Narodno blagostanje

2. мај 1931. НАРОДНО — Javljaju iz Madžarske da se tamo poljoprivrednici паlaze u bezizlaznom stanju. Sami ne raspolažu gotovo nikakvom gotovinom, a kredita ne mogu dobiti. Stoga mnogi nisu ni obradili svoju zemlju ovog proleća. Oni koji su zasejali uz tešku muku dobijaju zelenaške kredite od 6 do 7 penga ро tovafru.

САОБРАЋАЈ

— Hamburg - Sudamerikanische Datmpischittahrtgesellschait, koja je pre kratkog vremena zaključila interesnu zajednicu sa Hapag-Lloyd pulom, neće ove godine deliti dividende (prošle godine 8%). |

— Турски Туринг клуб и Ауто клуб су преузели организацију Балканске туристичке федерације. У те сврхе сазван је конгрес у Цариграду од 25. до 28. 0. м. са овим дневним редом: 1) Рад на зближавању балканских народа помоћу туризма; 2) Побољшање свих међубалканских саобраћајних сретстава; 3) Координирање туристичких организација балканских земаља; 4) Организовање пропаганде за интензиван промет туриста у земље федерације; 5) Проучавање саобраћајне везе Будимпешта— Цариград на великом саобраћајном путу између Лондона и Цариграда; 6) Организација међубалканских археолошких излета ради фаворизовања туризма између балканских земаља; 7) доношење одлуке о ступању Балк. турист. федерације у Међународну туристичку алијансу; 8) доношење програма за други међубалкански туристички конгрес и 9) Бирање места за стални биро федерације и њихово организовање. После овог конгреса одржаће се Балканска туристичка недеља у Цариграду. Ево изненадна прилика за долазак до Цариграда !

— Od 25. pr. meseca otpočeo je redovan autobuski sa-

obraćaj između Sarajeva—NVlasenice—Zvornika i Banje Koviljače, — Према статистичким подацима поштанске управе из наше државе је у току 1930. год. отправљено у иностранство 62.153 поштанских пакета ( у 1929. год. 62.024). Највише у Аустрију (6443), Немачку (2644) и т. д. За исти период времена је међутим приспело из иностранства 915.475 пошт. пакета (у 1929. год. 959.738). Највише је приспело из Аустрије (280.815), Немачке (239.519), Чехословачке (221.549) и т. Д.

—_ У Београду је одржана 21. о. м. конференција претставника друштава „Путник“, туристичких бироа из иностранства, Средишњег савеза хотелских и гостионичарских удружења, затим банских управа Приморске, Дравске и Дунавске бановине и надлежних Министарстава, на којој је закључено : 1) да друштво „Путник“ предузме акцију да се што пре донесе Правилник за извршење Закона о аутобуском саобраћају; 2) да се укаже пажња надлежнима да су садашњи јавни терети на аутобусна предузећа врло велики и несразмерни и да спречавају правилан развој ове привредне гране. Те терете требало би учинити сношљивијим; 3) да се кроз правилник и праксу спроведе начело помзагања и развитка што мањег броја, али већих и јачих аутобуских предузећа, пошто су само ова у стању да врше уредан саобраћај — нарочито на пругама које су привредно нерентабилне, али са гледишта туризма потребне и корисне, и 4) да се надлежним властима поднесу претставке да се сви

БЛАГОСТАЊЕ Страна 281 убрани терети од аутобусних предузећа уносе у потпуности у фондове за изградњу и оправку путева, пошто се без добрих путева не може ни замислити развитак аутобуског саобраћаја. Најзад се дискутовало о развијању хотелијерства и хотелским вођама. Исто тако је истакнута жеља да се што пре оствари жељезничка пруга Кочевје—Сушак.

ЗАДРУГАРСТВО

— КгедИпа хадгиса „Merkur” u Zagrebu na kraju 1930. godine je imala 1.091 član (u samom Zagrebu 784, а и ипштаšnjosti 343 člana) sa 2.418 udela u ukupnom iznosu od 241.800 dinara. Celokupno jemstvo zadruge je iznosilo na kraju 1930.

| с. 1,209.000 din., dok je ukupni promet zadruge za isti period

vremena dostigao sumu od 5,347.514 dinara. Kredite je iskoristilo 349 članova u iznosu od 1,003.910 dinara.

— Модпа хадгиса u Novom, šadu dobila ie od, P. A. Banke zajam od 7 mil. dinara, koji će upotrebiti za izvršenje ovogodišnjih melioracionih radova. Za iste svrhe i Gradska štedionica u N. Sadu odobrila je zajam od 5 mil. dinara.

КОЉУНКТУРА — Poznata berzanska розгедтска Киса Рупсћоп ег Со. u Njujorku pala je pod stečaj. Pasiva iznosi okruglo 50 mil. dol.

(2,8 milijardi din.) prema aktivi od 40 miliona dol. (2,24 mili-

jarde din.). Najglavniji poverioci su Chase National Bank, Fox Film Co. i njujorški pozorišni koncern.

— Nedavno smo javili da je velika strugara „Vitbo” d. d. u Virovitici obustavila rad otpustivši mnoge radnike. Međutim ista je sada ponovo otpočela sa radom uposlivši oko 500 radnika.

— U Sarajevu je otvoren stečaj nad firmom „,Vesta”, fabrika kapa, šubara, šešira i rublja. Firma nudi 40%.

— Банка Гилберт, која има велик број филијала у Северној Француској пала је под стечај. Пасива износи 44 мил. дин. (96 мил. дин.).

— Према извештају Сарајевског трговачког удружења, у Сарајеву је било прошле године 3804 меничних протеста (у 1929. год. 5191 _—_ што је доказ да су кредити били у застоју).

ЈАВНИ РАДОВИ.

— Nedavno smo pisali o velikim pretstojećim javnim radovima u Skoplju. Na jednoj od poslednjih sednica skopljanske opštine, uži odbor, koji je proučavao ovo pitanje preporučio je: 1) da se usvoji ceo dotični program; 2) da se opština zaduži sumom od 95 mil. dinara; 3) da se ovlasti sud da pristupi pregovorima prvenstveno sa Drž. hipotek .bankom i 4) da se ovlasti sud da može za zajam angažovati prihode od trošarine, klanične arende i pijačarine. Širi odbor je usvojio u celini predloge итег odbora. -

— Енглеска влада поднеће парламенту велики план за електрификацију целокупних железница. Тиме ће се за време од 15 година моћи запослити око 100.000 радника. Радови ће коштати око 300 мил. ф. ст. (81 милијарда дин.). Нарочита комисија за проучавање питања нашла је да ће електрификација појефтинити за 7% железнички саобраћај. Железничке компаније су противне томе, јер се боје да ће, ако држава буде изводила радове, пасти под њену контролу.

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА, Д.

Глевшиа м резерњве Филшал: НОВИ САД · 127.500.000 дипајље

Тезођог кезрурби, Беста: _ Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб

5442, 5443, 5444, 5446, 5447.

| | | |