferaciju industriskih proizvoda za 80 miliona dinara, to je porudžbina došla u pitanje. Zbog toga je nastalo veliko uzbuđenje međ austriskim industrijalcima. Kako je liferacija na veresiju to bi g. Dr. Dolfus učinio uslugu austriskoj državi. koja garantuje taj sovjetski dug, da nije zabrana dignuta.

Ministarska kriza zbog ruskih jaja

Све земље практикују протекционизам али ниуједној није тај економско политички програм тако дубоко укорењен и сигурно фундиран Француска практикује високи протекцизнамо врло

Француски протекционизам у маказама

као у Француској. онизам већ 40 година и у томе јој као што добро иде.

Теориски посматрано можда би Француска дошла до много већег економског развића, кад би ослабила свој протекционизам, али практично посматрано: привредни кругови у земљи веома су задовољни постојећим режимом и немају потребе да га мењају. Због тога сматрамо да је Француска најнеплоднија држава за узимање иницијативе за стварање економског зближења Европе. Француска нема рачуна да ствара европску економску унију, код ње би то била данас једна велика економска жртва. Њој економски иде тако добро да не осећа потребу, ни за каквим променама а камоли за европском унијом. Није искључена мог гућност да би Француска била у стању да за такву једну велику услугу човечанству учини једну жртву, али оно што хоћемо да констатујемо, то је да је то за Француску жртва. То нам показује небројено много примера.

Ми смо већ јавили да је Енглеска дигла руке од тако зване конвенције царинског примирја, од рада на смањењу царинских баријера преко Друштва народа и да је место тога позвала осам држава са којима има највећу размену добара на појединачне преговоре, изјављујући да ће да уведе царинску заштиту на производе оне државе која не пристане да од својих високих царина учини попуст. Енглеска је највећи купац француских производа. Она тражи да спусти Француска 25% од царинске заштите за преко 500 артикала у којима је она заинтересована. То је изазвало узбуђење међ француским индустријалцима.

(С друге стране пак аустро-немачка царинска унија наморала је Француску да изиђе из своје неактивности и да почне да проучава планове по којима би се колико толико помогло аграрним земљама југоисточне Европе. Из гледа да Француска после дугог размишљања није нашла други излаз већ да прихвати тезу житног преференцијала, против кога је устала цела пољопривреда.